Kako je nastao ukrajinski bataljon „Zlatna vrata“ i zašto je sklonjen sa linije fronta

Ovaj naziv bio je inspiracija za stvaranje još jednog bataljona koji je raspoređen u BPSPON (bataljon patrolne službe policije posebne namene, do sedmog novembra 2915. godine – milicije). Ova skraćenica na ukrajinskom glasi: Батальоны патрульной службы полиции особого назначения. Osnivači su se prvi setili da iskoriste ovaj naziv koji je među Ukrajincima svetinja. Zlatna vrata Kijeva predstavljaju spomenik drevnoruske arhitekture, paradni ulaz u Kijev, koji je sagrađen u vreme Jaroslava Mudrog.

Zajedno sa Vladimirovskim vratima on predstavlja simbol imperijalne vlasti i težnji. Podsetimo one koji ne bi da se toga prisećaju: Zlatna vrata Kijeva izgrađena su u doba Kijevske Rusije (Киевская Русь, ili Древнеру́сское государство, Древняя Русь). Pripadnici ove jedinice nisu ni prvi ni poslednji koji zatvaraju oči pred činjenicom da se nigde ne spominje Kijevska Ukrajina tog vremena, no neka to bude njihov problem u već pretrpanom talogu predrasuda.   

Bataljon je formiran u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine drugog maja 2014. godine. U njegov sastav odmah su ušli dobrovoljci koji su učestvovali u neredima na Trgu nezavisnosti (Майдан Незалежності). Ti neredi su kasnije nazvani Revolucija dostojanstva (po zlu poznati evromajdan). Prednost prilikom prijema u bataljon imali su Kijevljani. Trećeg juna iste godine oni su s borcima bataljona Kijev-1, Kijev-2, Mirotvorac i Donbas učestvovali u obezbeđenju javnog reda i mira štiteći kompleks zgrada Vrhovne rade Ukrajine.

Vrlo brzo dobili su veoma zahtevan zadatak; 11. jula načelnik kijevske organizacije Socijal-nacionalna skupština ( Соціал-національна асамблея) Igor Krivoručko saopštio je da je ova jedinica naoružana i poslata da isprazni (”očisti”) mobilizacionu bazu bataljona ”Azov”. Za to je određeno 60 pripadnika, od čega 40 automatičara sa punim bojevim kompletom. Oni su ujutru, 12. jula stigli u bazu, ali nije im baš bilo do upada i pogibije, već do pregovora.

Ispostavilo se da je komanda bataljona slagala svoje potčinjene rekavši im da je osnovni zadatak neutralisanje pripadnika harkovskog Berkuta koji se lažno predstavljaju kao patriote Ukrajine. Borci su, saznavši za to, odbili naređenje! Ni Ajdarovcima nije bilo do sukoba; nisu hteli da pucaju u svoje istomišljenike, već su im savetovali da traže premeštaj u bataljone koji nisu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, već pri Ministarstvu odbrane (kao npr. bataljoni Donbas i Ajdar). Pri tom je sam Azov bio u sastavu MUP (!).

U Kijevu su to rešili ”solomonski”. Prešli su preko odbijanja naređenja (ni njima se nije svidelo da se kače sa ajdarovcima) pa su devetog avgusta 2014. godine poslali ”Zlatna vrata” u zonu ATO. U potpunosti su ih opremili uniformama, specijalnim sredstvima, lekovima, hranom, vodom i nužnim delovima prateće opreme. Iskustva su bila prilično bolna i obeshrabrujuća. Desetog avgusta kod Crvenog Jara (Красный Яр) upali su u minobacačku zasedu. U periodu od 14. do 22. avgusta, probijajući se kroz seoska naselja, pripremali su se za juriš na sam Lugansk. Međutim, tamo ih nisu čekali teritorijalci, već elita OS Rusije pa su se 25. avgusta povukli. 

Više puta do sada uverili smo se da u vrhovima Oružanih snaga Ukrajine ne sede amateri, već iskusni profesionalci, najvećim delom sovjetske škole. Oni su dobro znali kakvi su borbeni ”kvaliteti” Zlatnih vrata i sličnih jedinica. Stoga se ovakvi sastavi od tada šalju na manje opasne delove ratišta, u patrolne zadatke i obezbeđenje raznih objekata. Razlog nije samo u njihovoj neupotrebljivosti već i izlaganju troškovima.

Smrt bilo kog pripadnika država mora da plati i da pri tom obezbedi porodicu. Bolje je stoga da patroliraju u bezbednijoj pozadini, stražare na punktovima i – da ne prave štetu. Pri tom se njihovo angažovanje (time i žrtve) proglašavaju vojnom tajnom, pa se o njihovom trenutnom mestu i aktivnostima ne zna mnogo. Ono što se zna da su još uvek pod istim nazivom.

U sastavu bataljona nalazi se i zloglasna Kozačka četa (Казацкая рота – Козацькі війська). Nju predvodi poznati učesnik evromajdana Mihail Gavriljuk (Миха́йло Віта́лійович Гаврилю́к). Obavezni deo njegovog imidža je perčin (hohol, оселедец, чуб), što je i pogrdan naziv za Ukrajince. On je pripadnik partije Narodni front (Народний фронт) koja je bila potpuno neočekivani pobednik (s relativnom većinom) na parlamentarnim izborima 2014. godine.

Uniforma nije strogo propisana. Deo dobrovoljaca nosio je crnu uniformu MUP, a deo kamuflažnu odeću raznih proizvođača. Zajedničke su im našivke za rukav. Na levoj strani, bliže ramenu, nose ševron MUP, a na desnom svoj logotip (štit s nacionalnim grbom). Taj grb s dizajnerskim varijacijama trozupca koriste Desni sektor i slične ultradesničarske organizacije. U naoružanju se nalazi standardno oružje kojim raspolaže MUP, a koje smo već nabrojali baveći se njihovim kolegama, legijom Sloboda. Svi oni odavno se nalaze na poternicama ruskih pravosudnih organa.