Sjedinjene Američke Države započele su definitivno povlačenje svojih poslednjih specijalizovanih minolovaca klase „Avenger“, čime se zatvara jedno poglavlje američkog mornaričkog protivminskog ratovanja koje je trajalo gotovo četiri decenije. Četiri broda ove klase formalno su dekomisionirana u septembru 2025. godine, dok su se nalazila u Bahreinu, a nedavno su primećena na teškom transportnom brodu „M/V Sivej Hok“, kojim su prevezena u Filadelfiju, gde ih očekuje reciklaža.
U aktivnoj službi ostala su još samo četiri minolovca klase „Avenger“, raspoređena u japanskoj bazi Sasebo. Njihovo povlačenje planirano je u bliskoj budućnosti i predstavlja završni korak u potpunom napuštanju ovog tipa plovila u okviru šireg procesa restrukturiranja i modernizacije američke flote.
Minolovci klase „Avenger“, deplasmana oko 1.312 tona, građeni su između 1987. i 1994. godine, a ukupno je u flotu uvedeno 14 brodova. Njihova konstrukcija bila je specifična čak i po mornaričkim standardima. Trupovi su izrađeni od drveta, pre svega hrasta, jele i kedra, i obloženi slojem fiberglasa. Ovakav izbor materijala imao je jasan cilj, smanjenje magnetnog potpisa broda kako bi se umanjio rizik od aktiviranja magnetnih mina. Međutim, drveni trupovi pokazali su se izuzetno zahtevnim za održavanje, jer su skloni truljenju, deformacijama i skupim remontima, što je dugoročno postalo ozbiljan logistički i finansijski teret.
Sa tehničke strane, „Avendžeri“ su bili opremljeni visokopreciznim sonarom AN/SQQ-32 i daljinski upravljanim podvodnim vozilima AN/SLQ-48, namenjenim otkrivanju i neutralisanju mina bez angažovanja ronilaca. Iako relativno spori, sa maksimalnom brzinom od oko 13,5 čvorova, brodovi su bili izuzetno manevarski, što je predstavljalo prednost u minskim poljima. Ipak, u savremenom sukobu, sa sve većom prisutnošću raketa, bespilotnih letelica i brzih napadnih sredstava, ovakva plovila postala su izrazito ranjiva.
Na Bliskom istoku, gde su „Avendžeri“ decenijama igrali ključnu ulogu u obezbeđivanju pomorskih puteva, njihovu funkciju već preuzimaju borbeni brodovi klase LCS „Indipendens“. Brodovi poput USS Kanbera i USS Santa Barbara već su raspoređeni u zoni odgovornosti Pete flote, opremljeni specijalizovanim modulima za protivminsko ratovanje.
Osnovna ideja nove doktrine američke mornarice može se svesti na princip „izvođenja mornara iz minskog polja“. Umesto da se posade direktno izlažu opasnosti, koncept predviđa da matični brod ostane na bezbednoj udaljenosti, dok autonomni i daljinski upravljani sistemi obavljaju posao u opasnoj zoni. U toj ulozi koriste se bespilotni površinski čamci sa sonarima, podvodni roboti za identifikaciju i neutralizaciju mina, kao i helikopteri MH-60S opremljeni laserskim sistemima za otkrivanje mina iz vazduha.
Američka mornarica je tako donela stratešku odluku da u potpunosti napusti specijalizovane minolovce i pređe na koncept modularnosti. LCS brodovi mogu se, zavisno od potrebe, opremiti uklonjivim paketima za protivminsko ratovanje, patrolu ili borbu protiv podmornica. Teoretski, isti brod danas može delovati kao minolovac, a sutra biti raspoređen u sasvim drugoj ulozi, bez potrebe za posebnim klasama plovila.
Pitanje specijalizacije posade rešeno je podelom ljudstva na dva segmenta. Osnovnu posadu, od oko 40 do 50 ljudi, čine mornari zaduženi za navigaciju, pogon, samoodbranu i opštu održivost broda. Oni su stalno prisutni na brodu. Drugi deo čini specijalizovani odred od 15 do 30 ljudi, koji uključuje stručnjake za minsko ratovanje, operatere podvodnih dronova i posade helikoptera. Ovaj deo posade se ukrcava samo kada je odgovarajući modularni paket instaliran.
U praksi, međutim, ovaj koncept se pokazao problematičnim. Osnovna posada često se ispostavila kao premala za suočavanje sa kvarovima, održavanjem i opterećenjima tokom dugotrajnih raspoređivanja. Pored toga, logistika premeštanja modula i specijalizovanih timova širom sveta pokazala se sporijom i skupljom nego što je prvobitno planirano.
Zbog tih teškoća, američka mornarica je u poslednje vreme počela da stalno dodeljuje određenu ulogu određenom broju LCS brodova, čime se faktički vraća specijalizaciji, iako na drugačijim tehnološkim osnovama nego ranije. Time se priznaje da potpuna fleksibilnost, kakva je zamišljena na papiru, u realnim uslovima često ima ozbiljna ograničenja.
Povlačenje minolovaca klase „Avenger“ tako ne predstavlja samo tehničku odluku, već i simboličan kraj jedne ere u kojoj su specijalizovani brodovi bili temelj protivminskog ratovanja. Njihovo mesto sada zauzimaju modularne platforme i bespilotni sistemi, uz otvoreno pitanje da li će nova doktrina u budućim sukobima pokazati veću otpornost i efikasnost nego koncept koji se upravo šalje u istoriju.
Inace,
da se zna da Rusija prednjaci u broju brodova minolovaca.
Po statistici renomiranog zapadnog portala “Global Fire Power” Rusija je na 1. mestu sa 45 brodova te vrste, a USA tek na 15.
Takodje,
taj portal je promenio statistiku u odnosu podmornica i kaze da Rusija i Amerika dele prvo mesto, mada mi odlicno znamo po podacima iz Americkog Kongresa da je 40% podmornicke flote USA na remontu, tako da je Rusija prva na svetu i po podmornicama.