Među paravojnim jedinicama formiranim širom Ukrajine, našla se i Legija Slobode (Легіон Свободи). Ova se razlikuje od svih koje smo do sada upoznali jer predstavlja neformalno udruženje (!). U njoj se nalaze veterani, učesnici ATO, koji su bili članovi ultranacionalističke političke partije ”Sloboda” (Всеукраїнське об’єднання Свобода – Sveukrajinsko udruženje Sloboda) koja je osnovana 13. oktobra 1991. godine. Mnogo lakše je nabrojati za koju ideju se bore, nego protiv čega i koga, jer se na njihovom spisku neprijatelja nalazi komunisti, Rusi, imigranti, levičari, Jevreji, itd, itd.
Članovi ove partije stupali su u redove Oružanih snaga Ukrajine, Nacionalne garde i dobrovoljačkih bataljona već u proleće 2014. godine, na samom početku ATO. U junu iste godine u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine formiran je odred u kome su oni bili osnivačko jezgro. Bio je to po zlu poznati ”Karpatski Seč”. O njemu smo već pisali, no da podsetimo stupio u borbena dejstva 27. avgusta 2014. godine tako što je većina pripadnika bila upravo iz partije ”Sloboda”.
U sastav Legije Slobode ušli su i ulaze ”slobodaši” iz Nacionalističkog ilegalnog pokreta Luganske oblasti. U Čigirinu (Чигири́н), gradu u Čerkaskoj oblasti (Черка́щина), centralna Ukrajina, okupili su se 25. aprila 2015. godine borci, pripadnici ove partije i njihov lider Oleg Tjagnibok (Оле́г Яросла́вович Тягнибо́к), kandidat na predsedničkim izborima Ukrajine 2010. i 2014. godine.
Njegova ideja bila je da formira samostalnu jedinicu. Optimizam mu nije nedostajao jer je tvrdio da je u trenutku osnivanja Legija imala oko 1000 boraca, koji su svi bili članovi njegove partije. To je bila ozbiljna politička snaga jer je čak 127 njenih članova izabrano za poslanike ili su bili visoki službenici raznih nivoa.
Za komandira je postavljen Oleg Kucin (Куцин Олег Іванович). Njegov ratni nadimak bio je Kum. Bio je predsednik donjeckog ogranka ”Slobode”, a do tada i komandant Karpatskog seča. Imao je uzlaznu političku karijeru – bio je zamenik načelnika državne administracije okruga Tjačov (Тячів, jugoistok Zakarpatja) i dvaput poslanik Gradskog veća.
Njegova bogata antikomunistička i antisovjetska prošlost krunisana je 1989. godine kada je pristupio Narodnom pokretu Ukrajine (Народний Рух України). U martu 2017. godine Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak protiv Kucina zbog granatiranja Donbasa. Ranjen je tokom druge bitke za donjecki aerodrom, u blizini sela Piski. Poginuo je početkom SVO, u junu 2022. godine u borbama oko Izjuma.
Ova jedinica nije se samo slikala i razmahivala zastavama, vođena vatrenim govorima i borbenim pokličima. Kao i Karpatski seč, njeni pripadnici pokazali su surovost i sadizam prema mirnom stanovništvu. U sudaru s oružanim snagama Donbasa prošli su mnogo gore. Već aprila 2015. godine poginulo je 13 boraca, a 69 je teško ranjeno. Petnaest boraca je nagrađeno ordenjem državnog ranga, a jedan od njih, Anton Cedik iz bataljona Donbas i posmrtno.
I njihov ratni put je prilično zamršen jer nisu samo Rusi ti kojima su oni na nišanu. Mnoge nevladine organizacije (ima i takvih u Ukrajini) protestovale su protiv njihove surovosti i kriminalnih postupaka, pa je njihova aktivnost i položaj službeno zaštićen tajnom. Početkom 2025. godine ova legija beleži preko 200 poginulih, od kojih je bar trideset njih bilo na visokim partijskim položajima na raznim nivoima lokalne samouprave.
Kako ih prepoznati?
Svi članovi Legije slobode nastavili su da nose svoje partijske uniforme. Dobrim poznavaocima istorije, a na portalu ih je mnogo, odmah će prva asocijacija biti na crne i smeđe košulje. Jedina razlika je bila ta što su posle osnivanja dobili set našivki (ševrona).
Na grudima je to napis ”Legija Slobode”, a na rukavu našivka sa amblemom stranke (Всеукраїнське об’єднання Свобода). To je desna ruka s tri ispružena prsta koji simbolizuju ukrajinski ”trozubac”. Našivke su rađene u dve verzije – plave i žute za svečane prilike, i terenske (low wis) za ratne uslove. Takvi amblemi nisu novost jer su se koristili i u Karpatskom seču do osnivanja Legije.
Naoružanje
Kao kod svih ovakvih jedinica, u formaciji vlada šarenilo. Od streljačkog oružja mogu se videti AK-47, AKM, AK-74, AKS-74U, AK-102, Sajga-12, Sajga-20, GP-39, GP-25, Fort-500, TOZ-34, SKS, APS, PM, Fort-12, SVD, RPK, PKM, RPG-7, RGD-5, PM NSV, KPV, AGS-30. Tu su i bombe F-1, razni noževi i bajoneti, ”bokseri” i druga priručna sredstva.
Za prevoz se koristi BRDM-2, a od zaštitne opreme imaju šlemove 1M, SŠ-68, SŠ-60 i pancire Pancir (ime modela), Korsar M3 i Korsar-M. Sedište štaba je u Kijevu, ulica Bogdana Hmeljnickog 59v.
