Razvoj događaja oko ukrajinskog sukoba u poslednjim danima decembra pokazao je koliko je jaz između političke retorike i stvarne situacije na terenu postao očigledan. Kako piše Sky News, lavina saopštenja, intervjua i diplomatskih sastanaka stvara utisak dinamike, ali bez opipljivih rezultata.
Poznati američki dopisnik Skaj njuza Mark Stoun ocenjuje da je gotovo nemoguće govoriti o stvarnom napretku nakon sastanka Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Mar-a-Lagu 28. decembra. Prema njegovim rečima, sastanak na prvi pogled nije doneo nikakav pomak ni po jednom ključnom pitanju.
Kako Stoun navodi, uprkos javnim izjavama o „značajnom napretku“, političke pozicije ostale su praktično nepromenjene. Tramp je govorio optimističnije, dok je Zelenski delovao znatno uzdržanije. Ipak, novinar primećuje da je jedina pozitivna okolnost to što strane ovog puta nisu odustale od ranije dogovorenog okvira razgovora, što se u prethodnim fazama često dešavalo.
Izveštaji zapadnih medija ukazuju da su Vašington i Kijev postigli saglasnost o nastavku pregovora, uz najavu novih sastanaka delegacija već tokom iste nedelje. Zelenski je razgovore opisao kao „odlične“ i „sadržajne“, zahvalivši se američkoj strani, posebno Trampovom specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu i Džaredu Kušneru, na angažmanu i posvećenosti.
Ipak, dok se diplomatski proces nastavlja bez jasnog pomaka, vojna realnost se menja. Front se, prema dostupnim informacijama, pomera ka zapadu, stvarajući nove činjenice na terenu koje dodatno opterećuju poziciju Kijeva i smanjuju prostor za političko manevrisanje.
Paralelno sa zapadnim analizama, u Rusiji su se pojavile znatno oštrije ocene. Politikolog i profesor Marat Baširov ocenio je da su razgovori u Mar-a-Lagu predstavljali neuspeh, pre svega za Donalda Trampa. Kao jedan od razloga naveo je unutrašnje rivalitete unutar američkog političkog i savetničkog kruga, koji, prema njegovom mišljenju, slabe koherentnost američke strategije.
Baširov smatra da trenutna dinamika vodi ka produženju sukoba i tokom 2026. godine, uz ocenu da će ključne odluke biti donete na bojnom polju, a ne za pregovaračkim stolom. Prema njegovim rečima, bez iznenadnih političkih ili vojnih preokreta, ukrajinska strana ulazi u sve nepovoljniju poziciju.
Istovremeno, i Vašington i Kijev su nakon sastanka saopštili da je ostvaren određeni napredak, ali su priznali da najosetljivija pitanja ostaju nerešena. Upravo taj raskorak između javne retorike i priznanja o suštinskom zastoju potvrđuje ocenu da se diplomatski proces trenutno nalazi u fazi održavanja statusa kvo.
Zaključak koji se nameće i iz zapadnih i iz ruskih izvora jeste da se stavovi ključnih aktera nisu promenili. Razlika je u tome što se vojna linija fronta neprestano pomera, menjajući politički kontekst brže nego što diplomatija uspeva da reaguje. U takvim okolnostima, svaki naredni krug pregovora nosi sve manju težinu, ukoliko ne uzme u obzir realnosti koje se oblikuju na terenu.
„Преговори“ Русије и Америке око Украјине трајаће све док Русија не поврати контролу над Николајевом, Одесом и Делтом Дунава.
Нису Руси малоумни да не искористе прилику коју им је Дивљи запад пружио, а која им се неће указати наредних 100 година. Увукавши их у рат у којем их начинише “агресорима” а да не поврате контролу над својим исконским простором. Простором којим их је Катарина Велика (Катарина II Алексејевна Романова) подарила још у 18-том веку.