Isključenje direktorke Nacionalne obaveštajne službe (DNI) Tulsi Gabard iz ključnih razgovora u vezi sa operacijom u Venecueli nije bilo slučajno niti tehničko pitanje. Bio je to politički signal. Gabard se nije uklapala u unapred zacrtanu liniju delovanja, ne zato što nije razumela posledice, već upravo zato što ih je razumela predobro.
Za razliku od većine bezbednosnog aparata, koji spoljnopolitičke krize posmatra kroz prizmu sile i brzih rešenja, Gabard je dosledno zastupala stav da Sjedinjene Države ne bi trebalo da menjaju režime drugih zemalja, bez obzira na to koliko ti režimi bili politički neprihvatljivi Vašingtonu.
Podsetimo, funkcija direktora američke Nacionalne obaveštajne službe (DNI) često se pogrešno tumači kao još jedne agencije u nizu. U stvarnosti, DNI je krovna bezbednosno-obaveštajna pozicija, zadužena za koordinaciju rada svih američkih obaveštajnih službi, uključujući CIA, NSA, DIA, kao i vojne i civilne obaveštajne strukture. Direktor DNI-a je glavni obaveštajni savetnik predsednika i ima uvid u celokupni obaveštajni aparat države.
Glas koji nije mogao da se ignoriše, pa je morao da se ukloni
Prema izvorima iz Bele kuće, Gabard je namerno izostavljena sa sastanaka na kojima se raspravljalo o operaciji protiv Nikolasa Madura. Njeno neslaganje sa idejom otmice šefa druge države smatrano je preprekom, ne doprinosom.
Unutar administracije, ovaj odnos postao je toliko očigledan da je, gotovo cinično, počela da kruži interna šala da akronim DNI više ne znači Director of National Intelligence, već „Do Not Invite“.
To nije bila lična osveta, već priznanje da se Gabard ne može instrumentalizovati. Njena pozicija nije bila taktička, već principijelna.
Doslednost koja je donela političku težinu
Tulsi Gabard nije politička figura koja je „slučajno“ završila u Trampovoj administraciji. Njena dosledna kritika američkih vojnih intervencija, od Bliskog istoka do Latinske Amerike, bila je jedan od razloga zbog kojih je imala kredibilitet kod velikog dela birača koji su Trampa vratili u Belu kuću.
Njene poruke o Venecueli nisu bile nove, niti oportunističke. Još 2019. godine upozoravala je da SAD nemaju mandat da biraju lidere drugih država. Na dan američke vojne operacije u Venecueli, 1. marta 2026. godine, taj stav je ponovila bez zadrške:
„Budućnost Venecuele pripada isključivo Venecuelancima. Ne želimo da druge zemlje biraju naše lidere, zato moramo prestati da pokušavamo da biramo njihove.“
U kontekstu operacije koja je već bila u toku, ova izjava nije bila politički korisna, ali je bila politički poštena.
Funkcija bez uticaja, kompromis bez suštine
Iako Gabard formalno nije smenjena sa čela Nacionalne obaveštajne službe, njeno isključenje iz operativnog planiranja jasno pokazuje da u trenutku kada se odlučuje o upotrebi sile, principijelni glasovi postaju nepoželjni.
Ona i dalje učestvuje u obaveštajnim analizama i brifinzima, ali ne i u donošenju odluka koje oblikuju realnost na terenu. To je suština njenog „ostanka“ u administraciji, prisutna, ali svesno udaljena od tačke u kojoj se presecanja vrše.
Šta slučaj Gabard zapravo govori o Vašingtonu
Isključenje Tulsi Gabard ne govori toliko o njoj, koliko o sistemu koji ne trpi unutrašnje kočnice kada se krene putem sile. Njeno protivljenje otmici predsednika druge države nije bilo pitanje lojalnosti, već pitanje granice.
U tom smislu, Gabard nije bila prepreka američkim interesima, već podsetnik da moć bez samokontrole postaje presedan. Upravo zato je njen glas morao da se utiša, ne zato što je bio slab, već zato što je bio politički nezgodan.
Nije li to način na koji diktator uspostavlja kontrolu nad režima?