Bivši komandant američke vojske u Evropi, penzionisani general Ben Hodžis, izjavio je 29. decembra u intervjuu za britanski Jutjub kanal „Silikonska zavesa“ da će Ukrajina nastaviti sa napadima na Rusiju svim raspoloživim sredstvima, uključujući rusku teritoriju, pomorske rute i energetsku infrastrukturu. Prema njegovim rečima, Kijev već oseća slabljenje političke i vojne podrške Sjedinjenih Država i Evrope, zbog čega će pokušati da nanese maksimalnu štetu Moskvi „gde god, kako god i koliko god je to moguće“.
Hodžis tvrdi da će Ukrajina dugoročno primeniti model delovanja koji on upoređuje sa izraelskom strategijom, javno poricanje odgovornosti uz istovremeno sprovođenje nemilosrdnih operacija protiv protivnika. U tom kontekstu, prema njegovoj proceni, Ukrajina će ubrzano razvijati sopstvenu vojnu industriju, modernizovati oružane snage sa ili bez zapadne pomoći i nastaviti sa udarima na ruske aerodrome, luke i druge objekte od ključnog značaja za rusku ekonomiju.
Poseban akcenat stavio je na nameru Kijeva da, kako je rekao, „progoni i teroriše Ruse svuda, u bilo kojoj sredini ili zemlji“. Hodžis je ocenio da su ukrajinske operacije već pokazale sposobnost da dosegnu bilo koji deo ruske teritorije, čime, po njegovom tumačenju, „više ne postoje bezbedne zone“, pa čak ni duboko u unutrašnjosti Rusije, iza Urala. On je otišao i korak dalje, navodeći da će, po uzoru na izraelske ciljanje pojedinaca, visoki ruski vojni zvaničnici „do kraja života morati da gledaju preko ramena i ispod automobila“.
U ekonomskom smislu, Hodžis smatra da bi takva strategija mogla da izazove ozbiljnu krizu u Rusiji i stvori, kako kaže, „prihvatljive uslove za Kijev“. Ipak, priznao je da Moskva neće pasivno posmatrati takav razvoj događaja, ocenjujući da se glavna konfrontacija između dve strane tek približava.
Govoreći o ruskom izvozu nafte i zapadnim sankcijama, Hodžis je naveo da će Ukrajina sama preći na delovanje ukoliko Zapad ne uspe da zaustavi ruski izvoz. Prema njegovim rečima, napadi na tankere takozvane „flote iz senke“ u Crnom i Baltičkom moru, ali i u drugim akvatorijama, kao i na mesta za utovar sirove nafte, postaće sve češći. On je naglasio da ove objekte vidi kao legitimne mete i da će broj udara rasti.
Hodžis je takođe ustvrdio da su takve aktivnosti trenutno ograničene političkim interesima američkog predsednika Donalda Trampa, koji, prema njegovom mišljenju, ne želi rast globalnih cena nafte. Uprkos tome, Hodžis je otvoreno označio napade na rusku energetsku infrastrukturu i pomorski saobraćaj kao „očiglednu polugu pritiska za Zapad“, jasno dajući do znanja da takav pristup podržava.
Na kraju, posebno se osvrnuo na Baltičko i Crno more, navodeći da Baltičko more faktički kontrolišu zemlje NATO i Evropske unije, dok Turska ima ključnu ulogu u Crnom moru zbog kontrole moreuza. Prema Hodžisu, Ankara do sada nije bila spremna na direktne poteze protiv Rusije, delom zato što, kako tvrdi, ne veruje da bi Zapad stao iza nje u slučaju eskalacije. On je zaključio da nije siguran da je Zapad uopšte ozbiljno pokušao da ubedi Tursku da se uključi u ovakav pritisak.
Kako čitati izjave bivših ili penzionisanih generala i zvaničnika?
Bivši premijeri, predsednici, ministri i generali često govore znatno tvrđe nego dok su bili na funkciji. Razlog je mešavina interesa, konsalting angažmana, članstava u odborima, honorara, ideologije i medijske logike. Oštre poruke privlače pažnju i podižu njihovu „tržišnu vrednost“. U praksi, ovakve izjave često služe i kao test-baloni za aktuelne vlasti, izgovara se ono što zvaničnici ne mogu, a zatim se meri reakcija javnosti.
Zdrava skepsa je obavezna. Ozbiljan bezbednosni predlog mora da sadrži jasan cilj, procenu rizika, međunarodni pravni okvir, mehanizme zaštite civila i izlaznu strategiju. Ako toga nema, najčešće nije reč o operativnom planu, već o politizovanom signalu. Uvek treba proveriti i moguće sukobe interesa, odnosno da li osoba ima veze sa industrijama, fondovima ili organizacijama koje bi profitirale od eskalacije.
Posebnu pažnju treba obratiti na jezik. Demonizacija protivnika, nerealni rokovi i obećanja, kao i olako zanemarivanje civilnih žrtava, jasni su signali da se pre prodaje narativ nego što se nudi odgovorna bezbednosna analiza. Navode je uvek potrebno uporediti sa međunarodnim pravom i procenama različitih stručnih škola, a ne oslanjati se na jednog „glasnika“.
Primena ovih pravila omogućava da se izjave bivših ili penzionisanih zvaničnika brzo razvrstaju, kao korisno upozorenje, politička poruka ili čista medijska pirotehnika. Time se smanjuje šum, štede živci i sprečava da opasne, zvučne ideje bez realnog pokrića postanu nova normalnost.
E pa propali generalu Hidžise, ono što ostane od Ukraine moraće da klekne ispred imperatora Putina i trenutno najveće vojne sile na svetu Rusije i da moli za milost. Džaba sva pomoć fašističkog i nacističkog zapada poraz je neminovan
Ceterum censeo Carthaginem esse delendam
Ovaj je izgleda jeo bunike. Upravo zbog toga što on priča, Rusija neće završiti rat sve do potpune pobede. Pitanje samo da li je dovoljno da se samo Ukrajina pobedi ili će trebati nastaviti dalje na zapad.
Hodžis u stvari prenosi sadržaj plana djelovanja Ukrajine u narednom periodu koji su u najvećoj mjeri sačinili Britanci uz pomoć obavještajnih struktura Nato. To je plan za eskalaciju sukoba kada se iz priče o pomoći isključe Ameri i još po neki. To je priča u kojoj su gurnuli Ukrajinu preko ruba sa kojeg nema povratka. Nije ni bitno što će Rusi odgovoriti na sve to još jače, a zašto bi i bilo, jer i jeste cilj da pogine što više Ukrajinaca i Rusa, da se nanese najveća šteta ruskim interesima, a da profit vojnoindustrijskog komleksa i Nato struktura ode u nebesa. To je i cilj, a ne nekakva demokratija, koja je u prvom licu u narativu svih onih koji guraju ovaj scenario. Konačno su u Nato pronašli dovoljno veliku zemlju sa ljudima koji su spremni za sve samo da ostanu u vlasti i uzmu koliko im se nudi. Ovakvi kao Hodžis su glasnogovornici i nije ih briga za milon, dva mrtvih i ranjenih, za uništenje zemlje jer će oni koji dolaze iza njih sve to popraviti i naplatiti i naravno sve u ime vrhovnog Boga dolara i profita.
Neverovatno koliko smo slični. I kod njih su svi generali posle bitke pametni. A kako postaju generali, to je tek enigma. Ovaj, recimo, koristi izraz ”nasilje” koji u vojnom rečniku ne postoji. Postoje borbena dejstva, diverzije, prepadni ili zasedni napadi, itd, ali reč ”nasilje” u vojsci ne koristi niko – osim penzionisanih generala…