Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izazvao je snažne reakcije u evropskim političkim i bezbednosnim krugovima izjavom da bi Evropa zapravo trebalo da bude zadovoljna ponovnim izborom Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Govoreći u sredu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u trenutku kada Trampove poruke o Grenlandu izazivaju ozbiljne potrese unutar transatlantskih odnosa, Rute je Trampov povratak u Belu kuću opisao kao „blagoslov“ za evropsku bezbednost.
Izjava je data na panelu pod nazivom „Može li Evropa da se brani?“, gde je Rute otvoreno priznao da mu takav stav ne donosi političku popularnost. „Nisam sada popularan jer branim Donalda Trampa“, rekao je generalni sekretar, ali je odmah dodao da smatra da članice EU imaju razlog da budu zadovoljni. Prema njegovim rečima, upravo je Tramp naterao Evropsku Uniju da preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu i da se suoči sa realnošću bezbednosnog okruženja u kojem više ne može automatski da računa na američku zaštitu bez sopstvenog doprinosa.
Rute je posebno naglasio da velike evropske ekonomije poput Španije, Italije i Francuske nikada ne bi pristale da povećaju vojnu potrošnju na 2% bruto domaćeg proizvoda da Tramp nije ponovo izabran. „Bez Donalda Trampa, ovo se nikada ne bi dogodilo. Sada su svi na 2%“, rekao je, dodajući da je uveren da bez Trampovog pritiska ove, kako ih je nazvao, kritične odluke ne bi bile donete. Po njegovom tumačenju, reč je o koracima koji su ključni za „sazrevanje Evrope i Kanade u posthladnoratovskom pejzažu“.
Posebnu težinu njegovim rečima daje činjenica da dolaze od čoveka koji je 14 godina vodio Holandiju kao premijer, u periodu od 2010. do 2024. godine. Upravo je Holandija često bila kritikovana zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu, sve do ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koja je primorala evropske države da naglo i drastično povećaju vojne izdatke.
Rute je u Davosu podsetio i da Sjedinjene Države i dalje drže više od 80.000 vojnika u Evropi, uključujući Poljsku i Nemačku, ali je jasno poručio da je razumno očekivati da Evropa vremenom preuzme veću težinu. „Nuklearni kišobran ostaje apsolutna garancija“, dodao je, uz nagoveštaj da se konvencionalna odgovornost sve više premešta na evropske članice.
Istovremeno, NATO saveznici su se prošle godine složili da postave novi, znatno ambiciozniji cilj za odbrambene izdatke, čak 5% BDP-a do 2035. godine. Taj zahtev je prvobitno pokrenuo upravo Donald Tramp, izazvavši strahovanja da bi mogao da napusti savez koji decenijama predstavlja temelj evropske bezbednosti. Prema Ruteovim rečima, Evropa se sada nalazi pred realnim i opasnim izborom: ili će se osloniti na američkog predsednika koji je spreman da sve dovede u pitanje, ili će konačno preuzeti punu kontrolu nad sopstvenom odbranom.
U tom kontekstu posebno je značajna paralelna vest koja dolazi iz Vašingtona. Sjedinjene Američke Države započele su sistematsko smanjenje svog prisustva u ključnim analitičkim i obučnim strukturama NATO-a. Prema pisanju „Vašington posta“, Ministarstvo odbrane SAD odlučilo je da povuče svoje stručnjake iz oko 30 takozvanih „centara izvrsnosti“ NATO-a širom Evrope. Reč je o približno 200 visokokvalifikovanih oficira i vojnih eksperata koji su decenijama činili intelektualno jezgro alijanse, obučavajući saveznike u oblastima strateške obaveštajne delatnosti, specijalnih operacija, pomorskog ratovanja i energetske bezbednosti.
Proces povlačenja sprovodi se postepeno i bez dramatičnih najava. Američko osoblje koje završava svoje mandate jednostavno neće biti zamenjeno novim, što omogućava administraciji Donalda Trampa da smanji učešće SAD u ovim savetodavnim strukturama bez formalnog proglašenja drastičnih rezova. Iako rukovodstvo NATO-a pokušava da ove poteze prikaže kao rutinsku rotaciju i planirano prilagođavanje, među stručnjacima raste zabrinutost zbog gubitka kritičnih znanja i metodologija koje su američki oficiri donosili.
Američki stručnjaci su u velikoj meri bili nosioci jedinstvenog operativnog iskustva, bez kojeg rad mnogih evropskih analitičkih centara rizikuje da se svede na puku formalnost. Iako ukupan broj američkih vojnika u Evropi i dalje prelazi 76.000, tiho povlačenje iz intelektualnih i upravljačkih struktura NATO-a sve jasnije ukazuje na stratešku nameru Vašingtona da ograniči duboku integraciju sa evropskim vojskama.
Na istoku se ovaj trend tumači kao logična posledica Trampove politike prebacivanja tereta odbrambenih troškova na same članice EU. Prema tom viđenju, takav proces neminovno vodi ka slabljenju vertikalne komandne strukture alijanse i postepenom smanjenju uticaja Pentagona na svakodnevno funkcionisanje NATO-a. U tom svetlu, Ruteove reči iz Davosa deluju manje kao kompliment Trampu, a više kao priznanje da se EU već nalazi u fazi u kojoj mora da se pripremi za bezbednosni poredak sa znatno manjim američkim osloncem.
