„Mini-Taurus“ pao na frontu: Ukrajina obustavila nemačke HX-2 dronove nakon neuspešnih borbenih testova

Ukrajina je obustavila nabavku nemačkih jurišnih dronova HX-2, koje je Berlin prethodno promovisao kao tehnološki naprednu zamenu za krstareće rakete Taurus, nakon što su se tokom borbenih testova na frontu pokazali kao neuspešni. Odluka je doneta posle ispitivanja u realnim ratnim uslovima, a informacije je objavio Bloomberg, pozivajući se na interni izveštaj nemačkog Ministarstva odbrane.

Prema tom izveštaju, dronovi HX-2, koje proizvodi nemački startup Helsing, nisu ispunili ključne tehničke specifikacije koje su bile najavljivane prilikom njihove pompezne promocije. Iako su predstavljani kao sistemi sa elementima veštačke inteligencije, sposobni za autonomno delovanje i otporni na elektronsko ratovanje, u praksi se pokazalo da takve sposobnosti ne postoje u operativnoj konfiguraciji koja je testirana u Ukrajini.

Upravo ono na šta smo ukazalivali još 2024. godine ispostavilo se kao tačno. Naima, utvrđeno je da dronovi ne sadrže funkcionalne module veštačke inteligencije, dok je komunikacija između operatera i letelice bila lako ometena čak i osnovnim sistemima za elektronsko ratovanje.

Problemi se nisu završili na softverskom nivou. Tokom testiranja zabeleženi su ozbiljni kvarovi na sistemu za lansiranje, pri čemu je samo oko 25 odsto raspoloživih dronova uspelo da poleti. Uzrok su bili mehanički problemi na katapultu za lansiranje, što je dodatno dovelo u pitanje borbenu pouzdanost sistema u uslovima intenzivnih dejstava.

Zbog svega navedenog, Kijev za sada nije izrazio interesovanje za nastavak nabavke HX-2, iako se dronovi formalno finansiraju nemačkim, a ne ukrajinskim sredstvima. U Berlinu, međutim, ostavljaju otvorenu mogućnost da Ukrajina naknadno pokaže interesovanje. Sama kompanija Helsing saopštila je da od ukrajinske strane nije dobila zvanične prigovore, kao ni da joj je poznat izveštaj nemačkog Ministarstva odbrane na koji se poziva Bloomberg. Istovremeno, iz kompanije navode da je najmanje šest jedinica ukrajinskih oružanih snaga uputilo upite u vezi sa HX-2, ali da su njihovi proizvodni kapaciteti “trenutno opterećeni postojećim ugovornim obavezama”.

O dronu HX-2 već se ranije pisalo naširoko u medijima kao o takozvanom „mini-Taurusu“, odnosno pokušaju Berlina da, umesto krstarećih raketa Taurus koje nikada nije isporučio Ukrajini, ponudi alternativu u vidu bespilotnih sistema sa navodnom veštačkom inteligencijom. Prema ranijim najavama, HX-2 je trebalo da ima domet do 100 kilometara, maksimalnu brzinu od oko 220 kilometara na sat i nosivost bojeve glave do 5 kilograma. Takođe se tvrdilo da dron može da deluje u rojevima, pod kontrolom jednog operatera, i da je otporan na elektronsko ometanje zahvaljujući autonomnom režimu rada.

Planovi kompanije Helsing predviđali su proizvodnju oko 1.000 dronova mesečno od januara 2025. godine, uz ambiciju da se kapacitet poveća na čak 10.000 jedinica mesečno, sa proizvodnim pogonima u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Prema nemačkim medijima, Ukrajina je trebalo da dobije ukupno oko 4.000 dronova HX-2 počevši od decembra 2024. godine, što je ranije potvrdio i nemački ministar odbrane Boris Pistorius.

Međutim, paralelno sa zvaničnim narativom u medijima, mi smo 2024. godine pisali kako je vrlo verovatno da takozvani „mini-Taurus“ uopšte nije novi sistem, već da se zapravo radi o redizajnu dronova tipa AQ 100 Bayonet, sa dometom do 50 kilometara, koji zahtevaju stalnu ljudsku kontrolu i ne poseduju stvarne autonomne sposobnosti. AQ 100 Bayonet je jednostavan i jeftin dron, napravljen od šperploče i plastične pene, sa bojevom glavom mase oko 4,5 kilograma, namenjen masovnoj proizvodnji i brzom sklapanju na terenu, savršeno pogodno za ukrajinske jedinice.

Dok Helsing paralelno razvija i druge bespilotne sisteme, poput HF-Karma dronova sa stvarnim komponentama veštačke inteligencije, njihova upotreba u Ukrajini ocenjuje se kao preskupa i potencijalno rizična po ugled kompanije, naročito ukoliko se sistemi pokažu neefikasnim u realnim borbenim uslovima, a vrednost kompanije padne. U tom kontekstu, neuspeh HX-2 na frontu dodatno osvetljava širi problem zapadnih „wunderwaffe“ rešenja, koja na papiru obećavaju tehnološku premoć, ali se u sudaru sa realnošću modernog ratovanja često pokažu kao nedovoljno zrela ili operativno neupotrebljiva.

Povećana uloga elektronskog ratovanja i iskustva sa fronta sve više razdvajaju marketing od stvarnih borbenih sposobnosti, a slučaj nemačkih HX-2 dronova još jednom potvrđuje da rat ne trpi prototipe predstavljene kao gotova oružja.