Zapadni vojni analitičari već godinama postavljaju isto pitanje: zašto Rusija, uprkos dugotrajnom i intenzivnom ratu u Ukrajini, još uvek nije rasporedila nijedan novi glavni borbeni tenk T-14 Armata na prvoj liniji fronta.
U najnovijim analizama britanskih vojnih krugova, koje prenosi njihov Biznis Insajder, izraženo je otvoreno iznenađenje zbog činjenice da Moskva izbegava upotrebu platforme koju je godinama predstavljala kao najnapredniji tenk na svetu.
Penzionisani general-major britanske vojske Magvajer naveo je da u Londonu postoji gotovo razočaranje zbog toga što Armata nije poslata u borbu. Po njegovom mišljenju, jedan od ključnih razloga leži u strahu Moskve da bi se makar jedan T-14 mogao naći u rukama Ukrajine, a samim tim i zapadnih saveznika.
Takav scenario bi, kako tvrde britanski analitičari, omogućio Zapadu da dođe do fizičkog primerka tenka, izvrši detaljnu tehničku analizu i razotkrije stvarne domete njegove zaštite, senzora, topa, elektronike i sistema upravljanja vatrom. U tom kontekstu, T-14 bi pre izlaganja borbi mogao izgubiti auru tehnološke nedodirljivosti, što bi predstavljalo ozbiljan udarac za ruski vojno-industrijski imidž.
Zapadni komentatori dodatno ističu da bi realna borbena upotreba, čak i ako bi bila ograničena, omogućila Rusiji da testira Armatu u uslovima savremenog rata, prepunog dronova, protivtenkovskih raketa i elektronskog ratovanja. Upravo zato se, prema britanskoj logici, odsustvo T-14 sa fronta tumači kao svesna odluka da se izbegne reputacioni rizik.
Cena, ugled i politička simbolika
Procene zapadnih izvora govore da se cena jednog T-14 Armata tenka kreće između 5 i 9 miliona dolara po jedinici. Iako je to visoka suma u ruskim okvirima, britanski analitičari smatraju da sama cena ne može u potpunosti objasniti odsustvo ovog tenka iz borbi.
U njihovoj interpretaciji, ključni faktor je političko-psihološki. T-14 je godinama predstavljen kao simbol tehnološkog iskoraka ruske vojske. Svaki neuspeh, oštećenje ili uništenje u Ukrajini bilo bi trenutno medijski eksploatisano i pretvoreno u dokaz „propasti ruskog vojnog čuda“, bez obzira na stvarne taktičke okolnosti.
Šta kaže Rosteh: Armata nije za ovaj rat
Za razliku od zapadnih spekulacija, ruska strana je još tokom 2024. godine dala relativno otvoreno objašnjenje. Državna odbrambena korporacija Rosteh saopštila je da T-14 Armata jednostavno nije namenjena za masovnu upotrebu u aktuelnom sukobu.
Generalni direktor Rosteha, Sergej Čemezov, tada je naglasio da Armata tehnički prevazilazi postojeće tenkove, ali da je preskupa za kupovinu u velikim serijama i rutinsko raspoređivanje na bojištu kakvo je ukrajinsko. Drugim rečima, T-14 je zamišljen kao platforma budućnosti, a ne kao „radni konj“ iscrpljujućeg rata.
Iz perspektive Rosteha, mnogo racionalniji izbor su duboko modernizovani T-72, T-80 i T-90, koji se proizvode u velikim količinama, brže popravljaju i lakše prilagođavaju stalnim promenama taktike.
Rosteh o ulozi tenkova u savremenom ratu
Istovremeno, Rosteh odlučno odbacuje tezu da su tenkovi „zastareli“ zbog pojave dronova i preciznog naoružanja. Prema njihovom tumačenju, tenk nije izgubio svoju suštinsku ulogu, već se promenio način njegove upotrebe.
U zoni SVO, kako navode ruski izvori, tenkovi deluju u paru ili u malim grupama. Jedno vozilo pruža vatrenu podršku sa većih udaljenosti, dok drugo brzo manevriše ka liniji dodira kako bi izvršilo konkretan zadatak. Sve se odvija uz stalnu koordinaciju sa izviđačkim dronovima, koji zamenjuju klasične metode osmatranja.
Današnji tenkovi, opremljeni dodatnim oklopima, rešetkama, elektronskim sredstvima zaštite i improvizovanim rešenjima protiv FPV dronova, često izgledaju kao improvizovana „oklopna čudovišta“. Ipak, prema Rostehu, to je prelazna faza dok se ne razvije efikasnija, sistemska zaštita.
Kakav tenk vidi Rusija u budućnosti
Rosteh tvrdi da budući glavni borbeni tenkovi neće radikalno napustiti klasičnu formu. Gusenična šasija, rotirajuća kupola, snažan top i masivna oklopna zaštita ostaju osnova. Ono što se menja jeste integracija u širi sistem komandovanja i kontrole, kao i stalna povezanost sa bespilotnim sistemima.
U tom smislu, tenk ostaje probojno sredstvo, ali više nije samostalni „kralj bojišta“. On postaje deo mreže u kojoj dronovi, artiljerija i pešadija deluju kao jedinstven organizam.
Između simbolike i pragmatizma
Na kraju, razlika između britanskih tumačenja i ruskog objašnjenja svodi se na dve paralelne, ali vrlo slične logike. Zapad T-14 Armatu posmatra kao simbol koji Moskva ne želi da izloži riziku gubitka, dok Rusija tvrdi da je reč o skupoj platformi budućnosti koja nije potrebna za rat iscrpljivanja.
Međutim, isti obrazac ponašanja vidljiv je i na zapadnoj strani: Kijevu nisu isporučeni nikakvi zaista novi, revolucionarni ili najnapredniji sistemi, već uglavnom modernizovane, polovne platforme iz skladišta, projektovane još u hladnoratovskoj paradigmi.
Ni Zapad, baš kao ni Rusija, nije bio spreman da svoje najosetljivije i najnovije tehnologije stavi na kocku u ratu visokog intenziteta i nepotrebnog rizika. Upravo u tom raskoraku leži odgovor na pitanje zašto Armata, isto kao i bilo koje istinski novo i tehnološki najnaprednije oružje, sa obe strane još uvek nije viđena na ukrajinskom bojištu.
Mislim gluposti generalno bilo koji tenk moze maksimum da izdrzi udar protivoklopne rakete ali udar vodhenje municije krasnopolj ili eskalibur lli neke vodjenje bombe ili rakete sa aviona tipa maverika ne moze niko da izdrži jer se tu radi p kolicini eksploziva od najmanje 50kg
Mislim da je T-14Armata,zamišljen i proizveden u ograničenoj količini,više kao tehnološki demonstrator(nešto slično kao MBT-70 na zapadu,tokom 60’godina i koji je predstavljao solidnu osnovu za kasniji razvoj M1Abramsa i Leoparda 2)!Armata u stvari i nije potpuno novi koncept,nego nastavak ideja koje su prvobitno razvijane za sovjetski tenk Molot(one.477),koji je imao niz izuzetnih tehničko-tehnoloških riješenja(npr.top 152mm,zaštitna kapsula za posadu,izuzetno napredan oklop za 80’godine,itd.)ali je ugašen raspadom SSSR-a!Znači,T-14 po mom mišljenju je platforma za testiranje niza novih riješenja,koja bi se kasnije primjenila na jednostavnijim i jeftinijim platformama tipa T-90,T-80 i T-72.