Sjedinjene Države ulaze u novu fazu militarizacije veštačke inteligencije, planirajući izgradnju velike industrijske baze za masovnu proizvodnju autonomnih borbenih sistema. Projekat, koji se razvija uz snažnu političku podršku u Kongresu, ima za cilj da ubrza prelazak američkih oružanih snaga ka ratovanju u kome ljudi više nisu u prvim linijama, već ih zamenjuju bespilotne i poluautonomne platforme.
Jedan od glavnih zagovornika ovog pristupa je Kristijan Brouz, šef kabineta Odbora za oružane snage Senata SAD. Prema njegovim rečima, analiza ravnoteže snaga između Sjedinjenih Država i Kine donela je zabrinjavajuće zaključke. Kako je naveo, u nizu ključnih oblasti strateška ravnoteža više ne ide u korist Vašingtona, već se pomera ka Pekingu. Upravo taj zaključak poslužio je kao snažan argument za ubrzano uvođenje veštačke inteligencije i autonomnih borbenih sistema u američku vojnu doktrinu.
Ovakva procena, međutim, dolazi u otvoreni kontrast sa analizom Američkog ratnog koledža, koji je samo dan ranije tvrdio da je malo verovatno da bi Kina mogla da ponovi ono što su Sjedinjene Države izvele u Venecueli. Prema toj proceni, kineske specijalne snage raspolažu inferiornom opremom, fragmentiranom komandnom strukturom i nemaju dovoljno iskustva u savremenim operacijama u više domena. Uprkos toj razlici u viđenjima, politička odluka u Vašingtonu je doneta, a fokus je prebačen na industrijsku i tehnološku ofanzivu.
U tom kontekstu najavljeno je pokretanje fabrike Arsenal-1 u saveznoj državi Ohajo. Ovaj industrijski kompleks planiran je kao ključna tačka za proizvodnju desetina hiljada borbenih sistema, od bespilotnih letelica do autonomnih lovačkih aviona sa veštačkom inteligencijom. Fabrika je deo šireg programa poznatog kao CCA, odnosno Collaborative Combat Aircraft, koji ima za cilj da stvori novu generaciju „pratilaca“ za avione sa posadom.
Izgradnju fabrike Arsenal-1 u saveznoj državi Ohajo potvrdila je i sama kompanija Anduril Industries u zvaničnom saopštenju, navodeći da je reč o „hiper proizvodnom pogonu“ namenjenom masovnoj proizvodnji autonomnih borbenih sistema, uključujući bespilotne letelice i platforme razvijene u okviru programa Collaborative Combat Aircraft (CCA). Prema objavi kompanije, objekat će omogućiti proizvodnju desetina hiljada jedinica godišnje i predstavlja ključni deo američkog napora da ubrza militarizaciju veštačke inteligencije i bespilotnih sistema.
Prema dostupnim informacijama, plan je da se razvije taktički borbeni avion po veličini i nameni sličan platformama poput F-15 ili F-16, ali bez pilota u kokpitu. Takva letelica bila bi potpuno robotska, upravljana algoritmima i veštačkom inteligencijom, i operisala bi u sadejstvu sa avionima sa posadom. Njena uloga bila bi da proširi borbene sposobnosti glavne platforme, noseći dodatno oružje, senzore za izviđanje i sisteme za elektronsko ratovanje.
Još nije odlučeno da li će kao osnov za razvoj biti uzeta konfiguracija bliža F-15 ili F-16, ali uprkos toj neizvesnosti sama fabrika je već u fazi izgradnje, dok se paralelno vodi proces obezbeđivanja budžetskog finansiranja. Prema Brouzovim rečima, reč nije o dalekoj budućnosti ili eksperimentalnom konceptu, već o realnom i neposrednom projektu koji treba brzo da uđe u operativnu fazu.
Centralni argument zagovornika ovog programa jeste smanjenje izloženosti ljudstva direktnoj opasnosti. Kako je istaknuto, ukoliko tehnologija postoji da se ljudi uklone iz najrizičnijih borbenih zona, a ona se ne koristi, to se smatra strateškim neuspehom. Upravo iz tog razloga veštačka inteligencija i autonomni sistemi predstavljaju, u američkom tumačenju, ne samo tehnološki napredak već i moralnu i operativnu nužnost.
Izgradnja Arsenal-1 fabrike u Ohaju tako simbolizuje mnogo više od industrijskog projekta. Ona predstavlja priznanje da se savremeno ratovanje ubrzano menja, da se ravnoteža snaga globalno pomera i da Sjedinjene Države pokušavaju da zadrže stratešku prednost prelaskom na borbene sisteme u kojima algoritmi, a ne piloti, donose odluke u deliću sekunde. U tom smislu, borbeni avioni sa veštačkom inteligencijom više nisu futuristička vizija, već alat za ratove koji se planiraju već danas.
Podsetimo, SAD su prve na svetu klasifikovale naoružane dronove kao lovce. Američko ratno vazduhoplovstvo zvanično je klasifikovalo prve dve bespilotne letelice kao borbene avione u okviru CCA programa još u martu mesecu prošle godine, a prvi bespilotni avioni sa borbenom klasifikacijom su YFQ-44A i YFQ-42A kompanije General Atomics.
