Portugalska mornarica privodi kraju projekat NRP D. João II (D. Žoao II), broda koji će postati prvi namenski nosač bespilotnih letelica u Evropskoj uniji. Iako je zvanično klasifikovan kao „multifunkcionalna pomorska platforma“, u operativnom smislu reč je o novoj vrsti ratnog plovila, prilagođenoj savremenom konceptu ratovanja u kojem bespilotni sistemi preuzimaju sve veći deo zadataka.
Ugovor o izgradnji potpisan je u novembru 2023. godine sa holandskim brodogradilištem Damen, u vrednosti od 132 miliona evra. Radovi se odvijaju u brodogradilištu u Galacu, u Rumuniji. Iako brod još nije porinut, portugalski mediji navode da je isporuka mornarici planirana za kraj 2026. godine.
Relativno niska cena projekta rezultat je odluke da se brod gradi prema komercijalnim standardima, a ne po klasičnim vojnim specifikacijama. Uprkos tome, portugalska mornarica smatra da će kombinacija platforme i bespilotnih sistema obezbediti visok operativni i borbeni potencijal.
Bespilotne letelice kao nosilac borbene vrednosti
Osnovna ideja projekta D. João II zasniva se na masovnoj i fleksibilnoj upotrebi bespilotnih letelica. Dronovi sa broda biće namenjeni za izviđanje, nadzor, komunikacione misije, ali i za udarne zadatke. Upravo u tome portugalska mornarica vidi ključnu prednost u odnosu na klasične pomorske formacije sa velikim brodovima i pilotiranim vazduhoplovima.
Za poređenje, cena savremenih nosača aviona meri se milijardama dolara, poput američkog USS John F. Kennedy ili britanske Queen Elizabeth. Nasuprot tome, nosač dronova omogućava brzu koncentraciju vatrene moći, uz znatno niže troškove i manje logističko opterećenje. Ovakav pristup predstavlja alternativu klasičnim udarnim grupama nosača aviona, posebno za države sa ograničenim budžetima.
Tehničke karakteristike broda
NRP D. João II imaće deplasman od oko 7.000 tona. Dužina broda iznosi 107,6 metara, širina 20 metara, a gaz 5,5 metara. Maksimalna brzina procenjena je na 15,5 čvorova, dok autonomija plovidbe dostiže 45 dana.
Pogonski sistem je dizel-električni i sastoji se od dva Schottel EcoPeller azipoda snage po 2.600 kW, uz dodatni pramčani potisnik za manevrisanje u lukama i pri sporim brzinama.
Letna paluba dimenzija je 94 puta 11 metara i opremljena je najmanje jednim katapultom za lansiranje lakih bespilotnih letelica. Brod poseduje hangar za helikoptere, kao i poseban radionica-hangar namenjen montaži, održavanju i servisiranju dronova.
Na krmi se nalazi rampa za lansiranje i izvlačenje površinskih i podvodnih bespilotnih vozila. Predviđena je i ugradnja dizalica nosivosti do 30 tona. Teretna paluba površine 650 kvadratnih metara omogućava prevoz 12 do 18 standardnih kontejnera, 18 lakih vojnih vozila ili do 10 brzih čamaca.
Posada, medicina i višestruka namena
Stalnu posadu činiće 48 mornara, uz dodatnih 42 specijalista, među kojima su operateri bespilotnih sistema i naučnici. U vanrednim situacijama, kao što su humanitarne intervencije ili pomoć u katastrofama, brod može primiti dodatnih 100 do 200 ljudi.
Na brodu će se nalaziti i bolnica NATO nivoa 2, opremljena operacionom salom, jedinicom intenzivne nege i apotekom, što dodatno naglašava njegovu višenamensku ulogu.
Iako je u početnoj fazi razmatrana opcija nosača dronova sa rampom za lansiranje teških napadnih bespilotnih letelica, od tog koncepta se odustalo. D. João II se danas posmatra ne samo kao vojni brod, već i kao istraživačka i logistička platforma, sposobna za širok spektar zadataka.
Portugal završava D. João II, prvi nosač dronova u Evropskoj uniji. Multifunkcionalna platforma sa bespilotnim letelicama nudi novu, jeftiniju alternativu klasičnim nosačima aviona. pic.twitter.com/xhzrwAZhSw
— Oruzje Online (@oruzjeonline) February 1, 2026
Značaj za EU
Portugal ovim projektom postaje prva država Evropske unije koja uvodi namenski nosač bespilotnih letelica. Sličnim putem već idu druge zemlje van EU. Iran je modifikovao nekoliko komercijalnih brodova za upotrebu dronova, Turska je prilagodila brod Anadolu, dok Kina uveliko koristi istraživačke i eksperimentalne platforme za slične svrhe.
Za Evropu, D. João II predstavlja test novog koncepta pomorske moći. Umesto skupih i ranjivih kapitalnih brodova, fokus se pomera ka modularnim, relativno jeftinim platformama koje se oslanjaju na bespilotne sisteme. U realpolitičkom smislu, ovo nije zamena za klasične nosače aviona, ali jeste signal da se pomorsko ratovanje ubrzano prilagođava svetu u kojem količina, autonomija i fleksibilnost često znače više od sirove veličine i prestiža.
