Kina se suočava sa jednim od najtežih trenutaka unutrašnje političko-bezbednosne nestabilnosti u poslednjoj deceniji. Samo dan nakon što je državna novinska agencija Sinhua objavila da je Centralni komitet Komunističke partije Kine pokrenuo istragu protiv dvojice najviših vojnih zvaničnika, na društvenim mrežama i zatvorenim komunikacionim kanalima pojavili su se snimci vojnih konvoja koji se kreću ka Pekingu.
Prema dostupnim informacijama, general Džang Jusija, član Politbiroa KPK i potpredsednik Centralne vojne komisije, kao i general Liu Ženli, član iste komisije i načelnik njenog zajedničkog štaba, pod istragom su zbog „teških kršenja discipline i zakona“. Odluku o njihovom uklanjanju doneo je direktno Centralni komitet, a u zvaničnom saopštenju označeni su kao „nepouzdane osobe“.
Na internetu se ubrzo pojavio video snimak koji prikazuje civilno vozilo kako pretiče dugačak konvoj vojnih kamiona i oklopnih vozila na prilazu Pekingu. Istovremeno, prema više izvora, izdato je neformalno naređenje kojim se zabranjuje svako kretanje trupa u drugim delovima zemlje, što dodatno ukazuje da je reč o centralizovanoj bezbednosnoj operaciji ograničenoj isključivo na glavni grad.
Posebnu težinu celom slučaju daje činjenica da je Džang Jusije do sada važio za drugog najmoćnijeg čoveka u Kini, odmah iza Sija Đinpinga. Prema navodima Vol strit žurnala, on je osumnjičen za izdaju i za odavanje strogo poverljivih informacija o kineskom nuklearnom programu Sjedinjenim Državama. Ako se ove optužbe potvrde, radilo bi se o najtežem bezbednosnom proboju u kineskom vojnom vrhu u savremenoj istoriji.
Centralna vojna komisija, čiji su Džang i Liu bili ključni članovi, predstavlja najviše telo vojne vlasti u Narodnoj Republici Kini. Ona ima potpunu komandu nad Narodnooslobodilačkom vojskom, Narodnom oružanom policijom i Narodnom milicijom. Svako potresanje tog nivoa automatski znači i direktan udar na samu strukturu državne stabilnosti.
U tom kontekstu, ne čudi što su se pojavili i nepotvrđeni, ali uporni izveštaji o sprečavanju pokušaja puča, pa čak i o navodnom planiranju atentata na samog Sija. U samom centru Pekinga primećeno je pojačano prisustvo bezbednosnih snaga, a u političkim krugovima kruže glasine o širokim čistkama koje zahvataju najviše ešalone partije, vojske i bezbednosnog aparata.
Ovakve „rekonstrukcije“ kineskog vrha nisu bez presedana. One se, po pravilu, sprovode uoči velikih političkih prelomnica. Sledeća takva tačka je 2027. godina, kada se očekuje da Si Đinping zatraži četvrti mandat na čelu države. U tom svetlu, aktuelni događaji deluju manje kao iznenadna kriza, a više kao brutalno kontrolisano razbijanje potencijalnih centara otpora unutar sistema.
Ovaj razvoj događaja uklapa se u širu sliku o kojoj smo pisali i u prethodnim tekstovima u ovom tabu, gde se vidi zajednički obrazac. Bilo da je reč o otvorenim vojnim operacijama protiv Kurda u Siriji, preciznim udarima dronova tokom propagandnih prenosa uživo, ili sada o tihoj, ali dubokoj destabilizaciji unutar kineskog državnog vrha, zajednička nit je ista: borba za kontrolu nad informacijama, lojalnošću i centrom moći.
U Pekingu se, za razliku od Bliskog istoka, rat ne vodi eksplozijama na kamerama, već hapšenjima iza zatvorenih vrata, konvojima bez oznaka i potpunim informacionim mrakom. Ali u oba slučaja, poruka je identična. Sistem koji ulazi u fazu egzistencijalne nesigurnosti reaguje brzo, tvrdo i bez javnih objašnjenja.
Da li je reč o izolovanom slučaju izdaje ili o mnogo dubljem sukobu unutar kineske elite, ostaje da se vidi. Ono što je već sada jasno jeste da Kina ulazi u period u kojem će unutrašnja stabilnost biti podjednako važna, ako ne i važnija, od spoljnopolitičkih frontova koje Peking istovremeno otvara prema Tajvanu, Južnom kineskom moru i Zapadu.
Koketiranje sa kapitalizmom i Zapadom uopšte je Kini donelo neviđen razvoj ali on ima cenu. U slučaju Trampove totalne blokade (carine od 500% su praktično totalna blokada) Kina bi doživela težak ekonomski udarac što bi izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu i opasnu nestabilnost države. U takvoj situaciji KP bi pokušala represijom da zaustavi nemire… krajnje crn scenario na koji Tramp sigurno računa.
Rusija bi mogla da pomogne u slučaju spoljnjeg udara ali u ovakvoj situaciji mogu samo da gledaju šta se događa. Ako neko misli da je ovakav razvoj nemoguć, neka se priseti nedavnih protesta u Iranu…
Половично тачно – само што Кинези занју за јадац и играју на више поља истовремено! Осим у Америку, они много извозе у ЕУ, а недавно су потписали уговор са Канадом. Зато Трампове царине од 100% недавно – нису уродиле плодом. Кину би уништила само тотална поморска блокада, а не царине – зато Кинези стварају јаку морнарицу и имају већ 3 активна носача авиона и велику флоту и настављају изградњу морнарице! Укратко – велики извоз јесте кинеска слабост, али сдрге стране и снага, јер огроман део света засад не може без јефтине кинеске робе!
Zato li je Tramp otišao da moli Xi-a da produži izvoz retkih minerala? Zbog toga što američke carine bi bile ekonomski udarac za Kinu, a ne bi za Ameriku?
Opšto je poznato da je Kina strana koja je pobedila u ekonomskog rata koji je sam Tramp pokrenuo.