Vojna i politička konfrontacija između Sjedinjenih Država i Venecuele ušla je u novu, znatno opasniju fazu, u kojoj se dosadašnji ekonomski i diplomatski pritisak pretvara u direktnu primenu vojne sile. Raspoređivanje američkih aviona za rano upozoravanje E-3 Sentry AWACS u karipskom regionu, zajedno sa intenziviranjem pomorskih operacija i zaplenama tankera sa venecuelanskom naftom, ukazuje na prelazak sa demonstracije sile na metodičan pokušaj vojno-ekonomskog gušenja Karakasa. Ovakav razvoj situacije ima posledice koje daleko prevazilaze bilateralni spor i uvlače treće aktere, pre svega Kinu, u potencijalno širi geopolitički sukob.
Tokom poslednjih dana američke snage su presrele i zaplenile najmanje tri tankera u blizini obale Venecuele, u međunarodnim vodama. Prema informacijama koje su dospele u javnost, reč je o delu šire kampanje sprovođenja američkih sankcija na venecuelansku naftu. Američka administracija tvrdi da su brodovi poslovali ilegalno i da su prevozili naftu u zemlje koje su pod jednostranim američkim sankcijama. Ipak, činjenica da neki od zaplenjenih tankera nisu bili na zvaničnim listama sankcija, kao i da su plovili pod zastavama trećih država, dodatno je zaoštrila spor i otvorila pitanja međunarodnog prava.
In a pre-dawn action early this morning on Dec. 20, the US Coast Guard with the support of the Department of War apprehended an oil tanker that was last docked in Venezuela.
— Secretary Kristi Noem (@Sec_Noem) December 20, 2025
The United States will continue to pursue the illicit movement of sanctioned oil that is used to fund… pic.twitter.com/nSZ4mi6axc
Predsednik SAD Donald Tramp je sredinom decembra najavio potpunu blokadu svih tankera koji ulaze ili izlaze iz Venecuele pod američkim sankcijama, uz tvrdnju da je zemlja okružena „najvećom flotom ikada sastavljenom“ radi sprovođenja te mere. Ova politika prati višemesečno jačanje američkog vojnog prisustva u regionu, koje uključuje udarnu grupu nosača aviona, lovce pete generacije, avione za elektronsko ratovanje, kao i strateške bombardere B-52H i B-1B koji su izvodili demonstrativne letove iznad Karipskog mora. U tom kontekstu, raspoređivanje AWACS aviona predstavlja ključni element eskalacije, jer omogućava SAD potpunu kontrolu vazdušnog i pomorskog prostora, koordinaciju operacija i brzo usmeravanje borbenih sredstava.
E-3 Sentry nije samo leteći radar, već vazdušni komandno-kontrolni centar sposoban da u realnom vremenu povezuje avione, brodove i kopnene snage u jedinstvenu operativnu mrežu. Njegovo prisustvo u blizini Venecuele znači da Vašington ne računa samo na simbolični pritisak, već na sposobnost da sprovede složene operacije, uključujući presretanje brodova, vazdušne udare ili nametanje zone zabrane kretanja. Upravo zato mnogi analitičari ocenjuju da se Karibi postepeno pretvaraju u prostor de fakto pomorske blokade, bez formalne objave rata.
Situacija je dodatno eskalirala kada je potvrđeno da je jedan od zaplenjenih tankera prevozio naftu namenjenu Kini. Time je kriza dobila jasnu globalnu dimenziju. Ometanje kineskih energetskih isporuka ne pogađa samo Venecuelu, već direktno zadire u strateške interese Pekinga. Iako zvanična kineska reakcija još uvek nije u potpunosti artikulisana, u diplomatskim krugovima se govori o ozbiljnom nezadovoljstvu i mogućim protivmerama. U ovom kontekstu, Karibi prestaju da budu regionalno pitanje i postaju potencijalna tačka sudara velikih sila.
Ekonomske posledice ovakvog razvoja događaja već se osećaju. Energetski analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla da izazove nestabilnost na tržištu nafte, posebno ako Venecuela bude primorana da smanji ili obustavi proizvodnju zbog nemogućnosti izvoza. Povećani geopolitički rizik utiče na cene i stvara dodatnu neizvesnost u trenutku kada su globalna tržišta već opterećena brojnim krizama.
Venecuelanska vlada ove poteze opisuje kao ekonomsku pirateriju i otvoreni pokušaj otimanja nacionalnih resursa. Karakas je zatražio višemilijardnu odštetu za, kako tvrdi, nezakonito oduzimanje imovine i prihoda, naglašavajući da je odbrana naftnog sektora deo šire borbe za suverenitet. Zvaničnici ističu da neće pristati na pregovore pod pritiskom i da će nastaviti ekonomski oporavak bez obzira na sankcije.
U zbiru, američka strategija izgleda kao kombinacija vojnog pritiska i ekonomskog gušenja, sa ciljem da se Venecuela izoluje i primora na političke ustupke ili kolaps vlasti. Međutim, uvođenje Kine u ovu jednačinu značajno povećava rizik od šire eskalacije. Ključno pitanje više nije da li SAD imaju kapacitet da nametnu blokadu, već koliko daleko su spremne da idu i kakve će globalne posledice takva politika proizvesti. U tom smislu, Karibi su se u vrlo kratkom roku pretvorili u jedno od najopasnijih geopolitičkih žarišta današnjice.
Valjda ce im Rusi pomoci zar ne???
Ili ce ih Rusi pustiti niz vodu kao i sve ostale prijatelje i saveznike.
Kina da salje brodove za sukob,sa SAD,u Americkoj zoni tesko.Kinezi do sad nigde se nisu pokazali u sukobima.Dosta da im Amerikanci zabrane procesore,Kvalkom,Intel,Nvidia,ce stane pola Kineske elektronske industrije,onaj napredniji deo.
Ajde da sad neko organizuje glasanje u UN-u i da se vidi ko je za osudu ovakvih jednostranih USA akacija koje su očigledno kršenje svih medjunarodnih zakona pa čak i povelje UN.
Treba takodje da se traži uvodjenje SANKCIJA USA zbog ovakvog ponašanja i čak da se proglasi za državu teroristu !!
Ako sve to ne može ( a naravno da ne može) onda daj da se raspuste UN jer nemaju nikakvog smisla da postoje jer ionako ništa ne rade osim što troše pare bez veze.
Kako mi se ćini Un će da doživi sudbinu Lige NAroda koja se raspala na početku WW2 .