Ruski Mi-28NE stižu u Iran: vojna poruka Moskve i Pekinga uoči moguće eskalacije

Prema dostupnim informacijama iz iranskih i ruskih izvora, Iran je započeo prijem prvih ruskih jurišnih helikoptera Mi-28NE, čime se otvara novo poglavlje u vojnoj saradnji Teherana i Moskve u trenutku naglo pojačanih tenzija na Bliskom istoku. Fotografije jednog od isporučenih helikoptera pojavile su se 28. januara na društvenim mrežama, a objavio ih je ruski vojni analitičar Jurij Ljamin, koji već duže vreme prati vojno-tehničku saradnju Rusije sa zemljama van NATO okvira.

Ljamin navodi da su snimci nastali na teritoriji Irana i da predstavljaju prvi vizuelni dokaz da su Mi-28NE zaista uvedeni u sastav iranskih oružanih snaga. Time su potvrđeni raniji izveštaji koji su se pojavili početkom januara, kada su iranski zvaničnici indirektno govorili o nabavci ruskih borbenih helikoptera, uključujući upravo ovaj tip. Pregovori o toj kupovini vođeni su još tokom 2023. godine, ali je tek sada postalo jasno da su isporuke započete.

Za Iran, Mi-28NE predstavlja prvi savremeni jurišni helikopter uveden u operativnu upotrebu posle više decenija. Okosnicu iranske flote do sada su činili američki helikopteri AH-1J Cobra, nabavljeni pre Islamske revolucije 1979. godine. Iako su tokom godina modernizovani u domaćim pogonima i dobili oznaku PANHA 209-1 Tohofar, ti helikopteri se suočavaju sa hroničnim problemima, od nedostatka rezervnih delova do ograničenja samog koncepta koji potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Mi-28NE, kao izvozna verzija ruskog jurišnog helikoptera, znatno menja tu sliku. Reč je o platformi koja je u ruskoj vojsci intenzivno korišćena tokom operacija u Siriji i u ratu u Ukrajini. Helikopter je projektovan za dejstvo u uslovima jake protivvazdušne odbrane i noćnih borbenih operacija, a opremljen je automatskim topom, protivoklopnim raketama, nevođenim raketnim zrnima i raketama vazduh-vazduh za samoodbranu. U iranskom slučaju, ne isključuje se ni mogućnost integracije domaćeg naoružanja, čime bi se dodatno povećala njegova prilagođenost lokalnim doktrinama.

Isporuka Mi-28NE dolazi u širem geopolitičkom kontekstu. U isto vreme, Iran, Rusija i Kina su potpisali sveobuhvatni strateški sporazum, koji državni mediji tri zemlje predstavljaju kao temelj novog multipolarnog poretka. Taj sporazum nadovezuje se na već postojeće dugoročne aranžmane. Moskva i Teheran su ranije zaključili dvadesetogodišnji sporazum o strateškom partnerstvu, dok Iran i Kina već od 2021. godine imaju potpisan dvadesetpetogodišnji okvir saradnje koji obuhvata energetiku, infrastrukturu i trgovinu.

U tom svetlu, vojna dimenzija saradnje dobija sve veći značaj. Pored glasina o mogućoj isporuci PVO sistema dugog dometa HQ-9, Kina je, kroz diplomatske kanale, jasno upozorila Sjedinjene Države da se uzdrže od vojnog avanturizma prema Iranu. Kineski predstavnik u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija poručio je da Zapadna Azija ne sme postati poprište nadmetanja velikih sila i da bi svaka vojna intervencija region gurnula u zonu nepredvidive eskalacije.

Istovremeno, u Moskvi su se sastali ruski i kineski ministri odbrane. Tema razgovora nije skrivana, bezbednosna situacija oko Irana i iskustva iz drugih kriznih tačaka, uključujući Venecuelu. Ruska strana je otvoreno naglasila da aktuelna dešavanja zahtevaju stalnu analizu i pripremu odgovarajućih mera, uz jačanje koordinacije dve zemlje.

U analitičkim krugovima se razmatraju dve realne opcije koje stoje pred Moskvom i Pekingom u slučaju dalje eskalacije. Prva je ubrzana isporuka dodatnog naoružanja Iranu, posebno sistema protivvazdušne odbrane, radara i sredstava elektronskog ratovanja. Međutim, takav potez nosi rizike, jer složeni sistemi zahtevaju vreme za obuku posada i integraciju u postojeću strukturu. Iskustva iz drugih konflikata pokazala su da najmodernija tehnika, ako se koristi bez adekvatne pripreme, može brzo postati laka meta.

Druga opcija, koja se smatra pragmatičnijom, odnosi se na pomorsku dimenziju. U slučaju pokušaja blokade Irana, ruski i kineski ratni brodovi mogli bi da prate iranske trgovačke brodove, čime bi se situacija prevela u domen međunarodnog pomorskog prava. Prema procenama ruskih stručnjaka, potpuna pomorska blokada u takvim okolnostima bila bi teško održiva bez otvorenog kršenja međunarodnih konvencija.

U tom kontekstu pažnju je privuklo i iznenadno isplovljavanje francuskog nosača aviona na nuklearni pogon Šarl de Gol, uz pratnju savezničkih brodova. Iako je zvanično saopšteno da će operisati u Biskajskom zalivu, pojedini izvori smatraju da Pariz želi da demonstrira spremnost za širu projekciju sile, uključujući eventualno učešće u pritisku na Iran.

Uprkos svemu, i ruski i kineski izvori naglašavaju da nijedna strana ne teži direktnom vojnom sukobu sa Sjedinjenim Državama. Isporuka Mi-28NE Iranu, kao i političko-vojna koordinacija Moskve i Pekinga, pre svega imaju odvraćajući karakter. Poruka je jasna, Iran više nije izolovan akter i svaki pokušaj sile moraće da se sagleda u znatno širem strateškom okviru.