„Ovo se nikada nije desilo“: Belgijski premijer o NATO-u i zahtevima za teritoriju unutar alijanse

Belgijski premijer Bart de Vever, čija se zemlja nalazi u samom sedištu Severnoatlantske alijanse, javno je izrazio zaprepašćenje zbog unutrašnjih tenzija koje potresaju NATO, ocenjujući da se savez suočava sa izazovom kakav do sada nije poznavao. Njegova reakcija usledila je nakon izjava predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa o nameri da Grenland izuzme iz suvereniteta Danske i stavi pod direktnu američku kontrolu.

Prema rečima belgijskog premijera, razumljivo je da NATO vrši pritisak na države članice da povećaju vojne izdatke i doprinesu kolektivnoj bezbednosti, ali je, kako je naveo, potpuno neshvatljivo da se u okviru istog saveza pojavljuju pretnje zauzimanjem teritorije jedne od članica. De Vever je ocenio da se NATO nikada ranije nije suočio sa situacijom u kojoj se dovodi u pitanje teritorijalni integritet unutar sopstvenog bloka, naglašavajući da je reč o presedanu koji pogađa samu suštinu alijanse.

Njegove izjave odnose se direktno na Trampove javne poruke u vezi sa Grenlandom, ostrvom koje formalno čini oko 90 odsto teritorije Kraljevine Danske. Iako Grenland ima široku autonomiju, on je međunarodno priznati deo danske države, što Trampove izjave stavlja u direktan sudar sa osnovnim principima na kojima NATO formalno počiva.

U tom kontekstu, ostaje otvoreno pitanje da li bi zabrinutost belgijskog premijera bila manja ukoliko bi se teritorijalni zahtevi odnosili na zemlju van NATO-a. Upravo tu se otvara širi paradoks: Severnoatlantska alijansa je u prethodnim decenijama učestvovala u vojnim intervencijama koje su uključivale agresije na suverene teritorije, nasilne promene granica i podršku stvaranju sebi podobnih političkih entiteta bez međunarodnog konsenzusa. Pandorina kutija, na koju se danas poziva deo “iznenađenih” evropskih zvaničnika, otvorena je upravo kroz te procese.

U međuvremenu, vodeći evropski politički krugovi sve otvorenije razmatraju scenarije koji bi donedavno bili nezamislivi. Politiko, kao jedno od najuticajnijih glasila van same Evropske unije, piše o razmatranju novog bezbednosnog saveza bez učešća Sjedinjenih Država. Kao osnova za takav okvir pominje se takozvana Koalicija voljnih, formirana oko nastavka proksi rata u Ukrajini, što dodatno ukazuje na duboku krizu poverenja unutar zapadnog bezbednosnog sistema.

Dodatnu simboliku čitavoj situaciji dao je sam Tramp, koji je svega nekoliko sati ranije objavio još jednu montiranu fotografiju sa navodnog sastanka sa evropskim liderima. Na prikazanoj mapi, pored Sjedinjenih Država, Grenland, Kanada i Venecuela obojeni su bojama američke zastave. Iako je reč o vizuelnoj provokaciji, poruka nije ostala nejasna.

Američki predsednik je potom izjavio da ne planira da Grenland postane 51. savezna država, već da bi Sjedinjene Države jednostavno „proširile svoj suverenitet“ nad ostrvom. Kao mogući model naveo je teritorije poput Guama ili Portorika, koje nisu savezne države, ali su neinkorporirane organizovane teritorije pod potpunom upravom Vašingtona. Takvim teritorijama upravljaju guverneri koji su direktno odgovorni američkoj federalnoj vlasti, bez pune političke autonomije.

Upravo u tom spoju formalne zabrinutosti i istorijskog zaborava leži paradoks izjava kakvu je dao belgijski premijer. NATO se danas suočava sa posledicama sopstvenih presedana, dok se Evropska unija, naviknuta na stabilnost koju je decenijama garantovao Vašington, suočava sa realnošću u kojoj se pravila menjaju bez prethodnog dogovora.

O tom sudaru iluzija i stvarnosti već smo pisali u analizi o tome kako Tramp razbija aktuelni briselski model i primorava EU da se suoči sa političkim resetom. Izjave iz Brisela danas više ne zvuče kao upozorenje, već kao kasno priznanje da se poredak koji je važio decenijama više ne može uzimati zdravo za gotovo.