Na našem portalu možete naći veoma bogat izbor tekstova o sabljama. Reč je o većem broju studija, pa preporučujemo da pogledate našu arhivu. Ovom prilikom ćemo posvetiti pažnju sablji kao ceremonijalnom oružju: kada je počela da se koristi za počasne radnje, šta tačno znače i koju simboliku nose postupci u vezi s njom.
Ceremonijalno oružje prvi put je korišćeno još u Mesopotamiji, u četvrtom veku pre nove ere. Arheolozi su pronašli mermernu sekiru koja nije mogla biti bojno oružje, već svečano, odnosno ritualno. Hladna oružja su oduvek imala i svoju simboličnu namenu. Tokom srednjeg veka počela je dominacija sablje.
Danas ona, posle mnogo vekova borbene upotrebe, pripada klasi ceremonijalnog i počasnog oružja. To je opšti naziv za oružje koje se koristi kao simbol državnog i vojnog ustrojstva, uključujući i religiozne obrede u nekim državama. Sablja je isticala i ističe status njenog nosioca. Kod nas je dobijaju najbolji potporučnici u svojoj klasi, kao i svi polaznici komandno-štabnog i generalštabnog usavršavanja.
U rimsko vreme počasti su bile ekstremno skupe i odavale su se tzv. trijumfima, često praćenim izgradnjom impesivnih mermernih kapija sa opisom podviga. Počasti vladarima i ceremonijalne radnje u Evropi, sve do pojave stajaćih armija, nisu bile posebno precizirane; svako je radio onako kako je mislio da treba, prema volji suverena.
Red u ovoj oblasti uvodi se u Francuskoj 1661. godine kraljevom naredbom (ordonance), kada se utvrđuje redosled počasti kralju, prinčevima i maršalima, a kasnije i zastavi. Od XVII počinju da se ukazuju i ratne počasti(honneurs de la guerre, Kriegshren). U XIX sve države su pravilima službe detaljno određivale odavanje počasti, uz razumljive lokalne razlike. One su odavane korišćenjem bojevog arsenala (puške, topovi), državnim simbolima, strojem, paljbom, pa i ceremonijalnim oružjem.
Kako se danas koristi sablja?
Evropske oružane snage načelno koriste sablju na sledeći način: u prvom razdelu sablja (ili mač) iznosi se desnom rukom u blizinu lica, tako da je balčak u visini brade. Oštrica je nagnuta blago napred, najviše 30º od vertikale. Oštrica sablje okrenuta je levo (posmatrano od rukovaoca). U drugom razdelu oružje se odsečno spušta u položaj s vrhom blizu tla (do 15 cm), isped desnog stopala tako da je blago otklonjeno od tela po pravcu.
Oštrica je okrenuta nadole i napred. Posle odavanja počasti, sablja se propisanim razdelima vraća u nožnice. Ovaj gest potiče još iz vremena krstaških ratova. Drška mača je sa oštricom simbolično formirala krst, pa je krstaš mogao da poljubi dršku svog mača pred molitvu. Detalji variraju, ali su opšti postupak i simbolika isti: iskazati poštovanje dostojno, ali ne i ponizno.
Naše tradicije
Mlada srpska država brzo je usvajala različite trupne uticaje. Srpskom vladaru pre Prvog sv. rata iskazivana je počast ispaljivanjem 31 manevarskog artiljerijskog metka. U Kraljevini Jugoslaviji uvode se plotuni i propisuje se ko, kako i kada pozdravlja. Posle Drugog sv. rata iz eskorta su povučeni konjanici, uvedeni su motociklisti, a počasna paljba iz artiljerijskih oružja svedena na 21 plotun.
Sablja u Gardijskoj brigadi
Prvi pozdrav sabljom u oslobođenoj Jugoslaviji, na čelu Počasne čete garde, primenjen je 1946. godine. Na tromeđi Jugoslavije, Italije i Austrije, potpukovnik Milorad Janković predao je raport britanskom feldmaršalu Haroldu Aleksanderu koji je doputovao u našu zemlju u posetu Titu koji je bio na Brdu kod Kranja; Britanac je već pre toga, 1945. godine bio prvi stranac kome je odata počast, ali strojem, bez upotrebe sablje. Kako se navodi u monografiji o Gardi, ”potpukovnik Janković je tom prilikom, uživevši se u novoj ulozi sa sabljom, tako žustro zamahivao njome da je iznenađeni gost ustuknuo korak-dva. Taj događaj se, kao anegdota, godinama posle pepričavao među gardistima”. Pretpostavka je da je korišćen sovjetski protokol jer je nekoliko njihovih oficira bilo na detašmanu u gardijskoj jedinici već više od godinu dana, upravo radi uhodavanja sastava.
U Pravilima službe u JNA od 1957. i 1959. godine (s kasnijim dopunama), kao i u Pravilu od 29. X1 1985. godine, detaljno su opisani postupci odavanja počasti, ali ne i sam rad sabljom (!). Precizirane su izvršne komande komandanta počasnog bataljona. Pretpostavljamo da je strojeva radnja sabljom ranije regulisana internim aktom koji se odnosio na Gardijsku brigadu. To ne bi bio prvi izuzetak kada je ova jedinica u pitanju; stražarska služba na rezidencijalnim objektima posebno je propisivana (stražari su raportirali). U samoj Užičkoj ulici noću nije bilo ni zaustavljanja od strane stražara, jer je ona bila osvetljena gradskom rasvetom.
Pokret kojim su komandanti počasnog bataljona pozdravljali i pozdravljaju visoke zvaničnike nije ideološke prirode. Radi se o standardizovanom raportu sabljom koji je u osnovnim pokretima i značenju preuzet iz evropskih tradicija. Gde možemo videti u tančine preciziran rad sa sabljom?
U Strojevom pravilu Vojske Srbije, objavljenom 27. VIII 2008. godine (Generalštab Vojske Srbije, Uprava za opertivne poslove J-3, pov.br. 03/2782-1, ćirilično pismo u izvorniku). U njemu su detaljno, tekstualno i s jasnim fotografskim ilustracijama u boji opisani postupci sa sabljom. Oni se nalaze u odeljku devet pod nazivom ”Stavovi i radnje sa sabljom” pa ih ovde navodimo za one koje to interesuje.
Izvod iz Strojevog pravila VS
Stav „mirno” sa sabljom „u nožnici” zauzima se na isti način kao i bez sablje, s tim što se nožnica ispod grivne obuhvati levom šakom s palcem iznutra. Rukobran sablje je ispred šake prislonjen na butinu leve noge, dok je donji kraj nožnice isturen pozadi sa vrhom za 15 do 20 cm iznad zemlje. Leva ruka, kojom se drži sablja, prirodno je opružena niz butinu leve noge.
Da se iz stava „sablja u nožnici” pređe u stav „sablja k ramenu”, levom rukom sablja se isturi malo napred i podiže. Desnom rukom uhvati se za rukohvat tako da podlaktica desne ruke posle hvatanja dođe u horizontalan položaj. Sablja se hitrim pokretom izvlači iz nožnice, okreće vrhom naviše i hitro donosi u zgib desnog ramena.
Rukohvat sablje obuhvataju kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst su povijeni na poleđini rukohvata. Sablja stoji uspravno i dodiruje zgib ramena, oštrica je okrenuta napred, desna ruka je spuštena do visine opasača, malo povijena u laktu a palac dodiruje bluzu odmah ispod opasača.
Da se iz stava „sablja k ramenu” pređe u stav „sablja u nožnici”, levom rukom se iznese otvor nožnice napred (kao pri vađenju sablje), desnom rukom se sablja okrene tako da šaka desne ruke bude u visini čela, a vrh sablje na otvoru nožnice, oštrica je okrenuta ispred lica koje drži sablju, zatim se desnom rukom sablja stavlja u nožnicu, ruke vrate na mesto i zauzme se stav „mirno”.
Kretanje sa „sabljom u nožnici” isto je kao i bez sablje. Pri kretanju sa sabljom „k ramenu” rukama se prirodno maše, a gornji deo sečiva ne odvaja se od ramena. Sa sabljom „k ramenu” kreće se strojevim korakom, a marševskim korakom kada se daju počasti i prilikom smotre jedinice.
Pozdravljanje sabljom na mestu izvodi se u tri razdela: prvi razdeo – iz stava „k ramenu” sablju podići desnom rukom vertikalno tako da rukohvat sablje bude za širinu šake ispred brade, a oštrica okrenuta napred; istovremeno s iznošenjem sablje obuhvatiti rukohvat celom šakom, a palac opružiti na poleđinu rukohvata; drugi razdeo – oštricu sečiva okrenuti udesno (a nožnicu ulevo) i treći razdeo – hitro spustiti sablju napred tako da vrh sablje bude za 10 do 15 cm iznad zemlje, a oštrica sečiva okrenuta udesno; desnu ruku opružiti, a rukobran prisloniti uz butinu.
Nožnica se okreće ulevo (istovremeno s okretanjem oštrice sečiva udesno), tako da je širi deo okrenut napred. Pri izvršenju trećeg razdela glava i pogled se okreću u stranu na koju se pozdravlja. Kada je „sablja u nožnici” pozdravlja se kao i bez oružja, s tim da se sablja drži levom rukom.
Prelaz iz stava za pozdrav u stav „k ramenu” na mestu izvodi se u tri razdela: prvi razdeo – ako je pozdrav „nadesno” (nalevo) okrenuti glavu i pogled pravo, desnom rukom hitro podići sablju vertikalno, tako da rukohvat dođe ispred brade za jednu šaku, a oštricu sečiva okrenuti udesno; drugi razdeo – oštricu sečiva okrenuti pravo s jednovremenim vraćanjem nožnice i treći razdeo – sablju hitro doneti „k ramenu”, pri čemu rukohvat obuhvatiti palcem i s dva prsta, dok su ostali prsti povijeni na poleđini rukohvata.
U pravilu je obrađen i postupak prilikom uručenja sablje:
Prilikom svečanog uručenja sablje, lice koje prima sablju staje na korak u stavu „mirno” ispred lica koje uručuje sablju. Lice koje uručuje sablju uzima sablju, prihvatajući je dlanovima okrenutim na dole i rukohvatom okrenutim u desnu stranu, tako da su mu šake udaljene oko 10 cm od sredine nožnice.
Lice koje prima sablju podiže ruke savijajući ih u laktovima i prihvata nožnicu, dlanovima okrenutim na gore, levom rukom između grivne i rukohvata, a desnom rukom oko 10 cm od vrha nožnice. Lice koje predaje sablju sklanja ruke s nožnice, a lice koje prima sablju podiže je prema glavi, savijajući ruke u laktovima, prinosi je ustima i ljubi, a zatim zauzima stav „mirno” sa sabljom „u nožnici”.
Za ovaj tekst korišćeni su sledeći izvori:
- Pravila službe JNA iz 1957. godine, dopunjeno izdanje iz 1959. godine i novo izdanje iz 1985. godine (izdanja DSNO, kasnije SSNO).
- Vojna Enciklopedija, drugo izdanje 1970. godine, Vojnoizdavački zavod Beograd.
- Strojevo pravilo Vojske Srbije, 2008. godine.
- Letopis Garde (Damjanov-Miletić, 1830-2000), Novinsko-izdavački centar ”Vojska”, 2002. Beograd.
