Lavanda – brdsko-planinski specijalci Ukrajine: nastanak, obuka i sudbina jedinice

Ukrajinske oružane snage bile su izdanak sovjetske trupne i ratne doktrine. U njoj su posebno mesto zauzimale elitne formacije (tzv. specijalci), jedinice za brzu intervenciju i borbu protiv terorizma, padobransko-desantne snage i brdsko-planinske jedinice. Zahvaljujući obuci i naoružanju one su bile spremne i za najteža ratna iskušenja.

Podsetimo se da smo i mi imali takva iskustva o čemu je pisao Branko Bogdanović u časopisu Metak iz 1991. godine. Prvi i Drugi planinski puk, formirani 1931. godine, iskazali su svoju vrednost pružajući žilav otpor zahvaljujući dobroj obuci i korišćenju konfiguracije terena.

Kakva su ukrajinska iskustva?

Ukrajinci ovakav sastav zovu planinska streljačka četa. Mi ćemo ih po našoj terminologiji zvati brdsko-planinska streljačka četa (”gorska”). Bavićemo se gorskom četom posebne namene Lavanda  (ukr. Гірськострілецька рота спеціального призначення Лаванда).

Osnovana je u cilju protivterorističke borbe, uništenja bandi i diverzanata, posedanja i zadržavanja teških položaja do pristizanja glavnih snaga, zaštite najvažnijih objekata u zoni dejstva, obaveštajno-diverzantskog rada na privremno zauzetoj teritoriji, itd. Mnogo odgovornosti i mnogo različitih zadataka.

Otkud ime travkaste biljke izuzetno lepe boje jednoj elitnoj formaciji? Lavanda je bilje koje krasi priobalje Crnog mora duž Krima, pa kada cveta ona je ukras pejzaža. Nije to prvi slučaj da se za tako žestoku specijalnost izabere ime nežnog cveta. I nemački padobranci (fallschirmjäger), kao i planinske jedinice alpskih država, rado su nosile nežni runolist (Edelweiss) kao svoj nezvanični simbol.

Nastanak

Ubrzo posle proglašenja nezavisnosti, dok su u hodu stvarali svoje jedinice i formacije uglavnom prepravljajući ih iz sovjetskih u ukrajinske, na red su stigle i ove snage. Na inicijativu tadašnjeg komandanta Nacionalne garde Ukrajine, general-pukovnika A. J. Čapovskog, 1996. godine počelo je formiranje. Zvanično je uvedena u borbeni sastav juna iste godine. Neposredni motiv bila su iskustva dojučerašnjih saboraca, ruskih snaga u Čečeniji.

Na Krimu su, ulazeći u sastav Sedme divizije NGU, formirana dva bataljona – Kobra u Balaklavi (velika morska baza i podzemni atomski komandani centar) i Lavanda u Simferopolju, glavnom gradu Krima. Osnovna namena jeste bila posebna: planinsko izviđanje manjim desantno-jurišnim grupama. Čekala ih je obuka u kojoj će ovladati obilaznim manevrima, flankiranim (bočnim) napadima i prodorom u pozadinu protivnika, koristeći specifičnosti kretanja po nepristupačnom terenu.

U posebno važne zadatke spadali su posedanje prevoja, važnih prelaza, mostova, tunela, ali i prepadi na komandno-štabne punktove, kojom prilikom bi morali da budu spremniji od branilaca. Pred ove dve čete postavljeni su najsloženiji zadaci, jer budući protivnik nije bio ništa manje spreman. Rusi su imali iskustva u mnogo većoj meri (Afganistan, Čečenija, konflikti duž Srednje Azije, unutrašnji banditizam, itd). 

U obuci su korišćene sve specijalnosti pa su angažovani, kao instruktori, iskusni članovi kluba speleologa iz Simferopolja. Nacionalna garda Ukrajine bila je rasformirana 30. januara 2000. godine, da bi 2014. godine bila ponovo formirana. Prilikom rasformiranja bataljoni Kobra i Lavanda predati su Unutrašnjoj vojsci Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine (Внутрішні війська МВС України). Time su se funkcije  unekoliko izmenile: planinsku pešadiju počeli su intenzivnije obučavati za poteru i likvidaciju bandi i terorističkih grupa u planinskim krajevima.

Poznavaoci geografije znaju da su to predeli Zapadne Ukrajine (Zakarpatje) i značajan deo Krima od Simeropolja pa na jug, sve do obale Crnog mora. Nešto kasnije, 2003. godine, bataljon Lavanda koji je imao dve čete smanjen je na jednu, s tim da je na račun rasformiranja druge čete kompletiran sastav ročne vojske koja se bavila pomoćnim, najviše logističkim poslovima.

U novim transformacijama četa Lavanda je preformirana u odred posebne namene u sastavu 21. bataljona posebne namene (VP № 3009 unutrašnje vojske Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine), pri Teritorijalnoj odbrani Krima (Кримське оперативно-територіальне об’єднання НГУ) unutrašnje vojske MVD Ukrajine. 

Status i realne vrednosti jedinice

Ovo nije bila divlja horda (Wild Bunch), odnosno jedna od brojnih dobrovoljačkih jedinica sumnjivih borbenih vrednosti i morala o kakvima smo pisali više puta. Zahvaljujući svojoj profesionalnosti i odličnoj obuci u kojoj se ništa nije preskakalo, Lavanda je stekla visok autoritet i poštovanje među kolegama i jedinicama unutrašnje vojske Ukrajine, pa i na međunarodnoj sceni tokom zajedničkih vežbi.

Zaista je bilo čast i prestiž služiti u toj jedinici. U približno realnim odmeravanjima snaga sa kolegama iz specnaza Oružanih snaga, Ratne mornarice i Službe bezbednosti, po pravilu se dešavalo da pobede pripadnici Lavande. Karakteristična visoka pokretljivost vrlo često im je omgućavala da se pojave na neočekivanim mestima, najnepovoljnijim za protivnika. U tim ratnim igrama, plavi, odnosno Lavanda, redovno su pobeđivali.

Popuna

Jedinica se popunjava ugovornim pripadnicima. Prednost imaju lica sa odličnom fizičkom pripremom i planinsko-alpinističkim iskustvom. Oni dolaze već spremni i upoznati sa svim vrstama formacijskog streljačkog naoružanja, veštinama borbe prsa u prsa i preživljavanju u prirodi. To znači da su morali da prođu obuku u drugim jedinicama posebne namene unutrašnje vojske MVD, a ”Kobra” im je bila prva stepenica. Ko je kroz nju prošao, mogao se nadati da će biti primljen u Lavandu.

Tokom prvog meseca kandidati su maksimalno opterećivani fizički i psihički. Tada je obavljana i prva trijaža, pa je to bio prag koji je morao da bude pređen kako bi se ostalo na obuci do kraja. Kada prođu obuku, jednom godišnje sledi surova provera ko može i dalje da nosi crveni bere, zaštitni znak jedinice. U provere su spadali testovi fizičke izdržljivosti, vladanje planinsko-alpinističkim veštinama, borba hladnim oružjem, poznavanje borilačkih veština, itd. 

Oružje i oprema

Oružje koje imaju je formacijsko, iz redovnog priliva oružja i MTS u Oružane snage. Deo pripadnika duži automate i pištolje sa prigušivačem i pribor za noćno dejstvo. Oprema je ono što ih razlikuje od drugih. U njoj se nalaze: karabineri, alpinistički konopci (reepschnur), cepini (alatke za učvršćivanje u led tokom kretanja, podsećaju na manji pijuk), alpske palice – štapovi (Alpenstock) koji mogu na jednom kraju imati nastavak kao cepin (služe za olakšavanje kretanja na strmim stazama), transportne torbe i vreće za spavanje, alpski kramponi, lopate za uklanjanje smetova i lavinskog snega, itd, itd.

U to itd spada ukupno 44 razna dela opreme za pojedinca i 20 delova koje duži i koristi grupa boraca. Opšta masa opreme u punoj ratnoj spremi iznosi od deset do dvadeset kilograma. Od bojevih sredstava, pored ličnog naoružanja, koriste se granate RGD-5 i F-1, ali i RGO (Ручная Граната Оборонительная, odbrambena ručna granata), uz RGN (Ручная Граната Наступательная, ofanzivna ručna granata).

Kako su se pokazali?

Na vežbama u novembru 1997. i krajem marta 1999. godine oni su imali zadatak da unište ”bande krimskih separatista”. Tada su imali i prvo bojevo gađanje u pokretu (kod nas poznato kao TVBG – taktička vežba sa bojevim gađanjem) koje može biti na različitim formacijskim nivoima. Vežbe su tekle u sadejstvu s drugim rodovima i vidovima, uz učešće Glavne uprave ”A” Službe bezbednosti Ukrajine, snaga Državne službe obezbeđenja i graničarskih jedinica. U junu 2003. godine borci bataljona imali su jednu od najvećih vežbi – Azov antiteror 2003. 

O akciji oslobođenja Krima tek će se pisati. Ono što je poznato to je da je na teritoriji Krima bilo, prema različitim verzijama, od 13.000 -18.000 pripadnika svih vrsta Oružanih snaga Ukrajine, uključujući i jedinice posebne namene Unutrašnje vojske, pograničnih službi itd. Samo Unutrašnja vojska imala je oko 2.500 pripadnika. Za njima su već bile četiri godine iskustva u ATO. To je trebalo biti dovoljno da sačuva Krim u sastavu Ukrajine.

Posle boja su svi generali pametni, tako da napuštanje Krima Ukrajinci tumače političkim neredom i neslogom u donošenju odluka. Sve ono za šta su se spremale ove snage palo je u vodu. Dok su se političari dogovarali kako da reaguju i koga da poslušaju, ruske oružane snage (bez obeležja) zauzele su Krim. Ukupne žrtve? Tri poginula aktivista (dva ruska i jedan ukrajinski), tri poginula pripadnika oružanih snaga (jedan ruski i dva ukrajinska), s po jednim ranjenim na obema stranama. 

Šta se dogodilo s Lavandom i sličnim jedinicama koje su bile predviđene da dejstvuju na Krimu? One su odstupile. Prošle su kroz neminovni proces preformiranja i prebačene su u Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine, dok Krim smatraju PZT (privremeno zauzetom/posednutom teritorijom). Prema službenim ukrajinskim izvorima podaci o njihovom trenutnom statusu, pozicijama i delovanju predstavljaju vojnu tajnu jer su oni angažovani u zoni borbenih dejstava.