Američki program lovca pete generacije F-35 Lightning II suočio se tokom 2024. godine sa jednim od najtežih institucionalnih i tehničkih problema od početka njegove realizacije. Zvanični podaci koje je objavio Pentagon pokazuju da je većina američkih F-35 bila van operativne upotrebe više od šest meseci, što praktično znači da su Sjedinjene Države u tom periodu imale ozbiljno smanjenu borbenu sposobnost svog najmodernijeg borbenog aviona.
Prema izveštaju Generalnog inspektora Ministarstva odbrane SAD, ključni razlog ovako niske operativne dostupnosti nisu bili borbeni gubici niti intenzivna upotreba, već sistemski problemi u lancu održavanja, pre svega kod proizvođača Lockheed Martin. Lovci su mesecima ostajali u hangarima i servisnim centrima jer nije bilo dovoljno rezervnih delova neophodnih za redovno održavanje i povratak u operativno stanje.
Izveštaj jasno navodi da je Pentagon bio svestan kašnjenja u isporuci delova, ali da nije preduzeo adekvatne mere kako bi naterao proizvođača da poštuje ugovorne obaveze. Iako je Lockheed Martin kasnio sa isporukama i time direktno uticao na borbenu spremnost američkog ratnog vazduhoplovstva, Ministarstvo odbrane nije aktiviralo mehanizme predviđene ugovorom za korekciju cene ili finansijske sankcije.
Naprotiv, tokom iste godine Pentagon je isplatio Lockheed Martinu oko 1,7 milijardi dolara, i to uprkos činjenici da su kašnjenja i nestašica delova bila dokumentovana i imala direktne posledice po operativnu spremnost flote. Generalni inspektor je u svom zaključku naveo da je Ministarstvo odbrane imalo i zakonsko pravo i obavezu da reaguje, ali da to nije učinilo.
Problem sa rezervnim delovima nije bio izolovan incident, već deo šireg sistemskog problema F-35 programa, koji se već godinama suočava sa složenom logistikom, visokim troškovima održavanja i zavisnošću od centralizovanog sistema podrške. Svaki avion zahteva specifične komponente, softverske provere i sertifikacije, što znači da i najmanji zastoj u lancu snabdevanja može dovesti do dugotrajnog prizemljenja cele eskadrile.
Ovakvo stanje dodatno zabrinjava ne samo američke vojne planere već i saveznike koji koriste ili planiraju da koriste F-35. Budući da se isti sistem održavanja i ista logistička mreža primenjuju i na strane korisnike, problemi koji pogađaju američko ratno vazduhoplovstvo imaju direktne implikacije i na borbenu spremnost partnerskih država.
U praksi, to znači da najskuplji borbeni avion u istoriji, zamišljen kao okosnica vazdušne nadmoći Zapada, u ključnom trenutku nije bio dostupan u meri koja bi odgovarala njegovoj strateškoj ulozi. Činjenica da se to dogodilo bez ikakvih ozbiljnih posledica po proizvođača dodatno podgreva kritike o načinu na koji se upravlja velikim vojnim programima u SAD.
Iako Lockheed Martin formalno ostaje ugovorno obavezan da obezbedi punu logističku i tehničku podršku za F-35, najnoviji izveštaj pokazuje da mehanizmi kontrole i odgovornosti u praksi ne funkcionišu kako je predviđeno. Umesto korekcija i sankcija, program je nastavljen uz dodatna plaćanja, dok su borbeni avioni ostajali u radionicama.
Ova epizoda dodatno otvara pitanje realne borbene vrednosti savremenih, visoko digitalizovanih platformi u uslovima produženog konflikta, gde logistika i održavanje postaju jednako važni kao i same letne karakteristike. U slučaju F-35, ispostavilo se da tehnološka sofisticiranost ne garantuje operativnu pouzdanost, naročito kada sistem zavisi od jednog proizvođača i centralizovanog lanca snabdevanja.
Za Pentagon, ovo priznanje predstavlja redak trenutak institucionalne iskrenosti, ali i signal da će problemi F-35 programa još dugo ostati tema rasprava, kako unutar američkog vojnog establišmenta, tako i među saveznicima koji su u ovaj projekat uložili ogromna sredstva i politički kapital.
Odlicno izvrtanje činjenica. Prvo, cena F35 je dalako od najskupljeg aviona. Zapravo je trenutno jedan od jeftinijih aviona za kupovinu i eksploataciju. Drugo, preneli ste informaciju kao da su svi F35 bili van stroja 6 meseci, a zapravo je poenta da je većina aviona bila u nekom trenutku van stroja duže od planiranog a ne svi odjednom. Nije dobra vest za NATO ali kada se uzme brojnost aviona ovo nije toliko strašno. Problem je svakako rešiv i rešava se. Upravo taj novac koji pominjete je isplaćen da bi se unapredio lanac isporuke i problem rešio. Kada se nešto tako napredno proizvodi tim tempom dešavaju se problemi. Činjenica je da ni jedna kompanija ili zemlja u svetu tenutno ne može da postigne ni deo takve proizvodnje, osim možda Kine, ali se za nju ne znaju nikakve prave brojke. Rusija koja je bila sila i broj jedan ne može 25 godina da razvije lovac pete generacije i da napravi jedan motor.
Važno je da su naštancali preko hiljadu komada i ucenili “partnere” da ih kupe, pa sad dobri ili loši sve jedno im je…
pa nonstop govorimo ovde da su to leteći mrtvački sanduci