Američka vojska je donela odluku koja predstavlja ozbiljan zaokret u načinu na koji razvija i uvodi nova oklopna sredstva. Umesto čekanja do 2031. godine, kako je bilo planirano, prvi prototipovi novog tenka M1E3 Abrams trebalo bi da stignu u operativne jedinice već sredinom ove godine, tokom leta 2026. godine. Time je čitav program ubrzan za čak pet godina, što predstavlja presedan u savremenoj američkoj vojnoj nabavci.
Ovakva odluka ne proizlazi iz tehničke zrelosti sistema, već iz promene filozofije. Američka vojska je napustila dosadašnji model u kome se svaki tehnički rizik pokušavao eliminisati pre nego što se vozilo pojavi pred vojnicima. Umesto toga, usvojen je koncept takozvane „kontinuirane transformacije“, u kome se prototipovi uvode ranije, a njihova evolucija se nastavlja paralelno sa realnim testiranjem u jedinicama.
Načelnik Generalštaba Vojske SAD, general Rendi Džordž, otvoreno je naveo da novi pristup omogućava vojnicima da direktno rade sa hardverom i softverom u modularnom sistemu, pre nego što se konačni dizajn zaključa. Drugim rečima, M1E3 se neće razvijati u laboratoriji, već na terenu.
Kraj „crne kutije“ u vojnoj industriji
Jedan od ključnih razloga ubrzanja programa jeste radikalna promena modela nabavke. Vojska SAD je odustala od oslanjanja na jednog glavnog izvođača koji je kontrolisao ceo sistem kao zatvorenu celinu, bez stvarnog pritiska za brze inovacije.
Umesto toga, uspostavljen je ekosistem saradnje više kompanija, uključujući i firme iz netradicionalnog, komercijalnog sektora. Ovaj pristup omogućava korišćenje postojećih tržišnih standarda i gotovih rešenja, što znači da se pojedine komponente mogu menjati i unapređivati u roku od nekoliko dana ili nedelja, umesto godina koliko su trajali raniji modernizacioni ciklusi.
Posebno je naglašena softverska fleksibilnost. M1E3 je projektovan sa otvorenom sistemskom arhitekturom, što znači da njegovi interfejsi, procesori i algoritmi mogu da dobijaju redovna ažuriranja, slično kao kod civilnih digitalnih uređaja. Na nivou jedinica, to omogućava razmenu podataka u realnom vremenu između tenkova, pešadije i komandnih elemenata, čime se skraćuje vreme reakcije i povećava taktička svest.
Tehnika bez mita: komercijalne komponente i hibridni pogon
Za razliku od prethodnih generacija Abramsa, M1E3 se u velikoj meri oslanja na visokoefikasne komercijalne komponente. Cilj je dvostruk: smanjenje troškova i ubrzanje proizvodnje.
Pogon obezbeđuje motor kompanije Caterpillar, dok menjač dolazi iz proizvodnje firme SAPA. Unutrašnjost vozila razvijena je u saradnji sa kompanijom Roush, poznatom po sportskim automobilima, dok se za upravljanje sistemima naoružanja koristi hardver nemačke kompanije Fanatec, prilagođen digitalnim navikama mlađih generacija vojnika.
Najznačajnija novina je hibridno-električni pogonski sistem, projektovan da smanji potrošnju goriva za oko 50 procenata. Osim logističkih prednosti, ovaj sistem smanjuje i toplotni potpis tenka, što je od ključne važnosti u uslovima masovne upotrebe termalnih senzora i bespilotnih platformi.
Ukupna masa vozila smanjena je za oko 25 procenata u odnosu na postojeće verzije Abramsa, koje prelaze 70 tona. Ova odluka direktno je povezana sa iskustvima sa savremenih ratišta, gde su teški tenkovi pokazali ranjivost na precizna sredstva i dronove.
Smanjenje mase postignuto je i reorganizacijom posade. Uklonjen je jedan član iz kupole, uveden je automatski punjač, a preostala tri operatera smeštena su u šasiju, gde su bolje zaštićeni od frontalnih i bočnih pogodaka.
Aktivna zaštita, dronovi i „digitalno krilo“
Sekundarno naoružanje M1E3 bazirano je na daljinski upravljanoj stanici EOS R400 Mk2, koja integriše protivoklopnu raketu Javelin, mitraljez i bacač granata kalibra 40 mm. Time se znatno proširuje spektar ciljeva koje tenk može da gađa bez izlaganja posade.
Kako bi se odgovorilo na rastuću pretnju bespilotnih letelica, tenk je opremljen radarom EchoGuard, sposobnim da detektuje i prati male vazdušne ciljeve u neposrednoj blizini. Ovaj sistem predstavlja deo šireg koncepta aktivne zaštite, koji se ne oslanja samo na fizički oklop, već na ranu detekciju i mrežno povezivanje.
Budžetski podaci dodatno potvrđuju ozbiljnost programa. Iako je početna faza istraživanja i razvoja koštala oko 75 miliona dolara, Vojska SAD je u tekućoj fiskalnoj godini zatražila više od 700 miliona dolara za proširenje testiranja i pripremu proizvodnje. Time se jasno signalizira da M1E3 nije privremeni eksperiment, već osnova buduće američke oklopne doktrine.
U ovoj koncepciji, tenk više nije samo sredstvo direktne vatrene moći. M1E3 Abrams je zamišljen kao digitalni čvor u složenoj borbenoj mreži, u kojoj su brzina obrade informacija, umrežavanje i prilagodljivost jednako važni kao debljina oklopa ili kalibar topa.
