Sjedinjene Države ubrzano gomilaju velike vojne snage oko Irana, na kopnu, u vazduhu i na moru, dok se istovremeno u Vašingtonu nastavlja javna retorika o „uzdržanosti“. Međutim, kretanja američkih oružanih snaga govore suprotno. U narednoj nedelji u region Bliskog istoka biće raspoređene najmanje dve pune udarne grupe nosača aviona, što se u vojnim krugovima tumači kao jasan signal priprema za direktnu vojnu akciju protiv Irana.
Udarna grupa nosača aviona USS Džordž H. V. Buš (CVN-77), klase „Nimic“, već je napustila luku Norfolk i kreće se ka Sredozemnom moru. Očekuje se da će se potom premestiti ka Bliskom istoku, verovatno preko Sueckog kanala, zatim Crvenog mora, da bi se rasporedila u Arabijskom moru. Time bi se pridružila drugoj udarnoj grupi koja je već na putu.
Paralelno sa tim, udarna grupa nosača aviona USS Abraham Linkoln napušta Južno kinesko more i kreće se ka Bliskom istoku, sa očekivanim dolaskom u region oko 18. januara 2026. godine. Ova udarna grupa, takođe klase „Nimitz“, donosi ogromnu vatrenu moć: nosač aviona, pet ratnih brodova u pratnji, gotovo 90 borbenih i pomoćnih letelica i više od 5.000 pripadnika mornarice.
Time se u regionu istovremeno okupljaju dve kompletne udarne grupe nosača aviona, uz razarače klase „Arleigh Burke“ i nuklearne podmornice klase „Ohio“ i „Virginia“. Prema dostupnim informacijama, dodatni nosač aviona mogao bi biti raspoređen bliže Persijskom zalivu, čime bi američka mornarica demonstrirala maksimalnu sposobnost brzog i odlučnog projektovanja sile.
Ove vojne pripreme prate i intenzivna vazdušna kretanja. Četiri teška transportna aviona C-17A Globemaster III američkog ratnog vazduhoplovstva uputila su se ka Dijego Garsiji, glavnoj američko-britanskoj bazi u Indijskom okeanu. Dijego Garsija je ključna tačka za operacije bombardera dugog dometa, uključujući B-2 i B-52, i tradicionalno služi kao polazna baza za velike američke operacije na Bliskom istoku. Ovako značajno premeštanje strateške logistike široko se smatra ranim i snažnim pokazateljem priprema za napad.
Uprkos medijskim tvrdnjama da je Tramp „odustao od Irana“, realnost na terenu govori drugačije. Političke izjave mogu se menjati, ali vojna raspoređivanja nose stvarnu težinu. Slanje dve udarne grupe nosača aviona u kratkom vremenskom razmaku ne predstavlja demonstraciju sile bez cilja, već pripremu za konkretne operacije.
U našem ranijem tekstu o pretnjama iranske Revolucionarne garde i odgovoru Vašingtona istaknuto je da su prethodni američki potezi imali karakter psiholoških operacija, sa ciljem testiranja političke i vojne reakcije Teherana. To je, u suštini, bila generalna proba. Sada se čini da je ta faza završena.
Procena je da bi eventualni američki udar bio snažan i višeslojan. Mete bi obuhvatale baze za lansiranje raketa, nuklearne instalacije, skladišta municije, centre protivvazdušne odbrane i operativne komandne tačke. Pored infrastrukture, udar bi imao i jasnu političku dimenziju.
Prema dostupnim procenama, među potencijalnim ciljevima nalazili bi se najviši politički i vojni lideri Irana, bilo radi fizičke eliminacije, bilo radi otimanja i prebacivanja u Sjedinjene Države na suđenje, po modelu nedavne operacije u Venecueli. U tom kontekstu pominjali smo vrhovne verske i političke autoritete zemlje, čelnike zakonodavnih i nadzornih institucija, kao i sam vrh Revolucionarne garde.
- Ajatolah Ali Hamnei – Vrhovni vođa
- Mohamed Bager Galibaf – Predsednik iranskog parlamenta od 2020. godine
- Ahmad Džanati – Predsednik Saveta čuvara od 12 članova
- Sadek Amoli Larijani – Predsednik Saveta za svrsishodnost
- Mohamed Bager Galibaf – Bivši komandant IRGC-a i bivši gradonačelnik Teherana
- Mohamed Ali Movahedi Kermani – Predsednik Skupštine stručnjaka
- General-potpukovnik Mohamed Pakpur – Komandant Revolucionarne garde IRGC-a
Ako se ovakva procena pokaže tačnom, predstojeći dani mogli bi označiti najopasniju eskalaciju između Vašingtona i Teherana u poslednjih nekoliko decenija, sa posledicama koje bi daleko prevazišle regionalni okvir.
Nije problem samo Iran,za SAD,Izrael vec i mreza militanata na Bliskom istoku,Hezbolah,Huti,Hamas razne milicije ,sve to finansira Iran,plus sverc droge oruzja,kojim se bave te grupe.Padom rezima u Teheranu,te grupe ce se uruse ko kula od karata,Saudo koalicija verovatno bi posle otpocela ponovo napad na Hute,rat tamo privremeno u prekidu.
Ma Jevreji izuvaju iz cipela ih sve.
Jedino šta ovi “demokrate” u stilu alkaponea mogu da urade je da potkupe lokalne izdajnike i petu kolonu i da očekuju da ovi neće smeti, hteti ili moći da pruže neki makar i minimalan otpor !!!
Kao što naš narod kaže, “boj ne bije … da ne bude posle krivi im Rusi Kinezi ili Marsovci !!!
Jer mogu oni, što sebe zovu amerikanci, (i njihove plaćene podguzne muve) da propagiraju god šta hoće ali svi mi malo stariji znamo šta se desilo u Koreji, Vijetnamu Kambodži, Somaliji, Avganistanu … kada su ih ovi banditi “štitili” !!!
Jedna stvar je biti u dometu, druga stvar je pogoditi cilj koji se kreće po vodi sa daljine od 1000 km. Sa svim mogućim odbrambenim sredstvima i sredstvima za elektronsko ometanje i ratovanje. Pa nisu ameri veverice, spremili su oni sve moguće scenarije. Kvota da Iranci pogode američki nosač aviona je 100. Kvota da amerikanci razbucaju Iran, smene rukovodstvo i smaknu ih je 1.20. Da se izrazim kladioničarskim rečnikom. A ti vidi pa se kladi na Irance, stavi neke pare da bude interesantnije.
Ne interesuju me tvoje kladionicarske kvote za luzere.
Fakt je da americkih nosaca aviona nema ni u Arapskom, ni u Crvenom moru sto nam govori da se USA i te kako plasi iranskih raketa.
A ko voli da se nasmeje nad Amerikancima neka pronadje info o sledecem:
“Pentagon pizza index” i “Pentagon gay bar index”.
Sta znaci ka Iranu?
Cak i u akvatoriji Arapskog mora su americki nosaci aviona u dometu iranskih raketa (kao i hutskih iz Jemena), ostaje im samo opcija Indijskog okeana i/ili Sredozemnog mora, ali to i nije bas fizicki blizu k Iranu.