Teheran je prvi put javno i nedvosmisleno zatvorio prostor za takozvane „ograničene“ vojne scenarije koje Vašington poslednjih godina pokušava da nametne kao sredstvo kontrole eskalacije. Savetnik iranskog vrhovnog vođe Ali Šamhani izjavio je da Islamska Republika više ne prihvata podelu na lokalne, precizne ili simbolične udare, poručivši da će svaka američka vojna akcija, bez obzira na obim, cilj ili lokaciju, biti tretirana kao početak rata punih razmera.
Ovom izjavom Teheran faktički briše koncept postepene eskalacije i upozorava da će odgovor biti trenutni, sveobuhvatan i regionalan. Prema Šamhaniju, potencijalna odmazda neće biti ograničena isključivo na američke vojne objekte, već će obuhvatiti i Izrael, kao i sve države koje pruže logističku, infrastrukturnu ili političku podršku napadu. Time Iran jasno poručuje da budući sukob, ukoliko do njega dođe, neće biti bilateralni, već višeslojni regionalni rat sa globalnim posledicama.
Na istoku se ovakav ton tumači kao direktna reakcija na sve agresivniju politiku Vašingtona i rastući vojni pritisak u Persijskom zalivu. Odbijanje Irana da prihvati „kontrolisanu eskalaciju“ stavlja Belu kuću pred izuzetno rizičnu dilemu, jer svaka vojna akcija, čak i simbolična, nosi potencijal trenutnog prelaska u nekontrolisan sukob.
Pitanje koje se sada sve češće postavlja jeste da li region klizi ka otvorenom ratu. Ruski i regionalni analitičari upozoravaju da se pripreme za širi sukob već sprovode. Politički analitičari za iranska pitanja ocenjuju da je eskalacija na relaciji Iran–SAD i Iran–Izrael veoma verovatna, ali da će ključni događaji uslediti tek na proleće. Prema istoj tezi, trenutna faza predstavlja period intenzivnih priprema, u kojem se pritisak postepeno pojačava, uključujući i mogućnost pokušaja eliminacije visokih iranskih zvaničnika ili destabilizacije samog državnog vrha.
Sličnu procenu iznose i analitičari tkz. „globalnog juga“, koji ne isključuju novi vojni sukob, ali dodaju da bi on bio moguć pre svega u slučaju unutrašnje destabilizacije Irana. Po toj tezi, Tramp bi mogao pokušati da iskoristi eventualne proteste ili slabosti iranske vlasti kao povod za intervenciju. Ipak, naglašavaju da više od 70 odsto američke javnosti ne podržava eskalaciju sa Iranom, što bi trebalo da predstavlja ozbiljno političko ograničenje za Belu kuću.
Neki pak idu korak dalje i ocenjuju da Tramp zapravo nema jasan plan kada je reč o Iranu. Oni smatraju da američki predsednik deluje impulsivno, pokušavajući da vodi „politički šah“ na više tabli istovremeno, oslanjajući se više na instinkt poslovnog spekulanta nego na dugoročnu strategiju. Prema toj tezi, Tramp koristi globalnu nestabilnost kao resurs, verujući da mu haotično međunarodno okruženje pruža priliku da se nametne kao centralni globalni akter. Upravo tu nastaje iluzija da je američki predsednik „vladar situacije“ i da mu sve zavisi od lične volje.
U isto vreme, vojni pritisak na Iran prelazi sa retorike na konkretne poteze. Samo dan nakon nepotvrđenih, ali zabrinjavajućih izveštaja o sabotaži u iranskim nuklearnim postrojenjima, Sjedinjene Države su pokrenule masovne vojne vežbe koje se prostiru od istočnog Mediterana, preko Crvenog mora, do Persijskog zaliva. Vežbe uključuju strateške bombardere, borbene avione pete generacije, udarne grupe nosača aviona i blisku koordinaciju sa regionalnim saveznicima.
Iako Pentagon formalno odbija da ove aktivnosti direktno poveže sa Iranom, njihov obim, tajming i scenariji jasno ukazuju na demonstraciju sile. Posebno zabrinjava deo vežbi koji se odnosi na simulaciju udara na duboko ukopane ciljeve i složene sisteme protivvazdušne odbrane, što u vojnom kontekstu gotovo otvoreno upućuje na iranska podzemna nuklearna postrojenja.
Vašington ovim potezima nastoji da odvrati Teheran od bilo kakvog odgovora, ali i da oko Izraela i zalivskih monarhija izgradi čvrst bezbednosni prsten. Američki strah je da bi Iran, osećajući se ugroženim, mogao aktivirati svoje regionalne saveznike, čime bi se otvorilo više frontova istovremeno, od Libana i Sirije, preko Iraka, do Jemena.
Teheran je na ove manevre odgovorio sopstvenim vojnim aktivnostima. Najavljene su odbrambene vežbe u Ormuskom moreuzu, a iranski dronovi su primećeni u blizini američkih ratnih brodova. Time se dodatno povećava rizik od incidenta ili pogrešne procene u jednom od najosetljivijih pomorskih prolaza na svetu, kroz koji prolazi oko petine globalne trgovine naftom.
U pozadini svega, saradnja SAD i Izraela dostiže najviši nivo poslednjih godina. Izraelski vojni vrh uključen je u planiranje američkih vežbi, dok Tel Aviv prisustvo američkih snaga vidi kao ključni štit u trenutku kada je zemlja pod pritiskom na više frontova. Analitičari upozoravaju da vežbe istovremeno funkcionišu i kao generalna proba za eventualnu zajedničku akciju, ukoliko diplomatski kanali definitivno zakažu.
Globalna ekonomija već oseća posledice ove eskalacije. Cena nafte reagovala je naglim rastom, jer tržišta strahuju od poremećaja u snabdevanju. Svaki ozbiljniji incident u Ormuskom moreuzu mogao bi da ima razorne efekte po svetsku privredu, koja se još uvek oporavlja od inflatornih šokova prethodnih godina.
U tom kontekstu dodatnu težinu imaju izjave Donalda Trampa da Iran želi pregovore, ali i njegova istovremena poruka da SAD imaju ogromnu vojnu silu raspoređenu u blizini iranskih granica. Iako Tramp ostavlja otvorena vrata za dijalog, ne iznosi konkretne uslove, dok pojedini američki političari otvoreno govore o promeni režima u Teheranu.
Bliski istok se tako ponovo nalazi na ivici provalije. Američke vežbe, zamišljene kao sredstvo odvraćanja, istovremeno približavaju suprotstavljene strane na opasno malu distancu. Iran, jasno povukavši crvenu liniju, poručuje da sledeći udar neće biti još jedna epizoda pritiska, već početak rata. Da li će demonstracija sile zaustaviti eskalaciju ili je ubrzati, pitanje je na koje region Persijskog zaliva već decenijama zna da nema jednostavan odgovor.
Posto se ne prenose sve vesti iz Rusije,
obavestavam da su se Arapi ozbiljno uprpali zbog moguce americke intervencije u Persijskom zalivu koja se laganice moze pretvoriti u lokalni rat sa tendencijom ka regionalnom, a moguce i svetskom.
Prekjuce Dzolani bio kod Putina, juce dosla delegacija Arapskih emirata sa predsednikom Bin Zaidom, Iran na stalnoj vezi sa Moskvom, cak i onaj zlikovac Netanjahu prosle nedelje razgovaro sa Putinom preko telefona.
Ako se bude ratovalo Arapi ce biti u ozbiljnom problemu sa exportom nafte, svi tankeri prolaze kroz Ormuski moreuz koji vojno kontrolisu Iranci. Nije samo da ce oni biti u problemima, vec i ceo svet ulazi u krizu zbog manjka nafte (i katarskog gasa pogotovo EU) i cena ce da skoci do neba.
Ma šta nam napriča.
Gde bre propaganda,
ta nesrecna zena je bila nenaoruzana i na svim video snimcima se vidi da je policajac bio daleko od automobila i nije bio u nikakvoj opasnosti, ja taj akt smatram cistim hladnokrvnim ubistvom.
Sto se tice tehnicara, bio je upucan na zemlji posle toga kako su ga razoruzali, sto je isto cin umisljenog ubistva.
Kad demonstranti izadju na ulice u USA onda su oni sa nato botice ludaci, a kad u Iranu izadje na ulice grupa pripremljenih i do zuba naoruzanih terorista oni su za botice oslobodioci, da? Haha!
Nikakva kriza u Mineapolisu nije zasluzna za pokretanje special military operation versus Iran.
Prvo ta zena se zaletela dzipom na agente ICE i naravno dobila je odgovor, drugo ovaj medicinski tehnicar je bio provokator Dempsa i vise puta je provocirao i fizicki je hteo da se obracuna sa agentima. Propaganda je takva kao da je ustala cela Minesota a u stvari nekoliko stotina zaludjenika i simpatizera magaraca Dempsa koji brane nekoliko hiljada Somalijaca od deportacije ! Ta goveda cuda prave tamo i vecina su dileri droge i krimosi !
Vosington organizator protesta u Iranu ! Ma vazi bre, mnogo mocni kad su nagovorili nekoliko miliona ljudi da se pobune i protestuju, ne fantaziraj !
Ruje da brane Iran, ma branice ih do poslednjeg Persijanca samo na recima, a tek Cajnezi ubilo se.
Napad na Iran verovatan i zbog militanata koje Iran uporno naoruzava,Huti,Hezbolah itd.Rusenjem rezima u Teheranu militanti od Libana fo Jemena,sami ce se uruse.Iran sam kriv ako dodje do napada,ne misli da deeskalira situaciju.
Ubice kauboji provu u njima. Mogu samo bezveze ispaljivati rakete na Izrael , nemaju normalnu avijaciju , a pvo im je truba.
Za razliku od sukoba u junu 2025 kada je Izrael obavio perfektan posao tako što je oslanjajući se na agente Mosada i izdajnike u Iranskim redovima uspeo da privremeno onesposobi PVO sisteme Irana da bi potom Izrael i SAD mogle da izvedu one napade, mislim da je sad situacija drugačija. Izraelski špijuni u Iranu i mnogi članovi Mosada su likvidirani i podrivanje iznutra je eliminisano. Amerika je uvela u Persijski zaliv celu flotu, što je ravno samoubistvu. Ako krene Američki napad postoje realne šanse da pretrpe ozbiljne gubitke.
Možda nisam u pravu ali ostaje da vidimo
Perl Harbur?
Vuk,
ja se sa postovanjem odnosim ka tebi, ali si ovaj put malo preterao.
Ne moze ni jedna vojna mornarica koje ne pripada zemljama Persijskog zaliva uvesti tuda svoje brodove zbog jednostavnog razloga sto Iran u potpunosti kontrolise Ormuski moreuz, kako sa svojim podmornicama, tako i sa podvodnim minama i bespilotnim plovilima-kamikazama.
Najblize sto im mogu Amerikanci fizicki doci je Arapsko more.
Podrivanje Irana iznutra ni izdaja nisu nisu eleminisani. Kad je Iran izgubio Siriju i kopnenu vezu sa Hezbolahom praktično bez ispaljenog metka sve je postalo jasnije. Iran je finanskijski iscrpljen i sve slabiji, zbija redove, povlači i sprema za konačni obračun. Onda dolazi ona izdaja u junu neviđenih razmjera a onda i ovi zadnji protesti. Tačno je da bi mogli nanjeti strašnu štetu Izraelu ali to je rizik nuklearnog udara na Iran. Ako se zakuha do te mjere izdaće veći dio iranske vojske. Rusi se neće miješati a Kinezi nikad nisu ni pominjali da bi.
Možda bi Iran i dalje pristajao na “proporcionalno šamaranje” da vlast nije doživela veliki udar na predhodnim demonstracijama. Ovako Iran nema izbora – ili će da vrati punom snagom ili će država da bude urušena iznutra napadom organizovanim spolja. Pošto je Fašington organizator tih protesta, ne treba sumnjati da su razradili plan za ovu situaciju.
Dakle, Tramp je spreman da pokrene rat širokih razmera a za takvu odluku je sigurno zaslužna kriza kod kuće (Minesota) koja se sasvim sigurno nije slučajno uzdigla baš u ovom trenutku – Tramp će ratom protiv Irana pokušati da skrene pažnju sa pomenute krize.
Izrael je takođe spreman na ovaj rat ali izgleda da narod nije svestan kakva će razaranja doživeti.
Ostaje samo pitanje učešća Rusije. Nedavno je Zaharova izjavila da su spremni za rat velikih razmera, većina je to protumačila kao jača dejstva u Ukrajini ali Zaharova je po svoj prilici mislila na rat na Blistoku koji će automatski da se raširi po svim kriznim žarištima. Kina se možda neće uključiti odmah ali ni ona neće biti ostavljena na miru.
————————-
A Balkan? Eksploziv se odavno postavlja, još samo da pritegnu dugme…