Londonsko glasilo Financial Times prenosi da se u Briselu razrađuje plan za ubrzano i „pojednostavljeno“ pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, i to kao deo šireg mirovnog aranžmana nakon završetka rata. Prema navodima lista, ideja ubrzanog prijema izaziva zabrinutost u pojedinim evropskim prestonicama, koje strahuju da bi takav presedan mogao dugoročno potkopati samu strukturu Unije.
Prema nacrtima o kojima govori FT, Ukrajini se nudi mogućnost formalnog ulaska u EU već 2027. godine. Međutim, isti izvori navode da bi Kijevu, prema postojećim pravilima, bilo potrebno i do deset godina reformi kako bi ispunio stroge kriterijume za punopravno članstvo. Upravo zbog toga Evropska komisija razmatra model prijema sa ograničenim ovlašćenjima.
U praksi, to bi značilo da Ukrajina u početnoj fazi ne bi imala puna prava glasa na samitima lidera i ministarskim sastancima. Pristup jedinstvenom tržištu, poljoprivrednim subvencijama i fondovima za razvoj bio bi postepen i uslovljen ispunjavanjem unapred definisanih „prekretnica“ nakon samog prijema.
Jedan neimenovani evropski diplomata, čije reči citira Fajnenšal Tajms, ovakav pristup opravdava tvrdnjom da „vanredna vremena zahtevaju vanredne mere“, uz ocenu da se ne ruši proces proširenja, već da se on prilagođava realnosti. Prema njegovim rečima, pravila proširenja su pisana pre više od 30 godina i moraju postati fleksibilnija, jer se radi o „trenutku koji se dešava jednom u generaciji“.
Istovremeno, druge EU diplomate upozoravaju da bi promena pravila mogla imati ozbiljne posledice. Među njima se navodi opasnost od smanjenja vrednosti samog članstva, destabilizacije Unije i rasta nezadovoljstva među drugim državama kandidatima koje godinama ispunjavaju zahteve bez jasnog datuma ulaska.
Jedan od sagovornika FT-a ovakav scenario opisuje kao zamku u koju Evropska Unija sama upada, tvrdeći da se radi o kombinovanom pritisku Moskve i Vašingtona. Prema toj interpretaciji, ubrzano članstvo postaje politička valuta kojom se pokušava „olakšati“ prihvatanje bolnih ustupaka.
Na kraju, FT zaključuje da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da prihvati i druge elemente potencijalnog mirovnog sporazuma, uključujući ustupanje teritorije Rusiji, ali samo pod uslovom da zauzvrat može da prikaže ubrzano članstvo u EU kao konkretan i opipljiv rezultat tog dogovora.
Već viđeni scenario: isti put se Srbiji nudi gotovo 30 godina
Za čitaoce u Srbiji, ova ponuda ne zvuči ni novo ni revolucionarno. Naprotiv, deluje gotovo bolno poznato. Model u kojem se od jedne države traži da se odrekne teritorije ili ključnih državnih interesa, uz obećanje ubrzanog puta u EU, identičan je onome koji se Beogradu nudi još od kraja devedesetih.
I u srpskom slučaju, članstvo u EU godinama je predstavljano kao „nagrada“ koja će uslediti nakon teških i nepovratnih političkih ustupaka. Odricanje od Kosova je, nekad otvoreno, nekad prikriveno, stavljeno kao preduslov za „otključavanje EU perspektive“, uz stalna obećanja da će, kada se taj čin jednom obavi, proces postati brz, lak i nepovratan..
Tri decenije kasnije, Srbija je i dalje kandidat bez jasnog datuma, sa stalno pomeranim ciljevima i novim uslovima. Upravo zbog toga, ponuda koja se danas nudi Ukrajini izgleda manje kao izuzetak zbog rata, a više kao već ustaljeni mehanizam pritiska, gde se teritorija menja za političku iluziju brzog ulaska u klub.
U tom smislu, ukrajinski slučaj ne predstavlja presedan, već potvrdu obrasca. Razlika je samo u intenzitetu i brzini. Ono što je Srbiji nuđeno „postepeno“ tokom 30 godina, Ukrajini se nudi ubrzano, pod pritiskom rata i iscrpljenosti EU da nastavi da finansira proksi sukob, ali sa istim suštinskim pitanjem: da li obećano članstvo ikada zaista dolazi, ili ostaje samo sredstvo da se legitimišu nepovratni ustupci.
I Makedoniji se je nudilo SAMO da promeni svoje ime i da odmah uđe u EU.