Godinama je Evropska unija funkcionisala u zatvorenom krugu samopotvrđivanja. Brisel je gradio sistem u kojem su političke odluke, ideološki narativi i institucionalna disciplina bili zaštićeni spoljašnjim faktorom, stalnom i bezuslovnom podrškom Sjedinjenih Država. Taj okvir omogućio je centralizaciju moći elite bez realne političke odgovornosti i bez straha od posledica.
Taj luksuz više ne postoji.
Sada je jasno kao dan da povratak Donalda Trampa ne predstavlja samo promenu američke administracije, već kraj jedne epohe u kojoj je Evropska unija mogla da se ponaša kao zatvoren politički sistem, oslobođen spoljne kontrole. Tramp ne priznaje evropski projekat kao ideološku svetinju, već kao skup država, interesa i njihove realne moći. Upravo u tome leži njegova destabilizujuća snaga za Brisel.
Brisel i duboka država: simbioza bez kontrole
Model koji se danas lomi nije nastao sam od sebe. Decenijama je izgrađivan uz snažnu podršku američke duboke države, mreže političkih, bezbednosnih i obaveštajnih struktura koje su EU posmatrale kao produženo krilo sopstvenog globalnog projekta. Brisel je u toj šemi bio idealan partner: birokratski centralizovan, ideološki homogen i poslušan u strateškim pitanjima, od bezbednosti do spoljne politike.
Zauzvrat, evropske institucije su dobile zaštitu. Politička devijacija unutar Unije, izbori koji nisu davali „podobne“ rezultate ili vlade koje su odstupale od linije, tretirani su kao problem koji treba neutralisati, a ne kao demokratski signal. Mehanizmi pritiska, finansijski, pravni i medijski, postali su standardni alat.
Dok je Vašington bio usklađen sa tim modelom, sistem je delovao stabilno.
U toj arhitekturi moći, London se gotovo uvek nalazi van kadra. Formalno izvan Evropske unije, ali suštinski duboko prisutan kroz obaveštajne strukture, diplomatske kanale i medijski pritisak, London deluje kao katalizator bez preuzimanja političke odgovornosti. Dok Brisel preuzima institucionalni rizik i javnu odgovornost, britanska uloga ostaje neformalna, ali strateški ključna.
Tramp kao spoljašnji kvar sistema
Tramp ne dolazi iz tog kruga. Njegov politički instinkt ne poznaje lojalnost prema transnacionalnim strukturama, već isključivo prema interesima države koju vodi. U njegovoj logici, EU nije partner po definiciji, već entitet koji kao i svaki drugi mora da dokaže sopstvenu vrednost.
Carine, zahtevi za većim vojnim izdvajanjima, otvoreno osporavanje briselske birokratije i odbijanje da finansira evropski komfor razbijaju temeljnu pretpostavku na kojoj je Unija počivala: da će Amerika uvek pokrivati bezbednosne, političke i ekonomske posledice evropskih odluka.
Po prvi put posle decenija, Brisel je suočen sa realnim troškom sopstvene politike.
Zašto je ovo reset, a ne haos
Paradoksalno, Tramp ne destabilizuje Evropu, on destabilizuje iluzije elite u Briselu. Sistem koji ne trpi unutrašnju kritiku često se menja tek pod spoljnim pritiskom. EU je godinama odbijala da preispita sopstvenu centralizaciju, političku selekciju i rastući jaz između institucija i birača.
Sada je na putu da postane prinuđena.
Američki pritisak razotkriva suštinu problema: bez bezuslovne spoljne podrške, briselski model nema mehanizme samoodržanja. Nacionalne države ponovo dolaze u fokus, ne iz ideoloških razloga, već zato što su jedini realni nosioci političke odgovornosti.
Duboka država gubi oslonac u Evropi
Za američku duboku državu, ovo je strateški poraz. Evropa više neće moći da služi kao bezbedna baza za nastavak politike koja je izgubila legitimitet u samim Sjedinjenim Državama. Gubitak Vašingtona kao garanta briselskog poretka znači i gubitak zaštitnog sloja za evropske birokratske elite.
Zato su reakcije nervozne, zato je retorika dramatična i zato se Tramp predstavlja kao pretnja samoj ideji EU. U stvarnosti, on je pretnja samo jednom modelu upravljanja Evropom.
Neprijatan, ali neophodan kraj iluzije
Evropska unija se ne raspada. Ona ulazi u fazu u kojoj više ne može da ignoriše realnost. Bez američkog kišobrana, bez bezuslovne političke i bezbednosne podrške, Brisel mora da bira između prilagođavanja ili marginalizacije.
Trampov povratak ne nudi Evropi spas, ali joj oduzima luksuz samodovoljnosti. U istorijskom smislu, to može biti bolno, ali je često jedini način da sistem koji je izgubio vezu sa realnošću ponovo nauči granice sopstvene moći.
Ako se EU ikada vrati politici interesa, odgovornosti i stvarne demokratije, to neće biti zbog unutrašnje reforme, već zbog spoljnog udara koji je razbio mit o njenoj nepogrešivosti.
Ima jedna stvar koja ozbiljno zabrinjava dosta citizens US, a to je da imamo skroz mentalno labilnog predsednika !
Covek je van kontrole, zivi neke svoje vizije u kojima preovladaju neshvatljivi i iracionalni potezi, odluke, nerazumljive pretenzije i postepena autodestrukcija.
Ima nekoliko primera koji potvrdjuju sistematsko i nesuvislo insistiranje na krajnje apsurdnim stvarima, Orange men bukvalno nadmasuje sebe svakim novim
danom !
Dva najnovija dogadjaja koje sokiraju razumne ljude :
Predsednik pise pismo Norveskom premijeru i ljutito objasnjava kako je zasluzio Nobelovu nagradu za mir jer je u 2025 zaustavio cak 8 ratova i da shodno tome zato sto nije dobio nagradu obrazlaze da ga mir vise ne obavezuje i da ce u 2026 bilo koji konflikt da resava silom, ali ipak prednost daje mirovnim naporima. On misli da Norveski premijer diskrecionom odlukom odredjuje ko ce dobiti Nobelovu nagradu za mir i sa te tacke gledista kuka kako ga je Norveska zeznula i da ih ne voli vise !
Drugi primer je odluka Orange mena da osnuje Odbor za mir u kome bi on imao dominantu ulogu funkcijom diozivotnog predsednika Odbora i glavnog i neodgovornog u donosenju finalnih odluka! Jos trazi 1.000.000.000 $ za stalno clanstvo drzava !
Cirkus Kolorado, i ko zna sta ce mu sledece pasti na um, bukvalno se ponasa infantilno i neodgovorno. Evo dobio je tu Nobelovu nagradu, sad ce da spava sa njom i Melanijom u krevetu i izjavio je javno za US medije da je Marija Macado uradila pravu stvar dajuci mu tu nagradu sto je on sa odusevljenjem prihvatio. Nevidjeni egocentrik na kub, nikad nikoga US nije imala ovakvog predsednika u svojoj istoriji !
Ove godine ce biti midterm election za Senat i Kongres, vodecemo⁷ !
Predsednik koji kada je pobedio na izborima 5-tog novembra 2024 izbacio je poruku na drustvenoj mrezi Truth Social
“I’m back bitches”, apsolutno neprikladno za bilo kojeg politicara a kamo li buduceg 47-og predsednika !!!
Problem EU-a je to što nisu ujedinjeni. Da jesu, niti bi Tramp uzeo Grenland, niti bi im pretio sankcijama. EU je sposobna da ozbiljno uzvrati Americi. Međutim zbog njihove zavisnosti u oblasti odbrane i neizvesnosti oko toga, ne smeju da uzvrate.