Američke oružane snage početkom decembra sprovele su vežbu koja jasno pokazuje u kom pravcu Pentagon razmišlja o budućim sukobima. U fokusu obuke nije bila sama vatrena moć, već sposobnost da se artiljerija održi operativnom u uslovima visokog intenziteta, gde su klasične linije snabdevanja stalno izložene napadima i nadzoru.
Vežba je održana 5. decembra 2025. godine u bazi Fort Rajli, a izveo ju je 1. bataljon 7. puka poljske artiljerije, deo 1. pešadijske divizije i 2. oklopne brigade. Scenario je bio jasan: artiljerijska jedinica mora brzo da zauzme položaj, izvrši vatreni zadatak i odmah se premesti, pre nego što protivnik iskoristi izviđačke dronove, satelite ili dalekometna sredstva za protivudar.
Ovakav pristup, poznat kao „pucaj i pomeri se“, postaje osnovni model delovanja u savremenim ratovima, gde statične formacije imaju izuzetno kratak životni vek. Međutim, brzina manevra otvara drugo ključno pitanje, a to je logistika.
Artiljerija bez konvoja
U tradicionalnim uslovima, artiljerijske jedinice se snabdevaju kopnenim konvojima koji prevoze municiju, gorivo i rezervne delove. U ratu visokog intenziteta takvi konvoji postaju prioritetne mete, lako uočljive i teško branjive. Upravo zato je vežba u Fort Rajliju bila fokusirana na alternativu: vazdušno snabdevanje direktno na vatrene položaje.
Američka vojska je testirala koncept u kome se municija ne dovlači drumom, već se doprema iz vazduha, čime se drastično skraćuje vreme snabdevanja i smanjuje izloženost logističkih jedinica.
Paladin kao okosnica vatrene moći
Glavni artiljerijski sistem korišćen u vežbi bila je samoходna haubica M109A7 Paladin, kalibra 155 mm, namenjena bliskoj saradnji sa oklopnim jedinicama opremljenim tenkovima Abrams i borbenim vozilima Bredli. Reč je o sistemu koji koristi odvojene projektile i barutna punjenja, što povećava fizičko opterećenje posade i usložnjava logistiku u odnosu na jednostavnije sisteme.
Sa standardnom municijom Paladin ima efektivan domet od oko 22 kilometra, dok sa raketno potpomognutim projektilima može da dejstvuje i na udaljenostima do 30 kilometara. Upravo zbog velike potrošnje municije u intenzivnim borbama, održavanje stalne vatre postaje logistički izazov ravnopravan samom borbenom zadatku.
Tokom vežbe korišćena je standardna američka visokoeksplozivna municija M795, čiji projektil teži oko 47 kilograma. Takva masa direktno utiče na brzinu punjenja, zamor posade i vreme tokom kojeg baterija može da ostane borbeno sposobna bez dopune.
Chinook kao leteća logistika
Ključnu ulogu u novom konceptu odigrali su transportni helikopteri CH-47 Chinook. Ova platforma može da nosi teret od oko 26.000 funti na spoljnjem podvesu, što omogućava transport većih količina artiljerijske municije, paleta i prateće opreme direktno do jedinica na terenu.
Vazdušno snabdevanje omogućava komandantima veću operativnu slobodu. Jedinice mogu biti raspoređene dalje od bezbednih baza, mogu se brže pomerati i duže zadržati u borbenoj zoni bez oslanjanja na ranjive drumove. Istovremeno, smanjuje se potreba za velikim logističkim kolonama koje protivnik lako detektuje i napada.
Poruka vežbe
Obuka u Fort Rajliju nije izolovan događaj, već deo šire prilagodbe američke vojske scenarijima sukoba sa ravnopravnim protivnicima. U takvim ratovima, logistika prestaje da bude sporedna funkcija i postaje sastavni deo borbe.
Brzina, raspršenost i fleksibilno snabdevanje pojavljuju se kao ključni faktori opstanka na bojištu gde se svaki položaj brzo otkriva, a vreme reakcije meri minutima. Testiranje vazdušnog snabdevanja artiljerije pokazuje da SAD ozbiljno razmatraju ratne scenarije u kojima se ne računa na bezbednu pozadinu, već na stalnu borbu za održavanje borbene sposobnosti u uslovima potpune ugroženosti.
