Nemačka prvi put testirala lutajuću municiju: Bundesver ubrzava razvoj dronova za rat visokog intenziteta

Nemačka je načinila ozbiljan i suštinski iskorak u oblasti savremenog naoružanja, pošto su njene odbrambene kompanije prvi put uspešno izvele potpuno bojevo testiranje lutajuće municije, odnosno bespilotnog udarnog sistema koji objedinjuje izviđanje, napad i samouništenje u jednoj platformi. Testiranje je sprovedeno u Šrobenhauzenu i obuhvatilo je integraciju bojeve glave LION STRIKE 110, koju je razvila kompanija TDW, sa bespilotnom platformom VIRTUS, iza koje stoji firma STARK. Za nemačku vojnu industriju ovo predstavlja kvalitativni prelaz iz faze razvoja i demonstracija u fazu realnog, operativno upotrebljivog oružja.

Po prvi put nije testirana inertna masa, imitacija eksploziva ili simulirani udar, već prava bojeva glava sa svim bezbednosnim, upaljačkim i detonacionim elementima, korišćena u stvarnom letu. Time je potvrđeno da pojedinačni podsistemi, bojeva glava, mehanizmi za aktivaciju, platforma drona i sistem upravljanja, mogu da funkcionišu kao jedinstvena borbena celina. U praktičnom smislu, to znači da Nemačka više ne govori o lutajućoj municiji kao konceptu budućnosti, već kao o oružju koje se nalazi na pragu uvođenja u naoružanje Bundesvera.

Za Berlin je ovaj test posebno značajan jer označava raskid sa dugogodišnjom praksom sporih i opreznih programa, u kojima su razvojni ciklusi trajali decenijama, a politička zadrška prema ofanzivnim sistemima često kočila tehnički napredak. Ovoga puta, nemačka industrija je demonstrirala da može da reaguje znatno brže, oslanjajući se na modularni pristup i serijsku proizvodnju umesto skupih, unikatnih rešenja.

Bojeva glava LION STRIKE 110 deo je šire porodice municije koju je TDW razvio sa jasnim fokusom na masovnost i fleksibilnost. Umesto razvoja jedne specijalizovane bojeve glave za jednu platformu, nemački inženjeri su se opredelili za sistem koji se može prilagođavati različitim nosačima i različitim vrstama ciljeva. Ova familija obuhvata više kalibara i konfiguracija, uključujući varijante namenjene probijanju oklopa, kombinovano dejstvo i fragmentaciju, što omogućava upotrebu protiv širokog spektra ciljeva, od utvrđenih položaja do oklopnih vozila, pa čak i onih opremljenih reaktivnom zaštitom.

Sa druge strane, STARK je u program uneo platformu VIRTUS, bespilotnu letelicu projektovanu po principima jednostavnosti, skalabilnosti i potpune modularnosti. VIRTUS nije zamišljen kao tehnološki demonstrator ili „futuristički“ sistem za prezentacije, već kao praktično sredstvo za savremeno bojište, gde su pouzdanost, brzina proizvodnje i prilagodljivost često važniji od vrhunskih performansi. Arhitektura platforme omogućava različite korisne terete i profile misija, čime se operaterima daje mogućnost da u jednom sredstvu kombinuju izviđanje i udar, bez oslanjanja na dodatne platforme.

Prema informacijama koje su iznele same kompanije, Bundesver bi, pod određenim uslovima, mogao da počne sa prijemom ovakvih sistema krajem 2026. godine, u zavisnosti od dinamike odluka o nabavci. Istovremeno, industrija planira da do 2027. godine dostigne proizvodne kapacitete koji se mere hiljadama sistema godišnje, što jasno pokazuje da se ne radi o ograničenom projektu za specijalne jedinice, već o oružju koje se vidi kao masovni element budućeg ratovanja.

Važno je istaći da ovaj program ne postoji u vakuumu. Iskustva iz rata u Ukrajini su pokazala da lutajuća municija predstavlja jedno od najefikasnijih sredstava savremenog sukoba, jer omogućava precizne udare uz relativno niske troškove, kratko vreme reakcije i visok psihološki efekat. Upravo zbog toga, ova vrsta oružja postala je ključni element kopnenih operacija, često menjajući odnos snaga i kompenzujući nedostatak klasične artiljerije ili vazdušne podrške.

Nemačko testiranje pokazuje da Berlin pokušava da nadoknadi zaostatak u oblasti koja se danas smatra kritičnom za rat visokog intenziteta. Prelazak sa uspešnih ispitivanja na operativnu integraciju šalje jasnu poruku da lutajuća municija više nije eksperimentalna tehnologija, već sastavni deo buduće vojne moći. Bundesver se, makar na tehničkom nivou, priprema za rat u kojem brzina, masovnost, rasipanje snaga i autonomija imaju prednost nad sporim i skupim platformama koje dominiraju doktrinama prošlih decenija.

Ovim potezom Nemačka ulazi u novu fazu vojnog razvoja, u kojoj se dron-oružje više ne posmatra kao dodatak klasičnim sistemima, već kao jedan od nosećih stubova budućih kopnenih operacija. Sve dalje odluke, političke, budžetske i izvozne, tek će pokazati koliko je Berlin spreman da ovu tehničku promenu pretoči u stvarnu vojnu doktrinu.