Ruska državna svemirska agencija Roskosmos zvanično je potvrdila planove za izgradnju elektrane na Mesecu do 2036. godine, čime Moskva jasno signalizira prelazak sa pojedinačnih i simboličnih svemirskih misija na dugoročno, trajno prisustvo na Zemljinom prirodnom satelitu. Projekat je zamišljen kao ključna infrastrukturna osnova ruskog lunarnog programa, ali i zajedničke rusko-kineske Međunarodne istraživačke stanice na Mesecu, koja se razvija paralelno sa zapadnim inicijativama predvođenim Sjedinjenim Državama.
U zvaničnom saopštenju Roskosmosa navodi se da je potpisan ugovor sa NPO Lavočkin, jednom od najvažnijih ruskih vazduhoplovno-svemirskih kompanija, koja će biti zadužena za kritične tehničke aspekte projekta. Prema planu, izgradnja elektrane biće rezultat razvoja novih svemirskih letelica, opsežnih zemaljskih i letnih testova, kao i postupnog raspoređivanja infrastrukture na površini Meseca. Rok za završetak celokupnog projekta postavljen je na 2036. godinu, što ukazuje na dugoročnu, faznu strategiju, a ne na kratkoročni politički potez.
Roskosmos navodi da će buduća lunarna elektrana obezbeđivati energiju za čitav niz planiranih aktivnosti, uključujući rad robotskih istraživačkih vozila, izgradnju i funkcionisanje naučne opservatorije, kao i održavanje osnovne infrastrukture potrebne za stalnu istraživačku stanicu. Upravo ta formulacija, „stalna i operativna naučna lunarna stanica“, predstavlja suštinski pomak u ruskom pristupu svemirskim istraživanjima, jer označava napuštanje logike jednokratnih misija i ulazak u fazu dugotrajnog boravka i eksploatacije.
U saopštenju se posebno ističe da ovaj program predstavlja važan korak ka stvaranju trajnog ljudskog i tehnološkog prisustva na Mesecu. Time se ruski lunarni planovi uklapaju u širi globalni kontekst, u kojem Mesec sve više postaje strateška tačka, ne samo za naučna istraživanja, već i za demonstraciju tehnološke moći, energetsku autonomiju i potencijalnu buduću eksploataciju resursa.
Iako Roskosmos formalno nije naveo da će planirana elektrana biti nuklearna, pažnju je odmah privukla činjenica da su u projekat uključeni Rosatom, ruska državna korporacija za nuklearnu energiju, kao i Kurčatovljev institut, vodeća ruska institucija za nuklearna i napredna fizička istraživanja. Učešće ovih struktura snažno podgreva spekulacije da će energetska infrastruktura na Mesecu imati nuklearnu komponentu, što bi bilo logično rešenje za stabilno snabdevanje energijom u ekstremnim uslovima lunarne noći i temperaturnih oscilacija.
Dodatnu težinu tim pretpostavkama daje i ranija izjava šefa Roskosmosa Dmitrija Bakanova, koji je u junu naveo da su među ključnim ciljevima agencije postavljanje nuklearne elektrane na Mesecu, kao i nastavak istraživanja Venere, planete koju ruska svemirska nauka tradicionalno smatra jednim od svojih prioritetnih ciljeva. Takve izjave ukazuju da se nuklearna energija u svemiru u Moskvi posmatra kao neizbežan element budućih dubokosvemirskih misija.
Prema navodima koje je preneo Rojters, elektrana na Mesecu biće centralni izvor energije za ruski lunarni program i zajedničku rusko-kinesku istraživačku stanicu. Agencija ističe da projekat podrazumeva dugotrajan tehnološki razvoj, testiranja i logistički složeno raspoređivanje opreme na lunarnu površinu, što ga svrstava među najambicioznije svemirske poduhvate Rusije u postsovjetskom periodu.
Vredi napomenuti da intenziviranje rusko-kineske saradnje u svemiru izaziva sve izraženiju zabrinutost na Zapadu. U kontekstu rastuće konkurencije velikih sila, Mesec se sve češće posmatra ne samo kao naučni cilj, već i kao potencijalna strateška platforma budućnosti. Planirana elektrana, bez obzira na to da li će zvanično biti nuklearna ili ne, jasno pokazuje da Moskva Mesec više ne vidi kao simbolični cilj, već kao prostor dugoročne geopolitičke i tehnološke prisutnosti.
Podsetimo, o ovim planovima Roskosmosa i kinesko-ruskoj saradnji na izgradnji lunarne (potencijalno nuklearne) elektrane pisali smo veoma detaljno još u martu 2024. godine, kada je projekat bio u fazi strateških najava i dugoročnog planiranja. Aktuelna saopštenja, prenosi ali i politizacija velikih zapadnih agencija predstavljaju samo formalizaciju ranije poznatih planova, a ne neku novu inicijativu.
