Češka Republika spremna je da Ukrajini isporuči borbene avione namenjene borbi protiv ruskih bespilotnih letelica, izjavio je češki predsednik Petr Pavel tokom zajedničke konferencije za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, prenela je agencija Rojters.
„Češka Republika može da isporuči nekoliko srednjih borbenih aviona u relativno kratkom roku, koji su veoma efikasni u borbi protiv dronova, i verujem da ćemo moći brzo i uspešno da rešimo ovaj problem“
, rekao je Pavel.
Pavel nije precizirao o kojem tipu aviona je reč, ali kako navodi Rojters, najverovatnije se radi o podzvučnim borbeno-trenažnim avionima L-159 ALCA, koji se nalaze u operativnoj upotrebi češke vojske. Sam češki predsednik je i ranije govorio o mogućnosti njihovog prebacivanja u Ukrajinu.
Osim aviona, Pavel je naveo da Češka može da obezbedi i sisteme za rano upozoravanje, uključujući pasivne radare, koji bi bili ključni za otkrivanje i navođenje ciljeva male radarske refleksije, poput bespilotnih letelica.
Petr Pavel, bivši general čeških oružanih snaga i nekadašnji predsednik Vojnog komiteta NATO-a, jedan je od najtvrđih zagovornika nastavka vojne podrške Ukrajini. On aktivno promoviše tzv. Češku inicijativu za municiju, u okviru koje zapadni sponzori finansiraju isporuke artiljerijske municije Kijevu.
Krajem prošle godine tadašnji premijer Petr Fiala saopštio je da je Češka u okviru te inicijative Ukrajini isporučila ukupno 1,8 miliona komada municije velikog kalibra tokom 2025. godine.
Međutim, politička realnost u Pragu se u međuvremenu promenila.
Nova češka vlada, predvođena Andrejem Babišem, pristala je da formalno nastavi inicijativu, ali se istovremeno obavezala da više neće koristiti nacionalna budžetska sredstva za vojnu pomoć Ukrajini, čime je jasno signalizirala distanciranje od dosadašnje linije bezrezervne podrške Kijevu po diktatu Brisela.
Upravo taj raskol između predsednika Pavla i aktuelne izvršne vlasti baca senku na njegova obećanja data u Kijevu.
Češka vojska raspolaže sa 24 aviona L-159 u jednosednim i dvosednim verzijama, koji se koriste za obuku i ograničenu vatrenu podršku Kopnenih snaga. Glavni borbeni avion zemlje ostaje švedski JAS-39 Gripen, dok je Prag već naručio i 24 američka F-35, čija se isporuka očekuje tek posle 2030. godine.
Pod prethodnom vladom, Češka Republika bila je jedan od najvećih evropskih dobavljača vojne opreme Ukrajini, isporučujući tenkove, helikoptere i drugo teško naoružanje iz svojih zaliha, naravno, uz nadoknadu kroz NATO mehanizme.
Danas, međutim, tempo i obim te pomoći više nisu politički neupitni.
U samom Kijevu postoji dodatni razlog za skepsu. Pavel tokom sastanka sa Zelenskim nije naveo ni koji precizno, ni tačan broj aviona, ni rokove isporuke, niti tehničke detalje, što ukazuje da konačna odluka još nije doneta, uprkos javnim izjavama.
Ukrajinska strana pretpostavlja da se radi o avionima L-159 ALCA, koji se u teoriji mogu koristiti za presretanje sporih vazdušnih ciljeva. Međutim, čak i češki vojni izvori priznaju da su njihove protivvazdušne mogućnosti ograničene, pre svega zbog nedostatka savremenih senzora i radara sposobnih za pouzdano otkrivanje malih dronova.
U poređenju sa improvizovanim rešenjima koja Ukrajina trenutno koristi, poput trenažnih Jak-52, L-159 predstavlja tehnički napredak. Međutim, i dalje ostaje činjenica da bi njegova efikasnost protiv dronova tipa „Geranj“ zavisila od spoljnog navođenja, zemaljskih radara i dodatnih finansijskih ulaganja.
Zbog toga u Kijevu preovlađuje oprezan stav: češki L-159 može da popuni određene niše u borbi protiv dronova, ali ne predstavlja ni brzo, ni jeftino, ni sistemsko rešenje problema masovnih ruskih bespilotnih napada.
