Tramp izdao naređenje: američka armada spremna da otvori vatru na Iran, region na ivici eksplozije

Globalna bezbednosna situacija ulazi u zonu ekstremne nestabilnosti dok se Bliski istok suočava sa eskalacijom bez presedana. Sve veći broj izveštaja iz vojnih i obaveštajnih krugova ukazuje da se Sjedinjene Američke Države pripremaju za masovnu vojnu operaciju protiv Irana, uz punu koordinaciju sa Izraelom. Američke i izraelske snage stavljene su u stanje najviše borbene pripravnosti, dok se raspoređivanje udarnih grupa približava završnoj fazi.

Prema informacijama koje se intenzivno razmatraju u stručnim krugovima i na društvenim mrežama, američko vojno osoblje već zauzima lansirne i borbene pozicije, dok se ključni sistemi naoružanja premeštaju u region. Kao potencijalni trenutak početka operacije pominje se subota uveče, odmah nakon zatvaranja globalnih finansijskih tržišta, što analitičari tumače kao pokušaj da se ograniči trenutni šok na svetsku ekonomiju.

Istovremeno, izraelske oružane snage nalaze se u stanju maksimalne borbene gotovosti. Prema izvorima bliskim Tel Avivu, Izrael je spreman da pruži punu logističku i operativnu podršku američkim snagama i da istovremeno amortizuje očekivani iranski odgovor, koji bi mogao uključiti raketne i dron napade na izraelsku teritoriju.

Analitičari upozoravaju da bi eventualni sukob mogao biti relativno kratak, ali ekstremno razoran. Masovna upotreba raketnih sistema, preciznog vođenog naoružanja i naprednih vazdušnih sredstava mogla bi gurnuti ceo region u spiralu nasilja sa posledicama koje bi se brzo proširile izvan Bliskog istoka, ugrožavajući globalne energetske tokove i stabilnost međunarodnih tržišta.

Trampov ultimatum i otvoreni pritisak na Teheran

Američki predsednik Donald Tramp javno je potvrdio prelazak u fazu otvorenog vojnog i ekonomskog pritiska na Iran. U obraćanju novinarima, Tramp je izjavio da se “masivna armada” već kreće ka obalama Irana i da lično prati poteze Teherana u realnom vremenu. Naglasio je da bi voleo da izbegne direktan vojni sukob, ali je istovremeno poručio da je američka vojska spremna da udari jače nego ikada ukoliko Iran ne promeni svoje ponašanje.

Tramp je kao primer efikasnosti pritiska naveo otkazivanje planiranog pogubljenja 837 ljudi u Iranu, koje je, prema njegovim rečima, obustavljeno svega sat vremena pre izvršenja. Ovaj potez je ocenio kao “dobar znak”, ali ne i kao dovoljan razlog za ublažavanje pritiska.

Pored vojne pretnje, Bela kuća je pokrenula totalnu finansijsku blokadu Irana. Najavljeno je uvođenje dodatnih carina od 25 procenata direktno protiv Irana, ali i identičnih carina protiv svih država i kompanija širom sveta koje nastave trgovinu sa Teheranom. Ova sekundarna sankcija faktički primorava međunarodne aktere da biraju između pristupa američkom tržištu i ekonomskih odnosa sa Iranom.

Moskva i brojne druge prestonice ove poteze tumače kao pokušaj SAD da uspostave globalni režim ekonomske prisile, u kojem se finansijski sistem i vojna moć koriste kao instrument nametanja političke volje suverenim državama. Takav pristup, prema ovim ocenama, direktno potkopava temelje međunarodne trgovine i globalnog pravnog poretka.

Neizvesnost pred vikend koji može promeniti region

Iako Tramp još uvek formalno nije objavio konačnu odluku o vojnoj akciji, njegovi komentari jasno ukazuju da je opcija upotrebe sile na stolu. Američki predsednik je poručio da sve zavisi od “ponašanja” Teherana, ali je istovremeno potvrdio da se ogromna flota i značajne snage već nalaze u pokretu.

Izraelski mediji izveštavaju da će Sjedinjene Države završiti pripreme za eventualni napad danas ili sutra, angažujući i poslednje raspoložive kapacitete u regionu. Izrael je, prema istim izvorima, već rasporedio sisteme protivvazdušne odbrane u centralnim delovima zemlje i upozorio državne strukture da budu potpuno spremne za događaje koji mogu uslediti tokom vikenda.

U ovom trenutku, napad na Iran može se dogoditi u svakom trenutku. Bliski istok ulazi u fazu u kojoj jedna politička odluka ili jedan pogrešan potez mogu pokrenuti lančanu reakciju sa posledicama koje bi mogle definisati globalnu bezbednost u godinama koje dolaze.