Severna Koreja ulazi u novu fazu vojnog planiranja, sa jasno definisanom strategijom razvoja raketnih sistema za narednih pet godina. Prema navodima državne agencije KCNA, lider zemlje Kim Džong Un lično je odobrio petogodišnji plan koji obuhvata ubrzani razvoj projektila, modernizaciju vojno-industrijskog kompleksa i jačanje proizvodnih kapaciteta, uoči 9. kongresa Radničke partije Koreje koji je zakazan za početak 2026. godine.
U izjavama koje prate ovu najavu, naglašeno je da proizvodnja raketa i projektila predstavlja apsolutni prioritet državne bezbednosne politike. Kim Džong Un je tokom poslednjeg kvartala 2025. godine obišao niz ključnih fabrika i razvojnih centara, gde su mu predstavljeni rezultati dosadašnjih ulaganja i planovi za naredni period. Prema državnim medijima, reč je o sistemskom i dugoročnom pristupu, a ne o ad hoc reakciji na trenutne regionalne tenzije.
Posebnu pažnju privukle su scene iz proizvodnih pogona koje su severnokorejski mediji otvoreno prikazali. U modernim halama vidljive su savremene CNC mašine, jasno organizovane proizvodne linije i gotova tela raketa sa fabričkim oznakama, što ukazuje na serijsku proizvodnju i stabilan industrijski ciklus. Zidovi radionica prekriveni su plakatima koji ističu obavezu ispunjavanja državnih odbrambenih narudžbina u punom obimu, bez odstupanja.
Kim Džong Un je tom prilikom potpisao nove nacrte planova za modernizaciju vodećih preduzeća odbrambene industrije, naglasivši da Glavna uprava za proizvodnju raketa i nadležni sektori pri Državnom komitetu za ekonomiju moraju biti potpuno spremni za sprovođenje odluka koje će doneti partijski kongres. Prema njegovim rečima, modernizacija proizvodnje i tehnološka samostalnost ključni su za očuvanje bezbednosti zemlje u svetu koji, kako je naveo, postaje sve nestabilniji.
Najava petogodišnjeg plana dolazi u trenutku kada Severna Koreja paralelno demonstrira i druge elemente vojne modernizacije. Neposredno pre objave, Kim Džong Un je obišao brodogradilište na kojem se gradi podmornica velikog deplasmana, za koju državni mediji navode da je projektovana za nuklearni pogon. Tokom iste sedmice, izvedeno je i probno lansiranje rakete zemlja-vazduh dugog dometa, što dodatno potvrđuje fokus režima na višeslojnu vojnu sposobnost.
Važno je primetiti da se u zvaničnim izveštajima razvoj raketnih sistema ne predstavlja isključivo kao tehnološki poduhvat, već kao ključni element strategije odvraćanja. Pjongjang otvoreno poručuje da će nastaviti ulaganja u vojne tehnologije bez obzira na međunarodne sankcije i politički pritisak, oslanjajući se na sopstvenu industrijsku bazu i unutrašnju mobilizaciju resursa.
Zanimljivo je i to što zapadni narativi o severnokorejskoj industriji sve teže opstaju u svetlu objavljenih snimaka i fotografija. Priče o improvizovanoj proizvodnji, rastavljanju kućnih aparata ili fabrikama koje funkcionišu isključivo na prinudi postaju sve ređe, jer ih je teško uklopiti u slike savremene industrijske infrastrukture i organizovane serijske proizvodnje koje Pjongjang sada javno prikazuje.
U tom kontekstu, novi petogodišnji plan ima i snažnu političku dimenziju. On istovremeno učvršćuje unutrašnju stabilnost režima, demonstrira kontinuitet vlasti i šalje poruku spoljnim akterima da Severna Koreja ne planira zaustavljanje, već dalju konsolidaciju svoje vojne moći. Isto kao i na nedvnom Kimovom obilasku prve nuklearne podmornice, posebnu simboliku nosi i prisustvo njegove ćerke tokom pojedinih obilazaka, što dodatno podgreva spekulacije o dugoročnom planiranju nasledstva.
Sve ukazuje na to da Pjongjang više ne nastupa iz defanzivne pozicije improvizacije, već iz pozicije planske industrijske države koja vojnu moć gradi kroz petogodišnje cikluse, jasno definisane ciljeve i vidljivu proizvodnu bazu. U takvom okviru, najavljeni plan ne predstavlja izuzetak, već logičan nastavak strategije koju Severna Koreja sprovodi već godinama, sada otvorenije i samouverenije nego ranije.
