Evropa i Sjedinjene Države mogle bi da uđu u neformalnu, ali dalekosežnu razmenu političkih ustupaka koja bi obuhvatila dve najosetljivije tačke u njihovim odnosima: Ukrajinu i Grenland. Kako piše Politico, u evropskim diplomatskim krugovima sve se otvorenije govori o mogućnosti paket-sporazuma koji bi povezao bezbednosne interese na istoku Evrope sa američkim ambicijama na Arktiku.
Prema izvorima koje citira Politiko, jedan od razmatranih scenarija opisuje se formulom „bezbednost za bezbednost“. U toj varijanti, EU bi od administracije Donalda Trampa dobila čvršće garancije u vezi sa Ukrajinom, bilo kroz nastavak političke i vojne podrške, bilo kroz američko prisustvo u mirovnim aranžmanima. Zauzvrat, Sjedinjenim Državama bi bila otvorena vrata za proširenu ulogu na Grenlandu, strateški izuzetno važnom ostrvu pod suverenitetom Danske.
Iako takav aranžman u evropskim prestonicama ne izaziva oduševljenje, Politiko navodi da se on doživljava kao „manje zlo“. Alternativa, prema istim izvorima, podrazumeva rizik otvorenog sukoba sa Trampom, koji bi mogao da uzvrati sankcijama, povlačenjem iz mirovnih inicijativa ili čak indirektnom podrškom Moskvi u pregovorima o Ukrajini. U tom svetlu, ustupci oko Grenlanda deluju kao politički prihvatljivija cena.
Jasno je da se i sam Grenland počeo ponašati kao akter koji želi da ublaži rastuće tenzije. Ne čekajući da se odluke donesu u Beloj kući ili evropskim prestonicama, grenlandske vlasti signalizirale su spremnost na ustupke. Ostrvo je pristalo da bude domaćin dodatnih američkih trupa, što je potvrdio i NATO, odnosno njegov generalni sekretar Mark Rute. Time je praktično otvoren prostor za jače američko vojno prisustvo na Arktiku, bez formalne promene suvereniteta.
Ovakav razvoj događaja stoji u oštrom kontrastu sa javnim stavovima koje su EU lideri iznosili početkom januara. Tokom 6. i 7. januara, gotovo jednoglasno je ponavljano da je “suverenitet Danske nad Grenlandom neupitan”, dok je Pariz čak najavio mogućnost odgovora u slučaju američke vojne operacije na ostrvu. Međutim, kako primećuje Politiko, sama pretnja i pritisak iz Vašingtona bili su dovoljni da evropska odlučnost počne da se topi.
Iza kulisa, Evropa se tako sve više suočava sa realnošću u kojoj principijelne izjave o međunarodnom pravu i suverenitetu ustupaju mesto hladnoj geopolitičkoj računici. Ukrajina i Grenland, dve potpuno različite tačke na mapi, u ovom scenariju postaju delovi iste političke slagalice, u kojoj se stabilnost kupuje ustupcima, a savezništva se redefinišu pod pritiskom moći.
Objektivno, Americi nije potreban Grenland zbog prirodnih bogatstava, jer USA ionako tamo ima siroku licencu na istrazivanje i vadjenje korisnih ruda, minerala, itd. koju cak do kraja nije iskoristila.
Fakticki, Americi nije potreban Grenland zbog bezbednosnih razloga, jer USA ionako ima tamo vojnu bazu i jos zajedno sa Britanijom kontrolise i prolaz kroz Norvesko more.
Teorijski, Americi nije potreban Grenland zbog neiskoriscenih bogatih prirodnih resursa Arktika, jer USA nema u svojoj floti N ledolomce koji tamo mogu funkcionisati u nekom industrijskom obimu.
Dakle, zasto je Trampu preko potreban taj Grenland?
Jednostavno, zato sto je truli kapitalista jedan jako zavidan lik, jakoooo bre!
A kako znamo nekog primitivca ne ineresuju visi ideali, a lecenje licnih komplexa.
Sa strane izgleda kako nikako da se smiri sa faktom da njegova velika USA i nije tako fizicki velika kako bi on hteo, a tek treca (ili pak cetvrta) po povrsini teritorije, a tu ulje u vatru podliva jos i jastreb Rubio, kojem uopste nije vazno sa kim sledecim i gde bi dalje Amerika ratovala.
Pretpostavljam kako se jadno osecaju bliski ljudi poput Vensa, Hegseta, Gabard, itd. koji su neposredno u toj igri, a daleko od toga da im se svidja sta debeli deda radi po celom belom svetu.