Sjedinjene Države su po prvi put u praksi demonstrirale protivpodmorničku borbu pomoću bespilotne letelice, čime je otvoreno novo poglavlje u razvoju savremenog pomorskog ratovanja. Kompanija General Atomics Aeronautical Systems objavila je 13. januara 2026. godine da je njen dron MQ-9B SeaGuardian uspešno završio produženi test sposobnosti protivpodmorničke borbe, uključujući lansiranje koherentnih multistatičkih aktivnih akustičnih svetionika, i to prvi put ikada iz jedne bespilotne platforme.
Sam test sproveden je 17. decembra 2025. godine na neotkrivenoj lokaciji, uz punu podršku Američke mornarice (US Navy) i u okviru eksperimentalnog programa AIRWorks. Glavni cilj demonstracije bila je operativna sertifikacija sistema za lansiranje akustičnih svetionika, poznatog kao Sonobuoy Dispensing System, čime je potvrđena sposobnost SeaGuardiana da aktivno učestvuje u protivpodmorničkim operacijama, a ne samo u izviđanju i nadzoru.
Prema informacijama koje je objavila kompanija, test je izveden sa proširenom konfiguracijom sistema SDS, sa dvostruko većim brojem svetionika u odnosu na ranije probe. Iako tačan broj nije zvanično potvrđen, dostupni vizuelni materijali ukazuju na korišćenje najmanje dva SDS modula. Svaki od tih modula može da nosi deset akustičnih svetionika tipa A ili dvadeset svetionika tipa G, koji su upola manjih dimenzija.
U maksimalnoj konfiguraciji, MQ-9B SeaGuardian može da ponese četiri SDS modula, što znači ukupno do četrdeset svetionika tipa A ili čak osamdeset svetionika tipa G. Za jednu bespilotnu platformu, ovo predstavlja izuzetno značajan kapacitet i jasan iskorak u odnosu na dosadašnje koncepte protivpodmorničkog ratovanja, koji su se gotovo isključivo oslanjali na avione sa posadom i helikoptere.
Iako SeaGuardian ne može da zameni specijalizovane platforme poput aviona P-8A Poseidon ili helikoptera MH-60R Seahawk, koji nose veće količine senzora i naoružanja, njegova prednost leži u nečem drugom. Reč je o velikom dometu, dugom vremenu boravka u vazduhu, znatno nižim operativnim troškovima i mogućnosti neprekidnog nadzora ogromnih morskih prostora, bez rizika po ljudske posade.
Koliki značaj američka mornarica pridaje akustičnim svetionicima pokazuje i podatak da je, prema pisanju stručnih vazduhoplovnih i pomorskih medija, naručeno čak 20.000 svetionika AN/SSQ-125 u okviru ugovora vrednog približno 101,7 miliona dolara. Ova narudžbina jasno ukazuje na dugoročnu stratešku orijentaciju ka masovnoj upotrebi ovakvih sistema, naročito u kombinaciji sa bespilotnim platformama, koje se smatraju jednim od najisplativijih rešenja u savremenom protivpodmorničkom ratovanju.
Ključnu ulogu u ovom konceptu imaju takozvani multistatički aktivni akustični svetionici. Za razliku od klasičnih, monostatičkih sistema, gde jedan svetionik emituje sonarni impuls i istovremeno prima njegov odraz, multistatički pristup podrazumeva umreženu mrežu senzora. U toj mreži jedan ili više svetionika emituju akustični signal, dok drugi, prostorno razdvojeni svetionici primaju reflektovane talase.
Na ovaj način podmornica se „osvetljava“ iz više pravaca istovremeno, čime se značajno smanjuju mrtve zone i povećava verovatnoća njenog otkrivanja. Dodatna prednost leži u činjenici da se izvor signala ne poklapa sa prijemnicima, pa protivnik mnogo teže može da locira celu mrežu senzora. Time se ograničava efikasnost manevara izbegavanja i upotrebe akustičnih protivmera, na koje su se savremene, tihe podmornice u velikoj meri oslanjale.
Zahvaljujući koordinisanom radu više senzora, multistatički sistemi mogu da pokriju ogromne morske površine uz manji broj emitovanih signala nego klasični aktivni ili pasivni sistemi. Posebno je važno to što su ovi svetionici sada optimizovani ne samo za lansiranje, već i za upravljanje pomoću vazdušnih dronova, čime se stvara fleksibilna i brzo prilagodljiva mreža za detekciju podmornica.
Sve ovo ukazuje da se protivpodmorničko ratovanje ubrzano pomera ka distribuiranim, mrežno povezanim i teško ometljivim sistemima, prilagođenim borbi protiv podmornica koje su decenijama postajale sve tiše i teže za otkrivanje. U tom kontekstu, MQ-9B SeaGuardian ne predstavlja zamenu za postojeće platforme, već njihovo produženje i multiplikator sposobnosti.
O ovom razvoju pisali smo detaljnije u martu 2025. godine, a sada je i zvanično jasno da bespilotna letelica ne igra ulogu samo „očiju i ušiju“ flote, već je aktivni učesnik u lovu na podmornice. Ako se ovaj koncept pokaže održivim u realnim operativnim uslovima, buduće protivpodmorničke operacije mogle bi izgledati znatno drugačije nego danas, sa dronovima koji tiho i dugo nadziru okeane, postavljaju akustične mreže i pripremaju teren za udar mornaričkih snaga.
MQ-9B SeaGuardian: Tehničke specifikacije
SeaGuardian poseduje automatsku funkciju poletanja i sletanja, a dimenzije letelice su:
- Dužina: 11,7 m
- Raspon krila: 24 m
- Maksimalna poletna težina: 5.670 kg
- Kapacitet goriva: 2.721 kg
Letelicu pokreće Honeywell TPE331-10 turboprop motor, omogućavajući joj let na visinama preko 12.200 m, sa autonomijom dužom od 30 sati i operativnim dometom od 9.260 km.
