Francuska je formalno pokrenula jedan od najambicioznijih vojno-industrijskih projekata u svojoj savremenoj istoriji. Predsednik Emanuel Makron potvrdio je da će Pariz do 2038. godine uvesti u operativnu upotrebu nosač aviona nove generacije, poznat kao Porte-Avions Nouvelle Génération (PANG), koji će zameniti aktuelni nosač „Šarl de Gol“. Ako se planovi ostvare, PANG će postati najveći ratni brod ikada izgrađen u Evropi.
Najava je data tokom Makronovog obraćanja francuskim vojnicima u Abu Dabiju, simbolično sa jedne od ključnih tačaka francuskog vojnog prisustva van Evrope. Poruka je bila jasna, Francuska želi da zadrži sposobnost samostalne projekcije sile i status globalnog vojnog aktera, bez oslanjanja na saveznike u kritičnim momentima.
Novi nosač, nova dimenzija
Za razliku od „Šarla de Gola“, koji je sa svojih oko 42.000 tona deplasmana uvek bio kompromis između ambicije i realnih industrijskih kapaciteta, PANG ulazi u kategoriju pravog supernosača. Projektovani deplasman iznosi približno 78–80.000 tona, dok će dužina broda dostići oko 310 metara. Pogon će, kao i kod prethodnika, biti nuklearni, čime Francuska ostaje jedina država u Evropskoj uniji sa takvim kapacitetom.
Planirano je da nosač ima posadu od oko 2.000 ljudi i da operiše sa vazduhoplovnim krilom od približno 30 borbenih letelica, uz helikoptere i bespilotne platforme. Posebno značajna novina biće uvođenje elektromagnetnog sistema za lansiranje aviona (EMALS), tehnologije koju trenutno koriste samo SAD i Kina, a koja omogućava fleksibilnije operacije sa težim i lakšim letelicama, uključujući dronove.
Budžet i strateška cena ambicije
Procena vrednosti programa iznosi oko 10,25 milijardi evra, što PANG svrstava među najskuplje pojedinačne vojne projekte u istoriji Francuske. Ova investicija dolazi u trenutku kada Pariz istovremeno najavljuje gotovo dupliranje godišnjeg vojnog budžeta do kraja decenije, sa ciljem da on dostigne između 90 i 100 milijardi evra godišnje.
Međutim, ova strategija se sprovodi u složenom ekonomskom okruženju, uz visok javni dug i sve veće fiskalne pritiske. Kako bi se deo tereta rasporedio, država je pokrenula poseban odbrambeni investicioni fond u saradnji sa Bpifrance, ali ostaje otvoreno pitanje koliko će politička volja trajati tokom narednih petnaestak godina, koliko je potrebno da se program završi.
Naslednik sa starim problemima
Iako se PANG na papiru približava američkim i kineskim supernosačima po dimenzijama i pogonu, ključna slabost francuskog koncepta ostaje vazduhoplovstvo. Prema dostupnim informacijama, Francuska planira da i na novom nosaču zadrži lovce Rafal M, avion koji je prvi put uveden u službu još sredinom 2000-ih.
U trenutku kada Sjedinjene Države već godinama koriste lovce pete generacije F-35C sa nosača, a već Kina ubrzano uvodi J-35, francuska mornarica ulazi u 2040-e godine oslanjajući se na platformu četvrte generacije. To otvara ozbiljna pitanja o dugoročnoj borbenoj relevantnosti nosača čija će izgradnja trajati gotovo dve decenije.
Problem dodatno komplikuje činjenica da zajednički evropski program razvoja lovca sledeće generacije, FCAS, ne obećava operativni avion pre 2050-ih. Time se stvara potencijalni paradoks, Francuska će imati jedan od tehnološki najnaprednijih nosača aviona u Evropi, ali bez vazduhoplovnog krila koje bi u potpunosti iskoristilo njegove mogućnosti.
Projekcija sile ili politički simbol
„Šarl de Gol“ je tokom svoje službe često bio simbol francuske strateške autonomije, ali je istovremeno imao dugu istoriju tehničkih problema, zastoja i skupog održavanja. PANG je zamišljen kao odgovor na te slabosti, ali i kao poruka da Pariz ne namerava da se povuče iz reda pomorskih sila sposobnih za globalne operacije.
Ipak, u svetu u kojem se pomorsko ratovanje brzo menja, sa sve većim naglaskom na bespilotne sisteme, raketne pretnje dugog dometa i hipersonično oružje, ostaje otvoreno pitanje da li će investicija ove veličine doneti proporcionalan strateški efekat.
PANG će, bez sumnje, biti impresivno industrijsko i tehnološko dostignuće. Međutim, njegova stvarna vrednost neće se meriti tonama čelika i nuklearnim reaktorima, već time da li će Francuska uspeti da obezbedi vazduhoplovno krilo i doktrinu dostojnu broda koji pretenduje da bude evropski supernosač u drugoj polovini 21. veka
Nemci,Japanci u drugoj polovini WW2,imali stotine podmornica ,nisu potopili podmornicama ,ni jedan Americki nosac aviona Essex,ni bojni brod ,izgleda nisu ni Britanske nosace,bojne brodove.Bio organizovan aktivan lov na podmornice,eskortni nosaci aviona razaraci ,patrolni hidroavioni ,male grupe ,sa malim nosacima avionima ,aktivno trazile podmornice ,po okeanima ,plus prisluskivane njihove komunikacije ,tako potopljena Japanska podmornica I-52,na sred Atlantika,akustickim torpedom,nakon sto preuzela radar.opremu,jos neke tehnologije,od Nemacke podmornice,koja pobegla.
Tad nisu postojale protivrbrodske rakete, jeste da su postojali torpeda, ali porediti torpedo tog vremena sa danasnjim torpedom (ili sa danasnom raketom) je kao porediti kociju i automobil.
Uostalom o cemu pisem, pa jato nadvodnih bespilotnih plovila- kamikaza moze napraviti vecu stetu nego torpedo.
Isto tako, nisu mornaricke sile tog vremena pobedile u ratovima iskljucivo zbog posedovanja nosaca aviona.
Ako neko smatra da hipersonicna raketa ne predstavlja opasnost za neprijateljske nosace aviona, onda neka se zapita zasto Amerikanci nedavno pomagajuci Izraelu nisu smeli doploviti blize Iranu nego su bili na “opreznom rastojanju” od nekih 1500 km.
Po meni nije poenta koliko će brzo potonuti ili da li je nepotopiv nego bolesna ideja određenih nacija za vojnom dominacijoma (u ovom slučaju čitaj željom za kolonijama i ponižavanjem drugih naroda), realno kakve potrebe Francuzi imaju za ovakvim investicijom osim želje za vraćanjem nekih afričkih i azijskih zemalja pod svoju kontrolu i materijalno iskorišćavanje, svaka priča o odbrambenoj nameni je totalno nerealna i glupa
Da ne vrede nosaci aviona,ne bi ih Kinezi ubrzano pravili.
U eri podvodnih dronova i super balističkih raketa, nosači su glineni golubovi. Super Pang će proći kao Sent Ištvan, austrijski super bojni brod, koga je na prvom isplovljavanju 915. poslao na dno italijanski gliser sa dva torpeda. Ali, vojni lobi je moćan, pred nemoćnim gejmerom.
Pa vidi se da puno igras igrice.
Ti mislis da ameri, kinezi, francuzi i ostali koji hoce da grade nosace nisu racunali na sve rizike?
To je isto kao i pre 30-40 godina kada ste pricali da pored pvo sistema S300,400 avioni odlaze u istoriju, crtali ste neke magicne krugove dometa tih pvo.
Balisticke rakete postoje decenijama pa i dalje nacije zele nosace aviona, ni to nije neki razlog da su zastareli.Te price da su zastareli poticu od nacija koje nemaju nosace,ne znaju da ih naprave ili nemaju sredstva da ih naprave.
Te “nacije koje ih nemaju, ne znaju da naprave i nemaju sredstva da ih naprave” stavljaju u realni uzas NATO Evropljane (koji ih imaju, znaju da naprave i imaju sa cime da naprave) od moguce kopnene invazije blize k 2030. godini kako tvrde u Berlinu.
Jedna podmornica (moze i na dizel pogon) od nosaca aviona za 5 minuta napravi podvodni poligon za dajving.
Kako mali Perica zamišlja da se vodi rat. Kada bi svaki metak i svaka raketa pogađali cilj, ratovi bi trajali par sati ili dana.
Tako je motoristo,
ne moze svaka raketa da pogadja tacno u metu, a pogotovo ne moze zastarela americka.
Ali na primer ruska hipersonicna raketa “Cirkon” tesko da moze da promasi (ili da bude oborena) bilo ciji nosac aviona, a pogotovo americki.
… tesko da ta nacija ruska ne zna da napravi N nosac aviona imajuci u svom aresenalu 8 N ledolomaca sto niko na svetu ne poseduje. Na racun toga da Rusija nema sredstava isto je veoma zabavno, eto Francuska koja ima drzavni dug 4 triliona dolara je nekako pronasla 10 milijardi na svoj, pa tesko da Rusi imajuci dug od samo 490 milijardi ne bi mogli napraviti odmah bar 3 komada.
Abrakadabra, svi se kao boje tih nacija zar ne?
U stvarnosti te nacije su zaostale i njihov jedini odgovor je neka magicna raketa koja sve pogadja.
Abrakadabra, ne podtoji niti jedna fotografija nte rakete. Postoji samo u glavama te nacije
To moze tvrditi samo jedan potpuni laik.
Naravno, lakse je negirati postojanje rakete nego priznati sopstvenu nemoc.
Pitaj ukre koje ruske rakete su bile lansirane sa ruskih dizel podmornica iz akvatorije Crnog mora na ukrajinske vojne mete po jugo-istocnoj Ukrajini.
Postoje forografije ostataka tih “Cirkon”-a oko unistenih ukrajinskih vojnih objekata, samo se treba potraziti.
Ne znam sa čim se ti igraš, ali vidim da voliš da se praviš pametan. Skoro je objavljeno da Amerika, koja ima daleko najviše nosača, planira gradnju manjih jurišnih brodova, naoružanih raketnim sistemima, dronovima itd. Opšta tendencija je masovnost a ne koncentracija snage koja može da se potopi ili onesposobi jednim dronom. To što Kinezi grade nosače je stvar prestiža i jasnih vojnih ciljeva. Ako je to cilj Francuske, ok, ali Francuska nije u poziciji Kine. Mogu da razumem potrebu naoružavanja, ali je pitanje kojim oružjem i kojim parama. Rusi su, na primer odustali od nosača, jednostavno im ne trebaju, interesuju ih samo svoje granice.
Ja se ne pravim pametan , ja jesam.
Tacno, Amerika ima najvise nosaca, gradi ih jos. Kinezi ih grade takodje.. Nameravaju i velike ratne brodove ne samo manje.
@Rusi su, na primer odustali od nosača, jednostavno im ne trebaju, interesuju ih samo svoje granice. Wow veoma hrabra izjava. nineresuje ih samo svoja granica agresijom na Ukrajinu jel?
Rusi su odustali od njih za sto iskljucivo nemaju znanje i sredstva da ih naprave.
Ti si samo jedan trol manjeg kalibra.
Ukrajina kao drzava ne postoji jos od 2014. kad je posle gradjanskog rata bila podeljena na dva dela i ucestvuju u ratu na njenoj ex teritoriji Rusija koja ima vise prava od ostalih i ceo kolektivni Zapad koji sa Ukrajinom nema nikakve veze.