Nakon nasilnog preuzimanja i prebacivanja u Sjedinjene Države, sudbina predsednika Venecuele Nikolas Maduro ulazi u novu, krajnje kontroverznu fazu. Iako američke vlasti nisu zvanično saopštile gde će biti pritvoren dok čeka „suđenje“, optužnice koje potiču iz Njujorka omogućavaju njegovo zadržavanje u Metropolitan Detention Center (MDC) u Bruklinu, saveznom zatvoru maksimalnog obezbeđenja.
MDC je poznat kao objekat za pritvor zatvorenika visokog rizika. Upravo tu je boravio i ozloglašeni šef kartela Hoakin „El Čapo“ Guzman pre nego što je osuđen na doživotnu kaznu. U istom centru ranije su bili pritvarani i drugi medijski eksponirani optuženici, uključujući muzičke zvezde, finansijske prevarante i osobe optužene za teška krivična dela sa međunarodnim implikacijama.
Posebna pažnja bezbednosnih službi u MDC-u postala je standard nakon zatvaranja saveznog pritvorskog kompleksa na Menhetnu, koji je ugašen posle samoubistva Džefrija Epštajna, događaja koji je, prema zvaničnim izveštajima, razotkrio ozbiljne sistemske propuste u bezbednosti i upravljanju. Od tada je MDC jedini savezni pritvorski centar za područje najvećeg grada u SAD.
U slučaju „El Čapa“, u MDC-u su bile uvedene izuzetne mere nadzora zbog njegovih ranijih bekstava iz zatvora u Meksiku. Pod sličnim režimom nalazio se i Ismael „El Majo“ Zambada Garsija, suosnivač kartela Sinaloa, pre nego što se izjasnio krivim. To otvara pitanje da li će američke vlasti primeniti isti model na aktuelnog predsednika suverene države, u srcu gusto naseljenog urbanog područja, sa svim bezbednosnim i političkim rizicima koje to nosi.
Optužnice i mogućnost smrtne kazne
Dramatičnost situacije dodatno pojačava informacija da bi se postupak protiv Madura vodio pred Južnim okrugom Njujorka, jurisdikcijom u kojoj američko zakonodavstvo predviđa smrtnu kaznu za određene teške optužbe. Mediji u SAD navode da se Maduro tereti za „narkoterorizam“ i dela koja se, prema američkom tumačenju, dovode u vezu sa ugrožavanjem interesa Sjedinjenih Država.
Ako bi se takva kvalifikacija zadržala, to bi značilo da legitimno izabrani predsednik jedne suverene republike može biti izložen ne samo politički motivisanom procesu, već i krajnjoj kazni. Time bi sudski postupak, formalno predstavljen kao borba protiv kriminala, poprimio karakter otvorenog političkog obračuna, sa dalekosežnim posledicama po međunarodno pravo i principe državnog suvereniteta.
Mogući scenariji u Venecueli
Dok se zarobljeni Maduro nalazi u američkom pritvoru, u Karakasu se razmatraju tri ključna scenarija daljeg razvoja situacije.
Prvi podrazumeva očuvanje ustavnog poretka. U tom slučaju, ovlašćenja bi se privremeno prenela na potpredsednicu Delsi Rodrigez, sa obavezom raspisivanja novih predsedničkih izbora u zakonskom roku od 30 dana.
Drugi scenario, koji otvoreno podržava Vašington, vodi ka potpunom slomu postojećeg sistema i instaliranju vlasti radikalne opozicije, predvođene figurama poput Edmunda Gonzalesa Urutija i Marija Korine Mačado. Ovaj put nosi visok rizik unutrašnjih nemira i destabilizacije države.
Treća opcija oslanja se na vojni odgovor. Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez već je pozvao na mobilizaciju i najavio da će oružane snage braniti nezavisnost zemlje od strane agresije. Takav razvoj događaja mogao bi da dovede do otvorenog sukoba sa nesagledivim regionalnim posledicama.
Širi međunarodni značaj
Reakcije van Venecuele ukazuju na duboku zabrinutost. Države koje ne pripadaju zapadnom bloku i koje se pozivaju na principe međunarodnog prava ocenjuju da se ovakvim postupcima SAD svet vraća u logiku sile i kolonijalnih praksi. Hapšenje i potencijalno suđenje stranom šefu države, uz pretnju najstrožim kaznama, smatra se presedanom koji briše granicu između pravnog postupka i političke likvidacije kroz sudske mehanizme.
Ako se ovakav model prihvati kao „normalan“, međunarodni poredak ulazi u zonu u kojoj legitimitet lidera postaje stvar političke procene moćnijih država, a ne međunarodnog konsenzusa ili domaćih izbora. Upravo zbog toga, slučaj Maduro prevazilazi okvire Venecuele i postaje test budućnosti globalnih odnosa.
Stari provereni recept americkih slicnih intervencija, ovaj put u Venecueli.
1. Ocrneti protivnickog predsednika pred svetskom javnoscu.
2. Oslabiti protivnicku drzavu bukvalno do gladi putem dugogodisnjih medjunarodnih sankcija.
3. Infiltrirati agente u protivnicke redove sa ciljem kupovine odgovornih ljudi na vlasti i u vojnim strukturama.
4. Dobiti od njih 100% tacne informacije o kretanju predsednika i njegovog obezbedjenja.
5. Cekati pogodan momenat (praznik) da se izvrsi kidnapovanje.
6. Dovesti svoje ljude na vlast (trenutno u razradjivanju).
Voila!
američki necivilizovani, antipravni agresori više nemaju prava da prizivaju bilo koju državu za išta
Nesposobni Maduro zasluzio ovaj zatvor,oteli ga kao nekog kriminalca,a predsednik drzave.Pre neki dan se podsmevao Amerikancima,sa pesmom,Don,t warry be happy,terao cirkus.Izdali ga oficiri iz obezbedjenja,jer velika podela u Venecueli.
EU da odmah uvedu sadkcije SAD za agresuju tako kao Rusiji.
Mislim da postojanje UN i više nego nedosledno niti pravedno i da je samo konstruisano za napaadanje neistomišljnika američkih gov..a.
Samo napuštanje UN od strane Srbije je skroz legitimno i pravedna opcija.