Dramatična, ako ne i nedavna dešavanja na savremenoj geopolitičkoj šahovskoj tabli bez presedana dobijaju novu dimenziju nakon što kineski analitički krugovi otvoreno tumače lansiranje ruske hipersonične rakete Orešnik kao poslednje upozorenje Zapadu, a ne kao puku vojnu operaciju u okviru rata u Ukrajini.
Udar ruskih oružanih snaga novom hipersoničnom balističkom raketom Orešnik u Lavovu, svega oko 70-ak kilometara od granice sa Poljskom i teritorijom NATO-a, nije bio još jedna epizoda u nizu razarajućih napada. Prema kineskom tumačenju, radilo se o pažljivo odmerenoj strateškoj poruci, namenjenoj pre svega Sjedinjenim Državama, NATO-u i Evropskoj uniji, a tek potom Kijevu.
Poruka se, kako ističu kineski analitičari, ticala granica eskalacije i realnih sposobnosti Rusije u ratu visokog intenziteta, u trenutku kada Zapad, po njihovom mišljenju, opasno potcenjuje rizike sopstvenog vojnog angažmana.
Kina: Rusija razbila iluzije Zapada o bezbednosti
Prema kineskom portalu Sohu, upotrebu Orešnika treba čitati kao direktno upozorenje Zapadu da dalje vojno učešće, posebno u obliku zapadnih snaga na ukrajinskom tlu, nosi rizike koji se sistematski ignorišu ili potcenjuju.
Kineski analitičari naglašavaju da ovaj udar nije deo rutinske logike masovnih napada, već simboličan i strateški izbalansiran čin. Cilj nije bio samo uništavanje vojne infrastrukture, već demonstracija činjenice da Rusija poseduje sredstva sposobna da potpuno zaobiđu postojeće sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, ne samo Ukrajine već i Zapada u celini.
Orešnik, kao visokoprecizna hipersonična balistička raketa, potvrđuje da Moskva može da pogađa ciljeve duboko u pozadini, čime se razbijaju zapadne pretpostavke o „bezbednim“ logističkim koridorima, bazama za obuku i komandnim centrima. Kako ističe kineska analiza, napad je razbio iluzije o bezbednosti koje su ugrađene u zapadne vojne planove.
Protivvazdušna odbrana kao mit savremenog rata
Jedna od ključnih tačaka kineskog tumačenja odnosi se na realnu efikasnost protivvazdušne odbrane. Hipersonične rakete, zbog ekstremne brzine, nepredvidive putanje i manevarskih sposobnosti, čine postojeće sisteme praktično nemoćnim.
Upotreba Orešnika, prema kineskoj oceni, potvrđuje da Ukrajina, uprkos masovnoj zapadnoj vojnoj pomoći, nije u stanju da zaštiti kritičnu infrastrukturu od ovakvog oružja. Za Peking je ovo posebno značajno jer razotkriva jaz između zapadne retorike i realnosti modernog ratovanja.
Ideja da Ukrajina može postati „bezbedan prostor“ za zapadne snage ili trajne vojne instalacije sada je, po kineskoj proceni, ozbiljno dovedena u pitanje. Poruka je jasna: stalno zapadno vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji bilo bi strateški rizično i politički nepromišljeno.
Upozorenje na eskalaciju, a ne demonstracija sile
Kineski analitičari insistiraju da se udar Orešnikom ne sme tumačiti kao puka demonstracija sile. Naprotiv, on se posmatra kao pokušaj da se povuče crvena linija pre nego što sukob uđe u još opasniju fazu.
Upotreba ovakvog oružja sugeriše da je Rusija, u slučaju direktnog vojnog učešća Zapada, spremna da dramatično podigne nivo sukoba. Upravo tu leži srž kineske zabrinutosti: Zapad, a posebno Sjedinjene Države, po njihovom mišljenju, ne razumeju ili ignorišu ovu poruku.
SAD, NATO i rizik od nekontrolisane spirale
Kineski narativ otvoreno postavlja pitanje da li Pentagon uopšte sluša signale koji dolaze iz Moskve. Uprkos višestrukim upozorenjima, Vašington nastavlja politiku stalne eskalacije kroz posrednički rat u Ukrajini.
Za Peking, ovakav pristup predstavlja ne samo strateški rizik, već direktnu pretnju međunarodnoj bezbednosti. Kinesko tumačenje povezuje ovakvo ponašanje sa realnom opasnošću od šireg rata, pa čak i nuklearne eskalacije, ne zato što je neko želi, već zato što ignorisanje crvenih linija može dovesti do pogrešnih i nekontrolisanih odluka.
Zašto Kina razume, a Zapad ne
Razlika u percepciji, smatraju kineski analitičari, nije slučajna. Kina, kao sila koja naglašava strateško odvraćanje i kontrolisanu eskalaciju, vidi Orešnik kao signal za izbegavanje rata, a ne kao poziv na njega.
Nasuprot tome, veliki deo zapadne političke i medijske elite tretira ovaj napad ili kao još jedan „konvencionalni udar“ ili kao nešto što se može ignorisati. Upravo taj jaz u razumevanju smatra se najopasnijim elementom trenutne faze sukoba.
„Ako NATO nastavi, Orešnik može dobiti nuklearnu bojevu glavu“
Upotreba Orešnika bez nuklearne bojeve glave, prema kineskoj interpretaciji, pokazuje da Rusija još uvek šalje upozorenja, a ne prelazi konačne granice. Međutim, poruka je nedvosmislena: napad na Lavov i uništavanje podzemne infrastrukture mogli bi biti tek početak serije poteza koji će trajno promeniti rat i širu geopolitiku.
U tom kontekstu, ističe se procena da bi ruska raketa mogla da pogodi američku bazu u Ramštajnu za svega šest minuta, dok bi London i Pariz bili u dometu za oko osam minuta. Time se bezbednost Evrope prikazuje kao znatno ranjivija nego što se to priznaje u javnim narativima.
Uloga Kine: tiha balansirajuća sila
Kina se u ovom procesu ne pozicionira kao pasivni posmatrač. Iako izbegava otvorenu retoričku eskalaciju, deluje kao strateški stabilizator, insistirajući na multipolarnoj ravnoteži i sprečavanju nekontrolisanog sukoba nuklearnih sila.
Kineski stav počiva na tri osnove: sprečavanju opšteg rata, poštovanju ruskih crvenih linija i odbacivanju unipolarnog nametanja moći. U tom okviru, Orešnik se ne vidi kao pretnja, već kao podsetnik na realnu ravnotežu snaga u svetu koji ulazi u novu, opasniju fazu.
Strateško slepilo Zapada
Najzabrinjavajući element, prema kineskoj analizi, jeste to što SAD, NATO i veliki deo evropskog rukovodstva ne shvataju ozbiljno ove signale. Stalna eskalacija kroz posrednike, isporuke sve naprednijeg oružja i razgovori o trajnom vojnom prisustvu u Ukrajini stvaraju obrazac koji vodi ka ivici kontrole.
Iz Pekinga se zato otvoreno postavlja pitanje: da li Pentagon sluša ili je zarobljen u sopstvenoj percepciji tehnološke i vojne superiornosti?
Zaključak: poruka je poslata, ali da li je primljena
Upotreba Orešnika bila je strateško zvono za uzbunu. Kina ga je tako protumačila: kao upozorenje da dalja eskalacija može dovesti do scenarija koji niko neće moći da kontroliše.
Pitanje više nije da li je Rusija poslala poruku. Poruka je poslata i jasno primljena u Pekingu. Ključno pitanje ostaje da li će je Zapad razumeti i prihvatiti, pre nego što granice budu nepovratno pređene.
Ne treba biti potrosen Oresnik na aerodrom i fabriku, za to je dovoljan Kinzal i/ili par Iskandera.
Са једног овдашњег поузданог сајта који прати дешавања у Украјини пише:
Званична изјава Министарства одбране РФ у вези са употребом ракетног система Орешник од 9. јануара 2026. године:
— Удар је онеспособио Лавовски државни завод за поправку авиона;
— Овај завод је вршио поправку и одржавање авиона Оружаних снага Украјине, укључујући авионе Ф-16 и МиГ-29 које су донирале западне земље;
— Завод је такође производио беспилотне летелице дугог и средњег домета које се користе за ударе на руску територију;
— Ракетни систем Орешник је погодио производне погоне, складишта са готовим производима (беспилотне летелице) и инфраструктуру аеродрома завода.
Pogodio je remontni i zavod za opravku aviona kod Lavova.Možda su mislili na neko drugo ubojno sredstvo u vezi skladišta za gas.
Salavjov juce rece da je prilikom poslednjeg napada sa Oresnikom Ukrajina ostala bez vise od 50% rezervi gasa.
Kako kada je Orešnik gađao ukrajinski aerodrom i strane podzemne regrutne centre? I kako je Ukrajinska gasna infrastruktura pogođena, čak i izgubila 50% gasa, a da eksplozija te veličine nije postojala?
Ako hoces odgovore na pitanja, procitaj izjavu gradonacelnika Ljvova ili poslednje vesti iz EU medija. To ukro skladiste gasa je jedno od najvecih u Evropi i EU je takodje ucestvovala u tom gasnom projektu.
Gledao sam intervju sa gradonačelnikom u kome je rekao da je velika šteta nanesena i odbio da kaže na kojoj lokaciji. Međutim, kako si zaključio da je gasno podzemno postrojenje uništeno, kada su i sami Rusi rekli da gasno postrojenje nije bilo cilj Orešnika?
Pazljivo procitaj moj prvi komentar.
U nconoj TV emisiji Salavjova su bili gosti general i deputat koji su potvrdili reci Vladimira Volfovica da je prilikom ovog napada Oresnikom nastradalo ukro skladiste gasa koje je jedno od najvecih u Evropi.
Ne mora biti eksplozija šteta je nanijeta na instalacijama za eksploataciju i tektonskim pomjeranjem zemljišta i u rezultatu curenja plina
Solovjov je govorio u oktobru 2025 da je Ukrajina ostala bez preko 50% gasnog potencijala.
Gas u skladistu se stalno obnavlja, jer se trosi.