USS Zumwalt: Razarač za koji se pričalo da je promašaj sada dobija interkontinentalne rakete

Američka mornarica je, posle više od decenije dilema, problema i ogromnih troškova, konačno definisala novu ulogu za razarač sa vođenim raketama USS Zumwalt (DDG-1000), brod koji je dugo važio za jedan od najskupljih i najkontroverznijih projekata u savremenoj pomorskoj istoriji. Prema navodima koje je objavio Military Watch, vodeći brod klase Zumwalt započeo je pomorska ispitivanja nakon opsežne modernizacije, čime se završava jedna faza njegove neizvesne sudbine i otvara potpuno nova.

USS Zumwalt je napustio brodogradilište Ingalls u Paskaguli, u saveznoj državi Misisipi, gde se nalazio od avgusta 2023. godine. Tokom tog perioda brod je prošao dubinsku modernizaciju, čiji je ključni element bilo uklanjanje dve napredne kupole topova kalibra 155 mm. Ovi topovi su od samog početka bili jedan od najvećih tehničkih i operativnih problema klase Zumwalt, jer su se pokazali kao preskupi, nepouzdani i praktično neupotrebljivi u realnim borbenim uslovima.

Na njihovom mestu ugrađeno je 12 novih vertikalnih lansirnih cevi, namenjenih za lansiranje konvencionalnih balističkih raketa brzog udara, poznatih kao CPS. Time je USS Zumwalt postao prvi američki brod, ali i prvi razarač na svetu, opremljen sistemom za lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa sa nenuklearnim bojevim glavama. Ova konfiguracija predstavlja radikalan zaokret u konceptu upotrebe broda i praktično briše njegov raniji imidž „beskorisnog“ projekta.

Prema dostupnim tehničkim podacima, raketa CPS dostiže terminalnu brzinu veću od pet Maha, dok se njen domet procenjuje na više od 6.000 kilometara, iako tačni parametri nisu javno objavljeni. Po prvi put u istoriji, američka vojska, ali i bilo koja druga vojna sila, dobija mogućnost da izvodi interkontinentalne balističke udare bez upotrebe nuklearnih bojevih glava. Time se značajno proširuje spektar opcija za strateške i operativne napade, posebno u scenarijima gde bi upotreba nuklearnog oružja bila politički ili vojno neprihvatljiva.

Raketu CPS razvila je kompanija Lockheed Martin, oslanjajući se na program hipersoničnog oružja dugog dometa američke kopnene vojske. Sistem koristi isti raketni pogonski sklop i isto univerzalno hipersonično klizno vozilo. Nakon lansiranja, raketa oslobađa bojevu glavu koja ubrzava do hipersoničnih brzina i nastavlja let ka cilju po nepredvidivoj putanji, što značajno otežava presretanje.

Međutim, uvođenje ovakvog oružja nosi i ozbiljne rizike. Karakteristike leta CPS rakete mogle bi da aktiviraju ruske i kineske sisteme za rano upozoravanje na raketni napad, jer bi njen profil bio sličan klasičnim balističkim raketama. Zbog toga se smatra da bi Sjedinjene Države, u slučaju testiranja ili operativne upotrebe, morale da obaveštavaju Moskvu i Peking, slično kao što je Rusija obavestila Vašington i Peking prilikom lansiranja svoje hipersonične balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“ tokom udara na Ukrajinu.

Ipak, vojni značaj ovakve sposobnosti je teško preceniti. Mogućnost izvođenja iznenadnih udara sa interkontinentalne udaljenosti daje brodovima klase Zumwalt novu stratešku vrednost. Posebno je značajno to što se ovakva vatrena podrška može obezbediti u regionima gde klasična pomorska prisutnost nije dovoljna za efikasnu upotrebu krstarećih raketa, čime se značajno proširuje domet i fleksibilnost američke mornarice.

USS Zumwalt, zajedno sa svoja dva sestrinska broda, spada među najskuplje ratne brodove ikada izgrađene. Tri jedinice klase koštale su američke poreske obveznike oko 22,5 milijardi dolara, odnosno približno devet milijardi po brodu kada se uključe troškovi razvoja. Prvobitni plan predviđao je izgradnju čak 32 razarača, ali je 29 otkazano zbog niza tehničkih problema, uključujući nefunkcionalne topove i ograničenja u dizajnu. Broj vertikalnih lansera morao je biti smanjen na 80, koji su prvenstveno namenjeni za krstareće rakete Tomahawk.

Brod je porinut 29. oktobra 2013. godine, ali je svoje prvo operativno raspoređivanje doživeo tek u jesen 2022. godine. Nakon višemesečne plovidbe i evaluacije, USS Zumwalt je vraćen na modernizaciju, što je dodatno podstaklo sumnje u njegovu isplativost i realnu borbenu vrednost u klasičnim pomorskim ulogama.

U širem globalnom kontekstu, trend raspoređivanja balističkih raketa na površinske ratne brodove postaje sve izraženiji. Severna Koreja je već integrisala balističke rakete na brodove klase Čoe Hjon, dok je Kina više puta testirala hipersonične protivbrodske balističke rakete YJ-20 sa razarača tipa 055 i očekuje se njihovo operativno raspoređivanje tokom 2026. godine. Ipak, reč je o raketama srednjeg dometa, namenjenim pre svega taktičkim i regionalnim zadacima, za razliku od globalnog dometa CPS sistema.

Istovremeno, Kina, Rusija i Severna Koreja već raspolažu kopnenim balističkim raketama srednjeg dometa sa sposobnošću preciznih konvencionalnih udara, dok Peking radi i na razvoju interkontinentalne balističke rakete projektovane za precizne napade na visoko vredne pomorske ciljeve.

I pored ove nove i ambiciozne uloge, duga istorija kašnjenja i problema u programu Zumwalt ostavlja otvoreno pitanje kada će brodovi klase u potpunosti dostići operativnu spremnost sa CPS raketama. Upravo taj vremenski faktor ostaje ključna nepoznanica u priči o razaraču koji je od simbola promašaja postao potencijalni nosilac nove ere pomorskog ratovanja.