Danska kupuje nadu i vreme: 3 američka P-8 Poseidon aviona kao alat smanjenja pritiska oko Grenlanda

Sjedinjene Američke Države odobrile su Danskoj kupovinu sistema za pomorsko patroliranje i izviđanje P-8A Poseidon, koje proizvodi kompanija Boing, saopštio je američki Stejt department. Sporazum obuhvata do tri letelice i procenjen je na ukupno 1,8 milijardi dolara, a objavljen je 29. decembra, u trenutku pojačanih političkih i bezbednosnih tenzija vezanih za Grenland.

U zvaničnom obaveštenju koje je, u skladu sa američkim zakonodavstvom, prosleđeno Kongresu, Stejt department navodi da će prodaja tri aviona P-8 Poseidon „podržati ciljeve spoljne politike i nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država unapređenjem bezbednosti NATO saveznika koji predstavlja stub političke stabilnosti i ekonomskog napretka u Evropi“. Danska je u ovom dokumentu označena kao pouzdan saveznik u okviru Severnoatlantskog saveza.

P-8A Posejdon je američki višemotorski pomorski patrolni i izviđački avion razvijen na osnovi putničkog Boinga 737, namenjen prvenstveno za protivpodmorničko i protivbrodsko ratovanje, nadzor velikih morskih prostora i obalskih zona, kao i za prikupljanje obaveštajnih podataka. Opremljen je naprednim radarima, elektrooptičkim i infracrvenim senzorima, sistemima za otkrivanje i praćenje podmornica pomoću sonobuja, kao i širokim spektrom naoružanja, uključujući torpeda, protivbrodske rakete i dubinske bombe. Zahvaljujući velikom doletu, dugom vremenu boravka u vazduhu i integraciji u NATO mreže za pomorski nadzor, P-8A je postao ključna platforma za kontrolu severnog Atlantika, Arktika i Baltičkog mora.

Ova odluka dolazi svega nedelju dana nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa odobrila još jedan veliki vojni aranžman sa Kopenhagenom, vredan oko milijardu dolara, koji se odnosio na kupovinu američkih raketnih sistema. Time se nastavlja trend jačanja danskih oružanih snaga američkom vojnom tehnologijom.

Vašington istovremeno pojačava pritisak na evropske članice NATO-a da značajno povećaju izdvajanja za odbranu. Administracija Donalda Trampa otvoreno poručuje da Sjedinjene Države više ne nameravaju da same snose glavni teret evropske bezbednosti i nastoje da smanje sopstveno vojno prisustvo na kontinentu, prebacujući veći deo odgovornosti na saveznike.

Međutim, ovaj vojni sporazum odvija se u znatno složenijem političkom kontekstu. EU, a posebno Danska, suočena je sa oštrim reakcijama na SAD u vezi sa Grenlandom. Od povratka na predsedničku funkciju, Tramp je u više navrata izjavio da je Grenland „neophodan“ za američku bezbednost i da bi Sjedinjene Države trebalo da ga „preuzmu“, što je izazvalo snažno negodovanje u Kopenhagenu.

Dodatne tenzije izazvala je odluka američkog predsednika da imenuje guvernera Luizijane Džefa Landrija za specijalnog izaslanika za Grenland. Landri je odmah nakon imenovanja izjavio da će raditi na tome da arktičko ostrvo postane „deo Sjedinjenih Država“. Ova izjava primorala je dansku vladu da pozove američkog ambasadora na razgovor, zahtevajući zvanično objašnjenje.

Sa druge strane, vlasti Grenlanda, koji uživa široku autonomiju, više puta su poručile da teritorija nije na prodaju i da isključivo njeni stanovnici imaju pravo da odlučuju o sopstvenoj budućnosti. Uprkos tome, Grenland je postao centralna tačka geopolitičkog nadmetanja na Arktiku, gde se prepliću interesi SAD, Evrope, Rusije i Kine.

Kupovina P-8 Poseidona u ovom trenutku nije samo vojna odluka, već politička poruka Vašingtonu: „mi smo lojalni NATO partner, ulažemo u američku industriju i igramo po pravilima“. To je klasičan mehanizam kupovine političkog mira, ne znak samopouzdanja.

Da su sigurni u svoj suverenitet, ne bi im trebalo da dokazuju lojalnost kroz milijarde dolara vredne ugovore. Danska ne kupuje samo avione, kupuje vreme, nadu da će Tramp spustiti loptu oko Grenlanda i da neće dodatno zaoštravati.