Prve trupe EU saveznika Danske već su stigle na Grenland, u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp otvoreno ponavlja da Sjedinjene Države imaju pravo i interes da preuzmu kontrolu nad ovim arktičkim ostrvom. Iako se u evropskim prestonicama ovaj potez predstavlja kao jačanje bezbednosti i znak solidarnosti, analitičari upozoravaju da je reč pre svega o političkoj demonstraciji, a ne o realnoj vojnoj protivteži američkoj moći.
Prema navodima nemačkih medija, transportni avion Herkules danskog ratno-kosmijskog vazduhoplovstva sleteo je tokom noći na aerodrom u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, prevozeći pripadnike francuskih oružanih snaga zajedno sa osobljem danske vojske. Gotovo istovremeno, još jedan danski Herkules sleteo je na aerodrom Kangerlusuak u zapadnom delu ostrva. Obe letelice su, prema dostupnim podacima, letele sa isključenim transponderima, što dodatno ukazuje na osetljivost misije i političku težinu trenutka.
Očekuje se da u narednim danima na Grenland stignu i manji kontingenti iz Holandije, Kanade, Švedske, Velike Britanije i Norveške. Danska je prethodno već poslala ograničenu količinu vojne opreme na ostrvo, zajedno sa prethodnicom, kako bi pripremila teren za dolazak saveznika.
Norveška je saopštila da je spremna da pošalje dva vojnika u okviru saradnje sa Danskom, dok Švedska razmatra slanje nekoliko oficira, čiji bi zadatak bio koordinacija i bezbednosno planiranje. Nemačka, sa svoje strane, najavila je učešće izviđačkog tima od 13 vojnika, dok su neke druge evropske zemlje izrazile zabrinutost zbog razvoja situacije, ali bez konkretnih koraka.
Dolazak EU trupa usledio je nakon sastanaka ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda sa visokim američkim zvaničnicima, među kojima su bili potpredsednik SAD Džej Di Vens i državni sekretar Mark Rubio. Nakon razgovora, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen otvoreno je priznao da između strana postoji fundamentalno neslaganje. Predstavnici Grenlanda takođe su saopštili da je Tramp tokom razgovora jasno stavio do znanja da su Sjedinjene Države odlučne da preduzmu konkretne korake kada je reč o budućnosti ostrva, bez obzira na stavove evropskih saveznika.
Rasmusen je kasnije izjavio da su razgovori bili iskreni, ali da Danska i Grenland kategorično odbacuju svaku ideju koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo Grenlanđana na samoopredeljenje. Samo nekoliko sati nakon sastanka, Tramp je u Ovalnom kabinetu pred novinarima ponovio da je Grenland od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD i dodao da Danska, kako je rekao, ne bi mogla da spreči Rusiju ili Kinu da preuzmu ostrvo, dok bi Sjedinjene Države to mogle.
U isto vreme, Danska i njeni saveznici u NATO-u pojačavaju vojno prisustvo na Arktiku. Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio je povećanje vojnih aktivnosti u regionu, navodeći sve nepredvidivije bezbednosno okruženje. Rasmusen je dodatno precizirao da se bezbednost Arktika jača kroz dodatna ulaganja u brodove, dronove, borbene avione i druge kapacitete, a ne kroz simbolične ili folklorne elemente.
Švedski premijer Ulf Kristerson potvrdio je da su oficiri švedskih oružanih snaga već stigli na Grenland u okviru priprema za vežbe povezane sa danskom operacijom „Arktička izdržljivost“. Norveška planira ograničeno učešće u cilju procene dalje saradnje, dok je nemačko Ministarstvo odbrane najavilo boravak izviđačkog tima sredinom januara radi procene doprinosa regionalnoj bezbednosti, uključujući i pomorski nadzor. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da su prve francuske vojne jedinice već na putu ka Grenlandu i da će ih slediti dodatne snage.
Sjedinjene Države trenutno već imaju oko 150 vojnika stacioniranih u svemirskoj bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda, u skladu sa sporazumom iz 1951. godine, što Danska često ističe kao dokaz da Vašington već ima širok vojni pristup ostrvu. Ipak, simbolika i tajming dolaska evropskih trupa tumače se kao znak solidarnosti u trenutku ozbiljnih tenzija unutar NATO-a.
Rusija je na ove poteze reagovala izrazima ozbiljne zabrinutosti. U saopštenju ruske ambasade u Briselu navodi se da NATO, umesto konstruktivnog rada u okviru Arktičkog saveta, bira put ubrzane militarizacije severa, pod izgovorom navodnih pretnji iz Moskve i Pekinga.
U središtu spora ostaju Trampove ponovljene izjave da SAD moraju steći Grenland „na ovaj ili onaj način“. Danska insistira da se dugoročna bezbednost ostrva može obezbediti unutar postojećeg okvira i savezništava, bez narušavanja suvereniteta. I pored dubokog neslaganja, dve strane su se saglasile da formiraju radnu grupu na visokom nivou, čiji bi zadatak bio da ispita bezbednosne zabrinutosti koje Vašington navodi, ali bez prelaska danskih crvenih linija.
Strateški značaj Grenlanda dodatno raste kako se arktički led topi, otvarajući kraće trgovačke rute i povećavajući interesovanje za bogata nalazišta kritičnih metala. Tramp je ostrvo označio i kao ključnu tačku za budući američki protivraketni sistem poznat kao „Zlatna kupola“. Stav Grenlanda, međutim, ostaje jasan. Premijer Jens-Frederik Nilsen poručio je da Grenlanđani biraju Dansku, NATO i Evropsku uniju, odbacujući svaku ideju o američkom preuzimanju.
Uprkos svim diplomatskim naporima, jačanju prisustva i velikim rečima o “evropskoj solidarnosti”, u Briselu i Berlinu raste svest da Evropska unija u praksi nema ni vojnu ni političku moć da se suprotstavi Sjedinjenim Državama kada je reč o Grenlandu.
Misije koje se šalju na ostrvo ostaju uglavnom simbolične, dok Tramp ostaje ravnodušan prema evropskim negodovanjima. Evropska strategija, za sada, više liči na pokušaj upravljanja krizom nego na stvarnu kontrolu procesa, a Grenland je postao još jedan dokaz da se evropska bezbednosna autonomija i dalje završava tamo gde počinju američki interesi.
Ako je Evropa ujedinjena, amerika neće uzeti Grenland.
Nema dobra posle Tita , kauboj u svijetu sada se pita.
Е сад још, да се покаче западноевропска жгадија и њихов прекоокеански накот, да остатак планете одахне мало од тих злотвора.
Koje kokice su najbolje ?
Nema šta respektabilna sila 13 Nijemaca, dva Norvežanina i nekoliko oficira iz Švedske. Kada na to dodaju saonice i pseće zaprege eto sile zbog koje Tramp drhti. Ovo je tipa da se Vlasi ne dosjete, militarizacija Arktika na mala vrata, a izgovor nepostojeća invazija Amera, koji tamo već imaju vojnu bazu i tu su od samog završetka 2 sv.rata. Baze su im bile i veće, ali su shvatili da je to gubljenje novca, pa su sve napustili. Oni tamo mogu imati vojske koliko hoće. Možda su ipak shvatili da tamo ima još nečega, a za to bi trebalo imati tapiju na zemlju ili led, a ti nemaju. Zato je lakše vikati eto Rusa i Kineza, a oni glavni lopovi. Rusija ima dovoljno Arktika da ne zna šta bi sa njim. Neka se spremi Kanada i još po neki.