Dok se rat u Ukrajini formalno vodi na linijama fronta, njegova suština odavno je premeštena u političke centre moći. Ključno pitanje više nije da li je rat vojno održiv, već da li postoji politička snaga sposobna da ga zaustavi protiv volje onih koji od njega žive. U tom kontekstu, povratak Donalda Trampa u centar odlučivanja ponovo je otvorio temu mogućeg dogovorenog mira sa Moskvom.
Ovaj tekst ne polazi od želja, već od realnih odnosa moći i interesa, i zato procene iznosi otvoreno, u procentima.
Da li Tramp želi mir u Ukrajini?
Procena: 80%
Trampova namera da rat u Ukrajini preseče političkim dogovorom nije nova. Ona postoji još od njegovog prvog mandata i nikada nije nestala. Za razliku od dominantne ratne struje u Vašingtonu, Tramp ovaj rat vidi kao strateški promašaj koji iscrpljuje SAD, gura Rusiju ka Aziji i destabilizuje globalnu ekonomiju bez jasnog dobitka.
Iz njegove perspektive, mir u Ukrajini nije ustupak Rusiji, već racionalizacija američke moći.
Može li slomiti „duboku državu“ u Vašingtonu?
Procena: 40–45%
Ovo je glavna prepreka. Pentagon, obaveštajne službe, vojno-industrijski kompleks i povezani politički krugovi nisu neutralni posmatrači rata, već njegov strukturni oslonac. Rat u Ukrajini za njih nije kriza, već model.
Ti centri moći su dizajnirani upravo da ograniče delovanje jednog predsednika, čak i kada ima izborni legitimitet pa i drugi mandat. Tramp može da ih uspori, preusmeri ili delimično disciplinuje, ali njihovo potpuno lomljenje ostaje neizvesno.
Može li neutralisati London?
Procena: 30–35%
Velika Britanija je najdosledniji politički i obaveštajni promoter nastavka rata. Za razliku od EU, London ne deluje iz slabosti, već iz kalkulisanog interesa da ostane ključni igrač u evropskoj bezbednosti.
Britanski otpor mirovnom rešenju neće biti otvoren, već operativan, kroz pritiske, curenja informacija, diplomatske manevre i podsticanje eskalacije. Ovo je jedan od najtvrđih čvorova.
Da li Brisel može biti potpuno slomljen?
Procena: 65–70%
Za razliku od Londona, Evropska unija nema sopstvenu stratešku kičmu. Njena politika je u velikoj meri zavisna od Vašingtona. Ako SAD promene kurs, Brisel će se prilagoditi, uz zakašnjenje i unutrašnje trzavice, ali bez realne sposobnosti otpora.
EU može da negoduje, ali ne može da vodi rat bez američke logistike, finansija i političkog pokrića.
Ukupna procena: da li će Tramp nametnuti dogovoreni mir?
Ukupna šansa je ipak porasla u odnosu na našu raniju analizu i sada iznosi: 30–35%
Ova procena nije niska zato što Tramp nema moć, već zato što sistem koji se suprotstavlja miru ima ekstremnu dubinu, iskustvo i mnogo uloga u nastavku rata. Mir u Ukrajini ne znači samo kraj borbi, već kraj jednog modela upravljanja krizama, profita i kontrole.
Upravo zato će svaki pokušaj dogovora biti praćen sabotažama, pokušajima eskalacije i stvaranjem novih kriznih tačaka.
Kolike su realne šanse za mir tokom 2026. godine
Realne šanse da se rat u Ukrajini formalno okonča tokom 2026. godine kreću se oko 40 %.
Front je stabilizovan, strane su iscrpljene, ali politička volja za mir još ne dominira nad interesima sistema koji od rata živi.
Presudan faktor nije Ukrajina, već odnos Vašingtona i Moskve. Ako SAD i Rusija koordinisano izvrše pritisak, mir je moguć. Ako ne, sukob ostaje zamrznut bez sporazuma. London i Brisel u toj računici imaju interes da proces razvlače, jer gube uticaj u trenutku sklapanja mira.
U scenariju u kojem američka administracija uspe da potisne bezbedno-industrijski aparat i nametne političku odluku, verovatnoća mira može porasti iznad 60 %. Bez toga, 2026. će biti još jedna godina kontrolisanog rata bez kraja.
Šta možemo zaključiti
Tramp ima političku volju da rat zaustavi, rusija ima interes da ga završi pod sopstvenim uslovima, ali između te dve tačke stoji čitava arhitektura zapadnog sistema koja rat ne vidi kao grešku, već kao resurs.
Zato se pitanje mira u Ukrajini više ne svodi na pregovarački sto, već na to ko ima snagu da slomi sopstveni sistem.
Ako rat stane, to neće biti zato što je neko popustio, već zato što je neko izgubio kontrolu.
За оне који су преспавали последњих 10 година:
– Америка је сваким даном све ближа затварању Русије у њеним границама при чему на свим границама успостваља власт која врши припреме својих народа за рат са Русијом. То се дешава чак и са Монголима који своју слободу дугују највише Русима. Видесмо колико брзо су Финци одлучили да се прикључе припремама за рат… У току су преипреме становништва у Казахстану и осталим централно азијским државама кроз успостављање нове свести током образовања и пантусрким организацијама.
– Прича око Гренланда није само по питању рудног богатства већ и по питању заузимање одговарајућих позиција са којих се могу извршити дубоки продори на руску територију како ракетном техником тако и авионима – јер је сибир огромна територија на којој нема много војске,
– Нисте приметили да Европа не престаје припреме за рат али сте прескочили да приментите да Европу на те припреме тера управо Трамп још од свог претходног мандата.
– И најважније – Трамп је као и сваки Амерички председник само маскота са ограниченим роком употребе не би ли се створио привид “демократије” – без обзира на јавну причу америчких председника америчка администрација ни у једном тренутку није променила своје планове по питању успостављања потпуне превласти на глобалном нивоу…
Zna sve to Rossia, zato i ima najbolje naoružanje da opameti takve budale koje bi da ratuju sa njom.
1. Sukob između Rusije i SAD od WW2 nije ni jednog momenta prestao. Da sve ostalo zanemarimo, uskraćivanje Rusiji priključenju NATO je DOKAZ toga.
2. Ako na prvu tezu dodamo uloženi kapital u rat u Ukrajini… zašto bi SAD napustile toliku investiciju?!?
3. Ove dve teze ukazuju sa verovatnoćom od preko 90% da je rat u Ukrajini samo uvod u veliki i direktni sukob čije se pripreme vide duž svih granica Rusije, trenutno posebno u vezi Irana. A kada dodamo sadržaj Putinovog ultimatuma NATO-u da se povuće na granice iz 97me onda je verovatnoća proširenja sukoba van granica Ukrajine između 110 i 125% 🙂
Da li Tramp može to da spreči pod uslovom da zaista želi? Da ostavimo po strani Trampovu psihologiju, on je u prvom mandatu pokazo svoje mogućnosti i mogućnosti POTUS-a uopšte. Sada se “razmahao” samo zato što mu je to dopušteno… jer je zbog toga doveden. Sve što Tramp može da uradi je da prikaže sebe kao zaslužnog za “jačanje Amerike” dok će glavni akteri da ostanu u senci… jer im tako odgovara.
Rat ce traje,traje.Znam neke Ukre sto izbegli ,po njima ko zna kad ce se zavrsi rat.Rscunaju ko za vreme WW2,da naprave preokret,,mada ne deluje tako na frontu.
Nema od mir nista,Ukri sad ratoborniji protiv Rusa nego 41,protiv Nemaca u Barbarosi.Nemci tad,unistili Sovjetski jugozapadni front u bici kod Kijeva,zarobili stotine hiljade Sivjetskih vojnika ,otvorivsi put ,prema Krimu,Kavkazu.Izgleda rat,ce traje i traje.
tekst za 5+. sve na sve, ispot 50 %. znaci li to 2026 kad je globalna politika u pitanju jednako kao i 2025. incijativa i progres, ali bez “golova”.
“Front je stabilizovan, strane su iscrpljene, … ”
Nemate nikakvu predstavu kakve su trenutno temperature u ovom uzem klimatskom pojasu (severno-istocna Ukrajina i evropski deo Rusije), a ukri su sad dibidus bez energenata. Narod im masovno izlazi na ulice na demonstracije protiv koriscenja ono malo preostale energije koja odlazi iskljucivo na vojne svrhe.
Ovu ljutu zimu ukri nekako da izguraju bez el. energije i grejanja su realne sanse samo oko 30% i to je to, kraj bilo kakve racionalne analize.
Ako pri ovim temperaturama ubrzo ne bude mira, Ukrajina ce crknuti od zime, a krivac tome ce biti jedino EU koja koci pregovore.
Ruska vojska silovito napreduje kroz ukrajinu.zašto bi putin sada zaustavio vojsku kad je već pred ulazom u kijev.nema logike.uskoro ruska vojska dolazi na dravu,dunav i drinu.pa će ispraviti nepravdu učinjenu bratskom narodu.tome se mi evo nadamo još od 24.2.2022.samo se još malo strpimo-sad će oni samo što nisu.
Ma kakvi 80%. Pa Tramp ne želi mir u Ukrajini. Da želi mogao bi da malo izvrši pritisak tamo gde treba. Imam utisak da Trampa nije briga. A zašto bi ga i bilo?