Napetosti između Sjedinjenih Država i Irana ponovo su izbile na površinu u Arapskom moru i Ormuskom moreuzu, nakon niza incidenata koji uključuju obaranje iranskog izviđačkog drona, približavanje naoružanih plovila američkom tankeru i paralelnu diplomatsku neizvesnost oko mogućih nuklearnih pregovora.
U sredu, 3. februara, američka mornarica je oborila iranski izviđački dron tipa Šahed-139 koji se približavao udarnoj grupi američkog nosača aviona u Arapskom moru. Prema informacijama koje su američki vojni zvaničnici preneli Rojtersu, dron je leteo na maloj visini i bez jasno identifikovane mete, krećući se direktno ka nosaču aviona USS Abraham Linkoln.
Američka komanda je ovaj let procenila kao potencijalnu pretnju bezbednosti broda i posade. Sa nosača aviona podignuti su lovci F-35C, koji su izvršili presretanje i u završnoj fazi oborili dron. U incidentu nije bilo povređenih, niti je pričinjena materijalna šteta američkim snagama.
Portparol Centralne komande SAD, kapetan Tim Hokins, izjavio je da je dron nastavio da leti ka brodu uprkos merama deeskalacije koje su američke snage preduzele dok su delovale u međunarodnim vodama. Prema njegovim rečima, obaranje je izvedeno u samoodbrani, sa ciljem zaštite broda i posade.
Američki zvaničnici naglasili su da se nosač aviona nalazio oko 800 kilometara od obale Irana, u međunarodnim vodama, i da je čitava operacija imala isključivo odbrambeni karakter.
Incident sa dronom usledio je svega dan nakon što su Sjedinjene Države pojačale svoje vojno prisustvo u regionu, upućivanjem udarne grupe nosača aviona i pratećih ratnih brodova ka području u blizini Irana. Taj potez se u Vašingtonu tumači kao sredstvo odvraćanja, ali i kao pritisak na Teheran uoči mogućih pregovora o nuklearnom sporazumu.
Gotovo istovremeno, napetosti su se dodatno rasplamsale u Ormuskom moreuzu, jednom od strateški najvažnijih pomorskih prolaza na svetu. U ranim jutarnjim satima utorka, grupa naoružanih iranskih brzih čamaca pokušala je da zaustavi i izvrši ukrcavanje na američki naftni tanker koji je prolazio moreuzom.
Prema navodima Volstrit Žurnala, pozivajući se na izvore iz Pentagona i američke mornarice, oko šest naoružanih plovila, za koja se veruje da pripadaju Iranskoj revolucionarnoj gardi, približilo se tankeru i putem radio-veze zatražilo da ugasi motore i pripremi se za ukrcavanje. Posada tankera je, umesto toga, povećala brzinu i nastavila planiranom rutom.
Ubrzo je u pratnju tankera uključen ratni brod američke mornarice, koji je obezbedio njegov bezbedan prolaz kroz moreuz. Američki zvaničnici su potvrdili da je brod pod američkom zastavom uspešno napustio potencijalno ugroženu zonu.
Britanska kompanija za pomorsku bezbednost Vanguard Tech navela je da su tri para malih naoružanih plovila Revolucionarne garde prišla tankeru dok je prolazio oko 30 kilometara severno od Omana. Kancelarija za pomorske operacije Ujedinjenog Kraljevstva takođe je zabeležila incident, navodeći da su plovila pokušala da stupe u kontakt putem VHF radija, ali da je tanker ignorisao zahteve za zaustavljanje i nastavio put.
Iranski državni mediji su, sa svoje strane, ponudili drugačiju verziju događaja. Agencija Fars je saopštila da je strani brod navodno ušao u iranske teritorijalne vode bez dozvole, nakon čega je upozoren i napustio područje bez daljih posledica. Prema iranskim tvrdnjama, incident nije imao ozbiljan bezbednosni karakter.
Napetost dodatno pojačava činjenica da je Ormuski moreuz ključna tačka za globalni transport nafte i tečnog prirodnog gasa. Iranski zvaničnici su prethodnih dana otvoreno upozoravali da bi moreuz mogao biti blokiran ukoliko Sjedinjene Države pokrenu direktan napad na Iran.
U međuvremenu, pojavile su se informacije da se nosač aviona USS Abraham Linkoln povukao oko 1.400 kilometara od iranske obale, prema području Adenskog zaliva i istočno od jemenskog ostrva Sokotra. Iranski mediji su ovo povlačenje protumačili kao signal smanjenja tenzija i otvaranja prostora za diplomatsko rešenje. Pentagon ove navode nije zvanično potvrdio.
Iako se nosač pomerio dalje od iranske obale, ostaje činjenica da se i dalje nalazi u dometu iranskih protivbrodskih raketa, čiji se maksimalni domet procenjuje na oko 2.000 kilometara, što znači da vojni rizik nije u potpunosti eliminisan.
Paralelno sa vojnim manevrima, eskalacija se primećuje i na diplomatskom planu. Prema izveštaju Aksiosa, američki predsednik nastoji da obnovi pregovore i postigne sporazum sa Iranom, dok Izrael vrši snažan pritisak na Vašington da nastavi sa vojnim pritiskom i mogućim udarima većih razmera.
Planirani sastanak američkog izaslanika Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, koji bi trebalo da se održi u Istanbulu, dodatno je doveden u pitanje nakon što je Teheran zatražio da se razgovori premeste u Oman. Neizvesnost oko mesta i formata pregovora odražava dubinu krize i složenost odnosa dve strane.
Dok se u vazduhu presreću dronovi, a na moru prate tankeri, Ormuski moreuz ponovo se nameće kao potencijalna tačka velikog regionalnog sukoba, u kojem bi svaka pogrešna procena mogla imati posledice daleko šire od samog Bliskog istoka.
Прави не сме, је ли бре(намерно бре) информиши се шта се десило 7-ог фебруара 2018г када смо вас растурили у бици код Кашама, побили смо вам око 350 Вагнероваца и Спецназоваца за само 4h.
Побили смо 57.500 Талибана а изгубили смо само 2404 војника за 20г.
Ниси чуо да су Хути капитулирала још прошле године, молили су нас да престанемо да их бијемо. Ено јуче и прекјуче са Израелом смо радили војне вежбе у Црвеном мору, трговина се сасвим нормално одвија у Црвеном мору.
И опет да поновим, Амери гледају искључиво како изгледаш и шта си урадио у животу, апсолутно нисам уопште дискримисан ни по ком основу, не лупетај глупости. Моји најбољи другари још из детињства су два Англосаксонаца, један Герман и један Црнац који је малтене пресликани Џошуа боксер. И дан данас сви смо веома блиски, одрасли смо у истом крају.
Komsija,
u Avganistanu USA sa koalicijom za 20 godina nikad nije drzala vise od 20-25% teritorije pod svojom kontrolom.
Sto se tice ljudskih gubitaka, americka regularna vojska je hrabro cuvala samo svoje kasarne, dok su realno ratovali za njih placenici iz celog sveta (ukljucujuci i Srbiju) i regularna armija avganistanske marionetske vlade.
Koliko je zapravo zapadnih placenika poginulo nikad necemo saznati, jer se zarobljeni i mrtvi placenici zvanicno ne racunaju.
Kako su bili hrabri (zaplakani i upiskeni) americki specijalci smo videli na video snimku (ima i na YT) kad su ih zarobili bradati Iranci. Po povodu Wagnera, jedan njihov borac vredi kao 1000 americkih.
A sami Huti znaju da su kapitulirali ili Doni po obicaju glasno fantazira?
P.S.
U kojem kraju Pristine si odrastao? Nisam znao da na Kosovu zive i crnci.
Cuj USA se ne plasi nikoga, a protiv Rusije vodi proxy rat u Ukrajini, jer pravi ne sme.
Pre ce biti da se Amerike niko ne plasi, pocev od Talibana, Huta itd. i sve do Severne Koreje.
Случајно, али случајно ако оштете или униште Ејби Линколн кериер буди сигуран да ће освета бити брутална и страховита, ми нисмо Рује да се плашимо од било кога.
Ih ih ih ih
Ajde bre ne smaraj vise komsija,
da si i slucajno u USA ti bi tamo za jednog prosecnog americkog belog protestanta (i katolika) bio samo neko balkansko smece, a ne Amerikanac.
Inace,
za duboku drzavu ni “pravi” Amerikanci uopste nisu bitni.
Koliko su za americku policiju vazni sopstveni gradjani vidimo svaki dan kad ih policajci nenaoruzane ‘ladnokrvno kokaju po ulicama.
“… Americki zvanicnici naglasili su da se nosac aviona nalazio oko 800 kilometara od obale Irana, u medjunarodnim vodama…”,
a tacnije nalazi se u Arapskom moru koje nije ni blizu Ormuskog moreuza.
Jedan dron je lako oboriti, a sta ako poleti 200-300 istovremeno sto uopste nije nemoguce.
“Prema izvestaju Aksiosa, americki predsednik nastoji da obnovi pregovore i postigne sporazum sa Iranom…”
Videli smo odlicno prosli put kako je Tramp pregovarao, vukao je za nos Irance i zatim ih bombardovao.
Sa americkim varvarima nema pregovora, siledzija poznaje samo jezik sile.