Kina je ponovo pomerila granice onoga što se smatra „civilnom“ pomorskom platformom. Najnoviji snimci iz brodogradilišta u Šangaju ukazuju da je jedan kontejnerski brod, ranije primećen sa skrivenim raketnim sistemima i radarima u standardnim transportnim kontejnerima, sada dodatno opremljen elektromagnetnim katapultom za lansiranje letelica bez posade. Time se otvara mogućnost da Peking razvija surogat nosače dronova na bazi trgovačkih plovila, što predstavlja još jedan korak u eksperimentisanju sa modularnim i nekonvencionalnim borbenim platformama.
Prema procenama zapadnih analitičara, reč je o istom brodu koji je prethodnih dana privukao pažnju jer je nosio oko 60 kontejnerskih ćelija sa raketnim sistemima, senzorima i sredstvima za blisku odbranu.
Novi snimci, koje je objavio američki TWZ, pokazuju da je brod u veoma kratkom roku promenio konfiguraciju. Sa palube su uklonjeni delovi raketnih modula, a oslobođeni prostor iskorišćen je za instalaciju modularnog elektromagnetnog sistema za lansiranje letelica, poznatog kao EMALS.
Ovaj katapult, za razliku od klasičnih brodskih sistema, sastavljen je od više segmenata montiranih na vozila, koji su povezani u jednu liniju duž palube. Takav pristup omogućava skaliranje dužine lansirne staze u zavisnosti od mase i dimenzija letelice. U blizini katapulta primećeni su dronovi sa fiksnim krilima ili njihove makete, postavljeni u konfiguraciji spremnoj za lansiranje, što dodatno potvrđuje da se ne radi samo o statičnom prikazu, već o testiranju realnog koncepta.
Brod je usidren u neposrednoj blizini novog amfibijskog jurišnog broda tipa 076, „Sičuan“, koji je u izgradnji i već poseduje elektromagnetni katapult za lansiranje letelica sa posadom i bez posade. Samo prisustvo ova dva plovila jedno pored drugog sugeriše da kineska mornarica koristi teretni brod kao eksperimentalnu platformu za tehnologije koje će kasnije biti primenjene na namenskim ratnim brodovima.
Zanimljivo je da je raspored na palubi značajno promenjen. Od prvobitnih 60 vertikalnih ćelija za lansiranje raketa ostalo je svega 24, dok je šest kontejnerskih raketnih jedinica i dalje vidljivo. Brod je zadržao i sistem za blisku odbranu Tip 1130 kalibra 30 mm, veliki radar sa faznom rešetkom, kao i dodatne senzore i komunikacionu opremu smeštenu u kontejnere. To ukazuje da se ne radi o potpunom napuštanju prethodne „arsenal-brod“ uloge, već o kombinaciji više funkcija u jednom trupu.
Tehnička pitanja, međutim, ostaju otvorena. Dostupni prostor na palubi deluje ograničeno, naročito imajući u vidu veliki raspon krila dronova sa strelastim krilima koji su viđeni u brodogradilištu. Razmak između letelica, pramca broda i postojećih sistema naoružanja je mali, što otvara dileme o bezbednim marginama prilikom lansiranja. Dodatno, elektromagnetni katapult zahteva ogromne količine električne energije, posebno pri lansiranju težih letelica na kratkoj stazi, a nije jasno kako je rešeno pitanje napajanja na komercijalnom brodu ove klase.
Poseban problem predstavlja i oporavak letelica. Na brodu nije uočen nikakav sistem za prihvat dronova nakon misije, što sugeriše koncept isključivo lansiranja. To znači da bi letelice morale da budu projektovane za jednosmerne zadatke ili da se samostalno vraćaju i sleću na druge lokacije. U suprotnom, njihova ponovna upotreba bila bi ograničena, što postavlja pitanje operativne isplativosti.
Uprkos tim ograničenjima, širi kontekst je jasan. Kina već duže vreme eksperimentiše sa „civilno-vojnim“ hibridnim platformama, a brza rekonfiguracija jednog teretnog broda iz raketne platforme u potencijalni nosač dronova naglašava sposobnost da se elementi ogromne komercijalne flote brzo pretvore u borbene sisteme. Ovakav pristup podseća na praksu iz Drugog svetskog rata, kada su Sjedinjene Države masovno preuređivale civilne brodove u nosače aviona i prateće platforme, kako bi u kratkom roku povećale pomorsku moć.
Analitičari sa zapada ukazuju da ostaje ključno pitanje da li je ova konfiguracija blizu zrele operativne sposobnosti ili je reč o demonstraciji koncepta namenjenoj slanju strateške poruke. Kina je i ranije dozvoljavala da se snimci novih vojnih tehnologija pojave na način koji deluje pažljivo tempiran za stranu publiku. U tom smislu, poruka je nedvosmislena: Peking želi da pokaže da poseduje fleksibilnost, industrijsku bazu i tehnološka rešenja koja mu omogućavaju brzo širenje pomorskih kapaciteta mimo klasičnih nosača aviona.
Za Sjedinjene Države i njihove saveznike, koji se već suočavaju sa obimom i tempom rasta kineske mornarice, ovakav razvoj događaja predstavlja dodatni faktor u planiranju, ali ne i presedan. Upotreba civilnih platformi, kamiona, kontejnera i trgovačkih brodova za prikrivanje ili brzo raspoređivanje vojne opreme već je dugo deo zapadne vojne prakse, od kopnenih raketnih sistema do pomorskih logističkih rešenja.
U tom kontekstu, kineski eksperiment ne uvodi novu doktrinu, već demonstrira koliko se savremeni sukobi sve više oslanjaju na modularnost, dvostruku namenu i brzu konverziju civilne infrastrukture u vojnu. Čak i ako se pokaže da je reč o ograničenom ili eksperimentalnom rešenju, sama činjenica da se takva transformacija može izvesti brzo i javno menja način na koji se procenjuju pomorske pretnje i potvrđuje da je granica između civilnog i vojnog prostora već odavno zamagljena, bez obzira na stranu.
