NATO priručnici pocepani nad Ukrajinom: piloti F-16 odbacili zapadne taktike da bi preživeli ruski vazdušni zid

Prvi meseci borbene upotrebe lovaca F-16 iznad Ukrajine razotkrili su dubok jaz između zapadne vazdušne doktrine i realnosti savremenog rata iscrpljivanjem. Taktike razvijene unutar NATO i podučavane u centrima za obuku u Evropi i SAD pokazale su se mahom neupotrebljivim u vazdušnom prostoru koji je stalno osporavan, prekriven slojevitom protivvazdušnom odbranom i agresivnim presretačima.

Umesto oslanjanja na standardne procedure, ukrajinski piloti su bili primorani da u hodu razvijaju nove manevre kako bi se suprotstavili ruskoj avijaciji i PVO koja saturiše liniju fronta.

U detaljnoj izjavi u režiji ukrajinskog vazduhoplovstva, jedan ukrajinski pilot F-16 Fighting Falcon je izjavio da „knjiške“ zapadne taktike ne uzimaju u obzir neprijatelja koji drži stalne patrole na velikim visinama i poseduje rakete dugog dometa. Posledica je bila brza i nužna adaptacija.

Zašto zapadne procedure ne rade

Suština problema leži u pretpostavci vazdušne nadmoći. NATO obuka decenijama je građena na iskustvu sukoba u kojima je zapadna strana imala apsolutnu inicijativu, kontrolu neba i relativno bezbedno okruženje za izvođenje misija. Ukrajinski front nudi suprotnu sliku.

Ruski sistemi zemlja-vazduh, u kombinaciji sa presretačima kao što su MiG-31 i Su-35 naoružanim raketama R-37M, primorali su F-16 da deluju gotovo isključivo na malim visinama, često na granici sopstvenih performansi, kako bi izbegli rano otkrivanje i angažovanje.

Zbog toga su ukrajinski piloti morali da osmisle sopstvene procedure za presretanje krstarećih raketa i dronova tipa „Šahid“ (Geranj), zadatke koji nisu bili u fokusu standardnog zapadnog programa obuke. U praksi, prioritet je postalo preživljavanje u složenom vazdušnom prostoru, a tek potom izvršenje misije.

Impresivni, ali rizični rezultati

Prema tvrdnjama ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, flota F-16 do početka 2026. godine prijavljuje više od 1.000 uništenih vazdušnih ciljeva. U jednom, gotovo holivudskom slučaju, tvrdi se da je pilot u jednom letu oborio šest krstarećih raketa i sedam dronova, koristeći top od 20 mm kako bi sačuvao ograničene zalihe skupih raketa AIM-9.

Još rizičnija je taktika koordinisane diverzije koju tvrdi ukrajinsko vazduhoplovstvo. U misijama podrške jurišnim avionima opremljenim bombama GBU-39 SDB, formacije F-16 navodno se namerno izlažu neprijateljskim radarima kako bi odvukle vatru ruskih PVO sistema. Kroz ekstremne manevre, piloti pokušavaju da „razvuku“ lansirane rakete iz više pravaca, stvarajući prozor u kome udarni avioni mogu da pogode ciljeve i izvuku se.

Tehnička ograničenja i asimetrija

Uprkos taktičkim uspesima, ukrajinski piloti otvoreno upozoravaju na ograničenja platformi dobijenih iz evropskih zaliha. Bez naprednijih verzija F-16 lovaca poput najnovijih Bloka 70/72, ili makar modernizacije radara na AESA standard, borba ostaje asimetrična u odnosu na ruske lovce, posebno pete generacije Su-57.

U takvim uslovima, domišljatost i hrabrost nadoknađuju manjak tehnološkog pariteta, ali po cenu većeg rizika, tvrdi ukrajinsko vazduhoplovstvo.

Obrnuta lekcija za Alijansu

Ironično, iskustva sa ukrajinskog neba sada se vraćaju Zapadu kao dragocena, ali bolna lekcija. Instruktori NATO-a sve više analiziraju telemetriju i izveštaje o misijama kako bi prilagodili sopstvene programe obuke.

Rat u Ukrajini pokazao je da F-16 može da funkcioniše i u okruženju intenzivnog elektronskog ratovanja i masovne PVO, ali samo uz odricanje od ustaljenih pravila.

U 2026. godini, pravi priručnici vazdušne borbe ne pišu se u učionicama NATO alijanse, već na nebu iznad Ukrajine, gde se teorija i praksa sudaraju pod vatrom stvarnog rata, poruka je ukrajinskog vazduhoplovstva.