Masovni nemiri koji su izbili u Iranu primorali su vlasti Islamske Republike da uvedu sve oštrije mere protiv demonstranata, piše Volstrit Žurnal. U ranim danima protesta, iranski zvaničnici su pokušali da smire situaciju obećanjima da će se pozabaviti dubokim ekonomskim problemima koji su podstakli nezadovoljstvo. Međutim, prema istom izvoru, tvrdolinijaško krilo vlasti spremno je na oštar odgovor ukoliko protesti prerastu u otvorene pozive na rušenje Islamske Republike.
Razmere ekonomske krize dodatno rasplamsavaju situaciju. Prema podacima Svetske banke, inflacija cena hrane u Iranu dostigla je 64,2% u oktobru, što je druga najviša stopa na svetu, odmah iza Južnog Sudana. Od rata sa Izraelom u junu, iranski rijal izgubio je oko 60% svoje vrednosti. Istovremeno, Teheran nije uspeo da postigne sporazum sa Sjedinjenim Državama o nuklearnom programu, koji bi mogao da ublaži deo sankcionog pritiska na ekonomiju.
Trampova poruka Teheranu: „Spremni smo za akciju“
Razvoj događaja u Iranu nije prošao nezapaženo u Vašingtonu. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp javno je obećao podršku demonstrantima i uputio otvorenu pretnju iranskim vlastima.
U objavi na svojoj platformi Truth Social, Tramp je poručio da će Sjedinjene Države intervenisati ukoliko iranske snage bezbednosti upotrebe smrtonosnu silu protiv mirnih demonstranata.
„Ako Iran nasilno puca i ubija mirne demonstrante, što mu je uobičajena praksa, Sjedinjene Američke Države će im priteći u pomoć. Spremni smo za akciju i spremni smo da krenemo“, naveo je Tramp u celini svoje poruke.
Prema procenama brojnih analitičara, Vašington i Tel Aviv mogli bi da iskoriste nemire kao povod za dalje udare na ciljeve unutar Islamske Republike, ukoliko se situacija dodatno destabilizuje.
Prve žrtve na ulicama
U međuvremenu, nasilje na terenu već je odnelo ljudske živote. Najmanje šest osoba poginulo je u četvrtak tokom sukoba demonstranata i snaga bezbednosti u tri grada širom zemlje. Reč je o prvim smrtnim slučajevima u novom talasu protesta, koji su izazvani rastućim troškovima života i ekonomskim merama štednje.
Protesti su započeli u nedelju u Teheranu, kada su vlasnici prodavnica stupili u štrajk zbog naglog rasta cena i pada kupovne moći. U narednim danima, nemiri su se proširili i na druge delove zemlje, postajući sve intenzivniji i konfrontacioniji.
Sukobi, hapšenja i oštra retorika
Prema iranskoj novinskoj agenciji Fars, dve osobe su ubijene u gradu Lordegan, u provinciji Čahar Mahal i Bahtijari, dok su tri osobe stradale u gradu Azna, u susednoj provinciji Lorestan. U Lordeganu su, prema navodima istog izvora, demonstranti bacali kamenje na administrativne objekte, uključujući kancelariju guvernera, džamiju, Fondaciju mučenika, gradsku kuću i banke.
Policija je odgovorila upotrebom suzavca, a više zgrada pretrpelo je ozbiljnu štetu. Snage bezbednosti započele su hapšenja osoba koje su označene kao „podstrekači“.
U gradu Azna, Fars navodi da su demonstranti iskoristili skup kako bi napali policijsku stanicu. Državni mediji su, kao i u ranijim krizama, demonstrante nazvali „izgrednicima“, koristeći oštru i delegitimišuću retoriku.
Poginuo i pripadnik snaga bezbednosti
Iranska državna televizija ranije tog dana objavila je da je jedan pripadnik snaga bezbednosti ubijen tokom protesta u zapadnom gradu Kuhdast. Prema rečima zamenika guvernera pokrajine Lorestan, Saida Puralija, reč je o 21-godišnjem pripadniku Basidža, organizacije povezane sa Revolucionarnom gardom.
On je dodao da je tokom nereda povređeno 13 policajaca i članova Basidža, uglavnom usled gađanja kamenjem.
Dan ranije, a prema informacijama koje su iz Irana prenete preko kanala povezanih sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad, Mohamed Kovsari, komandant obaveštajnih i operativnih snaga Jedinice za bezbednost Imama Hasana u Kermanšahu, navodno je neutralisan.
Kovsari je bio jedna od ključnih figura u aparatu represije, direktno odgovoran za operacije suzbijanja antirežimskih protesta u zapadnim provincijama Irana, posebno u kurdskim područjima koja su već godinama među najnestabilnijim delovima zemlje.
Manji obim nego 2022, ali veći ulog
Aktuelni protesti su, prema procenama, manjeg obima u poređenju sa masovnim nemirima iz 2022. godine, koji su izbili nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, posle njenog hapšenja zbog navodnog kršenja strogog kodeksa oblačenja za žene.
Ti protesti su tada doveli do smrti stotina ljudi, uključujući i desetine pripadnika snaga bezbednosti, ostavivši duboke političke i društvene posledice. Ipak, kombinacija teške ekonomske krize, pojačanih mera vlasti i otvorenih pretnji spoljne intervencije čini da trenutna kriza nosi potencijal za mnogo ozbiljniju eskalaciju.
Đubrad vole da se u sve mešaju.