„Pobeda nad Erbasom“: kako SAD sistematski potiskuju Francusku sa tržišta vojnog naoružanja

Francuski vazduhoplovni gigant Airbus poslednjih godina beleži sve izraženije poraze na globalnom tržištu vojnog naoružanja, dok američka odbrambena industrija preuzima i nove kupce i postojeće flote. Najnoviji primer dolazi iz Latinske Amerike, gde je američki Lockheed Martin potpisao ugovor sa Meksikom za isporuku transportnog aviona C-130J-30 Super Hercules, čime je definitivno potisnut Erbasov A400M Atlas.

Ovaj slučaj nije izolovan, već predstavlja deo šireg trenda u kojem Sjedinjene Države sistematski potiskuju Francusku i evropsku vojnu industriju sa tržišta, kako kroz prodaju novih platformi, tako i kroz preuzimanje izuzetno profitabilnog sektora održavanja i logistike.

Jedan od ranijih i simboličnih primera dogodio se još 2016. godine, kada je nova poljska vlada naglo otkazala pregovore sa Parizom o kupovini 50 višenamenskih helikoptera Airbus H225M Caracal, vrednih oko 3,5 milijardi dolara. Varšava je tada tvrdila da Francuska nije ponudila zadovoljavajuće industrijske i kompenzacione uslove za poljske fabrike. Umesto toga, Poljska se okrenula američkim helikopterima S-70i Black Hawk, proizvedenim u domaćem pogonu u Mielecu, pod kontrolom Lockheed Martina.

Međutim, gubitak inicijalne prodaje predstavlja samo deo problema za Airbus. Prava finansijska bitka vodi se u decenijama dugom održavanju, modernizaciji i logističkoj podršci, a upravo u tom segmentu francuska industrija beleži ozbiljne gubitke. Sve veći broj država odlučuje da povuče Erbasove platforme iz upotrebe i zameni ih američkim, čak i kada su avioni relativno novi.

Australija je povukla iz upotrebe svoje helikoptere MRH-90 Taipan i borbene helikoptere Tiger, zamenivši ih američkim UH-60M Black Hawk i AH-64 Apache. Norveška je odustala od helikoptera NH90, koje je zamenila američkim MH-60R Seahawk. Ove odluke su u evropskim vojnim krugovima protumačene kao snažan udarac ne samo po Airbus, već i po kredibilitet evropske vojne industrije u celini.

Posebno bolan udarac za Pariz predstavlja slučaj Meksika. U prethodnim godinama Meksiko se redovno pominjao kao potencijalni kupac vojnog transportnog aviona A400M Atlas, koji je trebalo da zameni zastarele C-130E/K Hercules u sastavu meksičkog ratnog vazduhoplovstva. Francuska je očekivala dogovor, posebno imajući u vidu složene odnose Meksika sa Sjedinjenim Državama, koji su se dodatno pogoršali nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U novembru je čak zvanično saopšteno da meksičko vazduhoplovstvo ozbiljno razmatra kupovinu dva A400M aviona. Međutim, uprkos tim najavama, Lockheed Martin je nedavno objavio da je potpisao ugovor sa Meksikom za isporuku najmanje jednog C-130J-30 Super Herculesa. Time je Meksiko postao prva država u Latinskoj Americi koja uvodi ovu najnoviju verziju Herkulesa u operativnu upotrebu.

Francuski mediji nisu krili razočaranje ovakvim ishodom. U analizama se otvoreno konstatuje da je Lockheed Martin ponovo nadigrao Airbus i da se sličan scenario ponavlja iz zemlje u zemlju. Američka industrija, uz podršku političkog i finansijskog aparata SAD, ne preuzima samo nove narudžbine, već potiskuje evropske proizvođače i iz već potpisanih i realizovanih programa.

U tom kontekstu, poraz Airbusa u Meksiku ne predstavlja izuzetak, već potvrdu dugoročnog trenda. Sjedinjene Države ne samo da prodaju više oružja, već sistematski preuzimaju kontrolu nad održavanjem, modernizacijom i budućim ciklusima zamene, čime evropsku konkurenciju guraju u sve uži i ranjiviji prostor na globalnom tržištu naoružanja.

Za Pariz, ovo je još jedan znak da se bitka za stratešku autonomiju Evrope ne gubi samo na političkom nivou, već i direktno na tržištu, gde američka odbrambena industrija trenutno vodi bez ozbiljnog protivnika.