Nakon izveštaja iz Ukrajine o drugoj borbenoj upotrebi balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, ponovo se otvorila rasprava o njenoj stvarnoj nosivosti i načinu upotrebe. Prema tvrdnjama koje su objavili ukrajinski izvori, raketa, kao i tokom ranijeg udara na kompleks Južmaš u Dnjepropetrovsku, nije nosila klasičnu bojevu glavu.
Drugim rečima, meta koja se pominje u ovom slučaju, podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti, pogođena je takozvanom „praznom“ nosivošću. Ova informacija izazvala je niz reakcija, kako u Ukrajini, tako i van nje, uz pitanje koje se ponavlja: zašto raketa takvog dometa i brzine ponovo nije opremljena eksplozivom.
Na intuitivnom nivou, očekivanje da je bojeva glava „neophodna da bi sve bilo razneseno“ deluje razumljivo. Međutim, takav utisak ne uzima u obzir fizičku realnost hipersoničnog udara. Brzina kojom se projektil „Orešnik“ približava cilju procenjuje se kao hipersonična, iznad pet Maha, a prema ukrajinskim navodima, tokom ovog udara i do oko 13.000 kilometara na čas.
Pri takvim brzinama, razorna moć same kinetičke energije postaje ključni faktor. Procene govore da energija udara „prazne“ bojeve glave može odgovarati ekvivalentu od približno sedam do osam tona TNT-a, ali ne u obliku klasične eksplozije, već kao ekstremno koncentrisana, usmerena energija.
Ono što dodatno povećava prodornu moć jeste ponašanje same nosivosti u završnoj fazi leta. Usled enormnih opterećenja, dolazi do stvaranja mikrofragmenata, takozvanih kumulativnih vektora ili mlazeva, koji zadržavaju ogromnu brzinu i energiju. Ovi elementi sposobni su da prodru više metara kroz beton, zemlju i metalne konstrukcije, što ovu vrstu oružja čini posebno pogodnom za ciljeve ispod površine zemlje.
Upravo zato se ovakva konfiguracija koristi za napade na duboko ukopane objekte, gde klasična visokoeksplozivna bojeva glava ne mora nužno da pruži bolji efekat. Umesto širokog površinskog razaranja, cilj je dubinsko probijanje i oštećenje same strukture objekta.
U ovom trenutku ostaje da se sačekaju pouzdaniji podaci o stvarnim posledicama udara na podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti. Istovremeno, realno je očekivati da će ukrajinska strana pokušati da umanji razmere štete, dok bi zapadne satelitske službe mogle nedeljama kasnije objavljivati snimke sa ograničenom vidljivošću, uz pozivanje na gust oblačni pokrivač iznad zone udara.
Rusko Ministarstvo odbrane je, u međuvremenu, potvrdilo upotrebu rakete „Orešnik“, povezujući udare sa odgovorom na napad na rezidenciju Vladimira Putina. U zvaničnom saopštenju navodi se da je masovni udar izveden u petak uveče i da su mete bile objekti uključeni u proizvodnju bespilotnih letelica koje je Kijev koristio u napadu 29. decembra, kao i energetska infrastruktura koja podržava ukrajinski vojno-industrijski kompleks.
Prema navodima Ministarstva, svi zadati ciljevi su pogođeni, a Moskva će nastaviti da odgovara na, kako je navedeno, terorističke napade ukrajinskih oružanih formacija. U saopštenju se naglašava da će svaka naredna takva akcija biti dočekana odgovorom.
Vredi podsetiti da je Moskva još pre Nove godine upozorila na pripreme za uzvratni udar. U tom kontekstu, deo ruskih izvora tumači da je izostanak udara tokom novogodišnjih i božićnih praznika bio svesna odluka, a da je kasnija upotreba „praznog Orešnika“ još jedan signal o načinu na koji Rusija kombinuje vojni pritisak i demonstraciju sposobnosti, bez pribegavanja maksimalnom razornom scenariju.
Ovakav pristup dodatno potvrđuje da se „Orešnik“ ne koristi kao klasično oružje masovnog razaranja, već kao precizno sredstvo za probijanje duboko zaštićenih ciljeva, gde sama fizika leta postaje važnija od eksploziva koji nosi.
„Zelenski zove Evropljane“: udar Orešnika i gubitak do 50% ukrajinskih gasnih rezervi
Prema informacijama koje je objavio Telegram kanal „Legitimni“, situacija u vrhu vlasti u Kijevu nakon upotrebe raketnog sistema „Orešnik“ opisana je kao haotična. Izvori tog kanala navode da je ukrajinskim zvaničnicima zabranjeno da javno komentarišu napad na Lavov, dok istovremeno vlada potpuna tišina u bankarskom sektoru i državnim institucijama.
„Niko ne zna kako da komentariše. Bankarski sistem i vlada ćute. Zelenski je na telefonu i zove Evropljane“, navodi resurs „Legitimni“, ukazujući na hitne kontakte sa evropskim partnerima u satima nakon udara.
U međuvremenu se pojavljuje sve više indicija da je meta udara bila konkretna i strateški izabrana. Prema ukrajinskim i regionalnim izvorima, raketa „Orešnik“ pogodila je podzemno skladište gasa Bilče-Volicko-Ugerske u Lavovskoj oblasti. Ako su ove informacije tačne, posledice su izuzetno ozbiljne: procene govore da je Ukrajina izgubila oko 50% svojih rezervi gasa smeštenih u podzemnim skladištima.
Bilče-Volicko-Ugerske nije obično infrastrukturno postrojenje. Reč je o najvećem podzemnom skladištu gasa u Evropi, objektu od ključnog značaja ne samo za Ukrajinu, već i za energetsku bezbednost Evropske unije. Ovo skladište se godinama koristi i za čuvanje gasa u vlasništvu evropskih kompanija.
Prema dostupnim podacima, među korisnicima skladišta nalazile su se kompanije i operateri iz Francuske, Nemačke, Češke, Slovačke i Poljske. Gas iz ovog objekta redovno je povlačen i plasiran na tržišta EU preko postojećih interkonektora sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, što dodatno objašnjava nervozu u evropskim prestonicama nakon vesti o napadu.
Ukrajinski izvori navode i da je objekat bio obezbeđen zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane. Pored toga, pojavile su se informacije o prisustvu visokorangiranog stranog vojnog osoblja u okviru kompleksa, kao i o mogućim žrtvama među njima usled udara. Ove tvrdnje za sada nisu zvanično potvrđene, ali dodatno podgrevaju osetljivost situacije.
Ako se potvrdi da je upravo ovo skladište pogođeno, postaje jasnije zašto je upotrebljen „prazni Orešnik“. Udar visokoenergetskog kinetičkog projektila na duboko ukopan, strateški energetski objekat ima efekat koji prevazilazi lokalnu vojnu dimenziju. Posledice se direktno prelijevaju na evropsko energetsko tržište i otvaraju pitanje bezbednosti infrastrukture koju su do sada mnogi u EU smatrali relativno zaštićenom.
U tom kontekstu, telefonski pozivi iz Kijeva ka evropskim prestonicama ne izgledaju kao diplomatski gest, već kao pokušaj kriznog upravljanja situacijom čije se posledice tek sagledavaju.
Ma tko se još boji orešnika,ma hajte molim vas.
Ne kaže se više, Srećan Božić, nego Srećan Orešnik.
Sve je to trla baba lan da joj prodje dan , a u medjuvremenu USA za 2 sata pocnu i zavrse rat ( Iran, Venecuela ).
Nisi ni sam svestan kakvu si glupost napisao. Amerika nikada ne bi ni mogla da ratuje na 2000km duge linije fronta. Oni jedino mogu podmićivanjem i sabotažama po malim i slabim, trulim zemaljama.
Evo, ja mislim da će mnogi naši drugari sa portala od sada govoriti: Srećan Orešnik”, umesto “Srećan Božić”.
Ovo je bio pravi razvaljot.
Zašto je Orešnik ponovo prazan? Zbog toga što je Orešnik dizajniran da tuče sa svojom težinom i brzinom i probija višeslojne bunkere, a ne da eksplodira pri udaru? Ako mu staviš eksplozivno punjenje, onda on gubi na masu. Ajo je potrebna eksplozija, Rusi bi koristili Kinzhale.
Očekivao sam, na osnovu onoga što je opisivalo kada je udarna moć u pitanju, da je fabrika Južmaš raznesena i na njenom mestu samo veliki krater. Očigledno moja očekivanja nemaju veze sa realnošću.
Raul:čim nema nikakvih fotki mjesta udara toliko dugo,znači da je destrukcija bila poprilična(inače bi ih ovi akrepi medijski eksploatisali-da su oštećenja bila neznatna ili osrednja).
Raul:na osnovu satelitskih snimaka Južmaša,vide se dijelovi fabrike gdje su penetrscione bojeve glave Orešnika(vide se nagorjeli dijelovi)prodrle ispod površine i penetrirale u unutrašnje nivoe fabrike!Koliko su štetu izazvale,to realno ne mogu da procjenim.
Mislim da govoriš o lažnim snimcima. Nema ništa pouzdano iz Južmaš fabrike. Čak ni satelitski snimci nisu pouzdani. Mislim da iz Lvova ima, brdo betona ostalo nakon udara. A ispod je razaranje još veće.
Možeš potražiti video u kojem gradonačelnik Lavova govori, pa vidi šta i sam čovek kaže o projektilu. Ko sam ja da ti objašnjavam ako ne želiš da shvatiš. Imaš i AI botove danas, daj im parametre i neka ti izračunaju šta bi takav pogodak uradio.
Evo ti parametre:
Masa ~30kg
Brzina mah ~13
Ugao – vidiš i sam na videu 80°
Temperatura bojevih glava 3500°
Ok bez bojeve glave radi dubine ali zašto nema sekundarne eksplozije gasa. Ako je pomjerena cijela struktura duboko ukopanog skloništa sa tolikim gasom bez obzira što nema bojevu glavu ima valjda varnica i eksplozija od tolikog udara. Nije valjda gas samo iscurio napolje
Sekundarne eksplozije:onda je skladište bilo odavno prazno,ili uopšte nije ni gadjano,neko neki drugi cilj.
Zbog toga što gasno postrojenje nije bilo meta, već je meta bio vojni aerodrom. Gasno je postrojenje pogođeno nečim drugim i nebo je iznad infrastrukture bilo crveno, znači da je postojala anomalija.
I ovaj put, verovatno kao prošli put, nećemo videti slike sa mesta udara. Od onog prvog udara još ih nisam nigde video. Ako neko jeste, neka kaže gde.
Можда портир из фирме има снимке))
Pitaj direktno Budanova, on rece prosli put da je Oresnik doleteo brzinom od 11 M, a ne 10 kako Rusi tvrde.
Pijanista ex bravar:da li znaš kolika je tačno šteta nanjeta Južmašu?Ja sam gledao neke fotose,ali dosta je nejasno(slabo se šta razaznaje).
Zelimire,
trenutno sam jako zauzet. Obavezno kad nadjem vreme cu napisati ovde sta su Rusi i ukri izvestili taj prvi put.