Interesovanje za pakistanske borbene avione JF-17 Thunder nastavlja da raste, a najnoviji signal dolazi sa Bliskog istoka. Irak je zvanično izrazio veliko interesovanje za kupovinu ovih lovaca, nakon razgovora na visokom nivou između komandanata vazduhoplovnih snaga Pakistana i Iraka, saopštilo je Odeljenje za odnose s javnošću pakistanske vojske.
Tokom zvanične posete Iraku, komandant Ratnog vazduhoplovstva Pakistana, feldmaršal Zahir Ahmed Babar Sidu, sastao se sa general-potpukovnikom Muhanadom Galibom Muhamedom Radhijem el-Asadijem, komandantom iračkog vazduhoplovstva, u sedištu Komande iračkog RV. Razgovori su bili usmereni na jačanje bilateralne vojne saradnje, sa posebnim naglaskom na zajedničku obuku, izgradnju kapaciteta i unapređenje operativne interoperabilnosti dve vazduhoplovne komponente.
Irak traži obuku, interoperabilnost i nove borbene avione
Tokom sastanka, feldmaršal Sidu je ponovo potvrdio spremnost Pakistana da pruži podršku iračkom vazduhoplovstvu u oblasti obuke i institucionalnog razvoja. Komandant iračkog RV pohvalio je profesionalne kapacitete i tehnološki napredak pakistanskog vazduhoplovstva, izražavajući želju da Irak iskoristi pakistanske programe obuke koji se smatraju jednim od najrazvijenijih u regionu.
U saopštenju Odeljenja za odnose s javnošću pakistanske vojske navodi se da je iračka strana „izrazila veliko interesovanje za borbene avione JF-17 Thunder, kao i za trenažni avion Super Mushshak“, čime je potvrđeno da razgovori ne obuhvataju samo teorijsku saradnju, već i potencijalne konkretne nabavke.
JF-17 Thunder: ekonomičan lovac sa savremenim sposobnostima
Borbeni avion JF-17 Thunder razvijen je kao višenamenska i troškovno efikasna platforma, prvenstveno namenjena državama koje traže moderan lovac bez finansijskog i političkog opterećenja karakterističnog za zapadne sisteme. Avion dostiže maksimalnu brzinu od oko 1,6 Maha, odnosno približno 1.960 kilometara na čas, može da leti do visine od 17.000 metara i ima borbeni domet veći od 900 kilometara, koji se dodatno može produžiti dopunjavanjem gorivom u vazduhu.
JF-17 je opremljen AESA radarom KLJ-7A, koji omogućava istovremeno praćenje više ciljeva uz visoku otpornost na elektronsko ometanje. Avion je kompatibilan sa savremenim raketama vazduh-vazduh dugog dometa PL-15E, čiji se domet procenjuje na više od 160 kilometara, kao i sa kratkodometnim, visoko manevarskim raketama PL-10.
Sa nosivošću većom od 3.600 kilograma na sedam podvesnih tačaka, JF-17 može da koristi širok spektar naoružanja, uključujući rakete vazduh-zemlja, vođene bombe i protivbrodske rakete. Avion poseduje i integrisane sisteme za elektronsko ratovanje, dok najnovija varijanta Blok III donosi dodatna unapređenja, uključujući displej montiran na kacigi i modernizovane EW sisteme, svrstavajući ga u kategoriju aviona generacije 4.5.
Procene govore da se jedinična cena JF-17 kreće između 25 i 35 miliona dolara, uz znatno niže troškove rada i održavanja u poređenju sa težim zapadnim lovcima. Upravo ta kombinacija cene, fleksibilnosti i operativne nezavisnosti čini avion privlačnim za zemlje koje žele pouzdanu borbenu platformu bez političkih ograničenja u upotrebi i izboru naoružanja.
Saudijska Arabija i potencijalni sporazum vredan 6 milijardi dolara
Paralelno sa interesovanjem Iraka, pažnju je privukla i informacija o naprednim pregovorima između Saudijske Arabije i Pakistana o velikom odbrambenom sporazumu, potencijalno vrednom oko 6 milijardi dolara. Prema medijskim izveštajima i pakistanskim izvorima koje citira Rojters, dogovor bi uključivao isporuku borbenih aviona JF-17 Thunder, poznatih u Kini i kao FC-1 Xiaolong.
Iako je avion razvijen u okviru kinesko-pakistanske saradnje, Kina nema sopstvenu operativnu „kinesku verziju“ ovog lovca, jer je platforma od početka bila projektovana prvenstveno za izvoz i za potrebe pakistanskog ratnog vazduhoplovstva.
Prema dostupnim informacijama, deo saudijskih kredita Pakistanu, procenjenih na oko 2 milijarde dolara, bio bi preusmeren ka kupovini aviona, dok bi dodatne 4 milijarde dolara bile namenjene nabavci prateće opreme, obuci, održavanju i naoružanju. Ovaj potencijalni sporazum dolazi nakon potpisivanja strateškog sporazuma o međusobnoj odbrani između Rijada i Islamabada u septembru 2025. godine, kojim je predviđeno da se napad na jednu stranu smatra napadom na drugu.
Geopolitičke implikacije i regionalni balans
Moguća odluka Saudijske Arabije da uključi JF-17 u svoju vazdušnu flotu predstavlja iznenađenje, posebno u kontekstu činjenice da se avion oslanja na kinesku tehnologiju, dok se Kina u Vašingtonu percipira kao glavni globalni rival. Istovremeno, Rijad paralelno pregovara i o nabavci američkih lovaca F-35, što ukazuje na strategiju diverzifikacije izvora naoružanja i smanjenja zavisnosti od jednog dobavljača.
Iako JF-17 ne može da parira teškim lovcima poput F-15SA ili Eurofighter Typhoon po dometu i nosivosti, njegova taktička efikasnost i niža cena čine ga pogodnim za zadatke protivvazdušne odbrane, preciznih udara i patroliranja u regionima poput Jemena ili Persijskog zaliva. Upotreba kineskih raketa PL-15 dodatno otvara pitanje dometa i borbene ravnoteže u odnosu na zapadne sisteme koje Saudijska Arabija već koristi.
Za Pakistan, finalizacija ovakvog sporazuma značila bi snažno učvršćivanje pozicije na globalnom tržištu naoružanja, uz dodatnu potvrdu borbene pouzdanosti JF-17, koja je već testirana tokom sukoba sa Indijom 2025. godine.
Regionalna saradnja, interesovanje Bangladeša i Indonezije
Širenje interesovanja za JF-17 ne završava se na Bliskom istoku. Pakistan i Indonezija su navodno u poodmaklim pregovorima o sporazumu o odbrani koji bi mogao da omogući kupovinu oko 40 borbenih aviona JF-17 Thunder i naoružanih dronova Džakarti.
Ranije tokom iste nedelje, feldmaršal Sidu se u Islamabadu sastao sa načelnikom Ratnog vazduhoplovstva Bangladeša, Hasanom Mahmudom Kanom. Bangladeška strana je zatražila pomoć u održavanju zastarele flote, integraciji radarskih sistema protivvazdušne odbrane i unapređenju vazdušnog nadzora.
Odeljenje za odnose s javnošću vojske Bangladeša potvrdilo je interesovanje za potencijalnu nabavku aviona JF-17 Thunder, ubrzanu isporuku trenažnih aviona Super Mushshak i dugoročnu tehničku podršku. Ovi zahtevi dodatno potvrđuju poziciju Pakistana kao ključnog regionalnog partnera u oblasti vazdušne odbrane i obuke.
Rastuće interesovanje Iraka, Saudijske Arabije, Bangladeša pa i Indonezije za JF-17 Thunder ukazuje da se ovaj avion profilisao kao ozbiljna alternativa zapadnim borbenim platformama. Ovi pregovori prevazilaze puku kupovinu aviona i predstavljaju širu političku i vojnu poruku o promeni ravnoteže snaga, diverzifikaciji izvora naoružanja i sve većoj ulozi Pakistana kao izvoznika vojne tehnologije. Ishod ovih razgovora mogao bi značajno uticati na bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka i južne Azije u godinama koje dolaze.
Dobar laki višenamenski borbeni avion.Možda bi i mi trebali da razmislimo o jednoj produženoj eskadrili od 16 do 18 aviona.Pored teškaša,punokrvnog viśenamenskog borbenog yRafal, školsko-borbenog aviona koji se razmatra,zašto ne i eskadrila lakog viśenamenskog borbenog aviona.Pogotovu što je cena sa delovima i paketom naoružanja oko 100 mil.dolara.Toliko je Azerbaijan platio,a Pakistan je pre nekih 3-4 god već nudio nama avion.
U suštini je JF-17 najsličniji švedskom Gripenu po veličini, oba su jednomotorci sa manjim motorom od F-16 (koji je, zato, sa većom nosivošću). Zapravo, avion na koji JF-17 najviše liči je američki F-20 koji nije doživeo serijsku proizvodnju (iz političkih razloga, zbog protežiranja F-16!), a koji je trebalo da bude naslednik F-5, vrlo omiljenog posebno kod malih država. S obzirom na to da su se poslednja dva rata vazdušne borbe vodile na velikim daljinama (u Ukrajini i između Indije i Pakistana) JF-17 ne zaostaje za mnogo skupljim avionima po mogućnostima za PVO funkciju.
Ovaj tekst mi sve više pojačava sumnju na ubrzano stvaranje ,,muslimanskog NATO PAKTA,,