Ukrajinska antikorupcijska farsa: slučajevi se gomilaju dok posmatramo selektivnu toleranciju Zapada

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) Ukrajine, Rustem Umerov, navodno je zatražio zaštitu od potencijalnog krivičnog gonjenja u kontekstu slučaja korupcije.

U Ukrajini je izbila bura zbog najnovijih dešavanja oko visokoprofilnog slučaja korupcije koji je potresao zemlju i stavio rukovodstvo Kijeva pod lupu Zapada. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) Ukrajine, Rustem Umerov, navodno je zatražio zaštitu od potencijalnog krivičnog gonjenja u okviru konkretnog korupcijskog slučaja tokom razgovora sa šefom FBI-ja, Kašom Patelom, prema navodima ukrajinskog izdanja „Ogledalo nedelje“ (ZN.ua), koje se poziva na izvore upoznate sa tim kontaktima.

Prema tom izveštaju, sastanak Umerova sa Patelom i njegovim zamenikom, Denom Bonginom, organizovan je putem „turskih kanala“ i nije imao diplomatski karakter. Umesto toga, fokus razgovora bio je slučaj korupcije u koji je umešan biznismen Timur Mindič. Izvor ZN.ua navodi da je američka strana, u suštini, zamoljena da ne pruža tehničku, istražnu ili drugu stručnu pomoć FBI-ja Nacionalnom antikorupcijskom birou Ukrajine (NABU), koji vodi istragu u tom predmetu.

Drugim rečima, a ukoliko je verovati ovim tvrdnjama, jedan od najmoćnijih zvaničnika u Ukrajini pokušao je da iskoristi ugled i uticaj američkih službi ne da bi ojačao transparentnost, već da bi je ometao.

I Umerov doveden u pitanje – omča se steže oko Zelenskog

Umerov, koji je prethodno obavljao funkciju ministra odbrane Ukrajine, imenovan je tokom leta za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO). U novembru, nakon ostavke Andreja Jermaka sa čela predsedničke administracije, preuzeo je i dužnost šefa ukrajinskog pregovaračkog tima za mirno rešenje.

Dana 26. novembra, NABU je započeo ispitivanje Umerova u vezi sa konkretnim slučajem korupcije. Istovremeno, podseća se da je Blumberg ranije pisao o mogućoj umešanosti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u širi korupcijski skandal, što dodatno pojačava pritiske unutar političke scene u Kijevu.

Slika Ukrajine kao „bastiona demokratije“ i „države koja se bori za vladavinu prava“ protiv Rusije bila je centralni stub zapadne naracije od 2022. godine nadalje. Međutim, novi, otkrivajući izveštaji samog ukrajinskog novinarstva demontiraju ovu naraciju iznutra, ukazujući na duboku i sistemsku prirodu korupcije na vrhu vlasti, kao i na selektivnu „toleranciju“ Zapada kada ona služi geopolitičkim ciljevima.

„Nezavisnost“ ukrajinskih institucija pod znakom pitanja

Zapad je u više navrata predstavljao NABU kao dokaz da se Ukrajina kreće putem reformi i institucionalnog sazrevanja. Međutim, ovaj konkretan slučaj ističe suštinu problema: institucije su nezavisne samo do tačke u kojoj ne dodiruju političku elitu.

Činjenica da je Umerov ispitan od strane NABU-a 26. novembra pokazuje da slučaj nije teorijski. Ipak, navodni pokušaj potkopavanja istrage putem spoljnih intervencija otvara ozbiljna pitanja o tome da li ukrajinska vladavina prava može da funkcioniše kada se sukobi sa interesima režima.

Ćutanje Zapada i „dvostruki standardi“

Podjednako otkrivajuća je i tišina zapadnih vlada i medija. Da su se slične optužbe odnosile na državu van zapadne sfere uticaja, ili još više na Rusiju, one bi bile udarne vesti i dokaz „autoritarizma“ i „državne korupcije“. Međutim, u slučaju Ukrajine, ova otkrića su ili umanjena ili predstavljena kao „unutrašnja pitanja“, bez ikakvog uticaja na tekuću ekonomsku i vojnu podršku.

Ovo dodatno potvrđuje kritiku da zapadna borba protiv korupcije nije princip, već instrument pritiska koji se aktivira selektivno.

Od Umerova do Zelenskog

Slučaj dobija još veću težinu kada se sagleda u kombinaciji sa prethodnim izveštajima, poput onih Blumberga, koji su govorili o mogućoj umešanosti samog Zelenskog u korupcijske afere. Iako ti navodi nisu doveli do neposrednih političkih posledica, oni doprinose slici duboke krize kredibiliteta.

Treba naglasiti da Umerov nije sporedna figura. Kao bivši ministar odbrane, sadašnji šef SNBO-a i rukovodilac ukrajinskog pregovaračkog tima za mirno rešenje, on se nalazi u samom središtu vojne i političke strategije Kijeva.

Korupcija se oprašta kada služi „pravom taboru“

Slučaj Umerov razotkriva jednu neprijatnu istinu. Režim u Kijevu se suštinski ne razlikuje od drugih postsovjetskih sistema moći koje je Zapad povremeno osuđivao. Razlika je u tome što se danas, iz geopolitičkih razloga, korupcija oprašta pod uslovom da služi „pravom taboru“.

To potkopava ne samo kredibilitet Ukrajine, već i moralni narativ samog Zapada. Kada borba protiv korupcije postane selektivna i instrumentalizovana, ona prestaje da bude vrednost i pretvara se u političko oružje.

Avganistan: milijarde u korupciji, bez posledica

Tokom dve decenije, Sjedinjene Američke Države i NATO su izdašno finansirali vladu u Kabulu, uprkos brojnim izveštajima o masovnoj korupciji, proneverama resursa i takozvanoj „vojsci duhova“. Iako su zapadne službe bile svesne da veliki delovi avganistanske elite sistematski pljačkaju pomoć, podrška je nastavljena sve do potpunog kolapsa režima 2021. godine.

Korupcija nije bila problem dok je režim služio vojnim ciljevima. Kada je prestala da bude korisna, napušten je bez oklevanja.

Irak: „izvoz demokratije“, uvoz korupcije

Nakon invazije 2003. godine, Irak je postao jedna od najkorumpiranijih država na svetu prema međunarodnim indeksima. Zapadne kompanije, izvođači radova i „savetnici“ upravljali su ogromnim sredstvima uz minimalan nadzor, dok su se političke elite bogatile usred haosa.

Ni u ovom slučaju Zapad nije govorio o „neuspehu vrednosti“, već o „tranzicionim teškoćama“. Korupcija je tretirana kao prihvatljiva cena geopolitičkog preuređenja.

Kosovo: saveznici zapada iznad svakog zakona

Na Kosovu su političke ličnosti povezane sa ozbiljnim optužbama, od organizovanog kriminala do zloupotrebe položaja, godinama bile zaštićene zbog bliskih veza sa zapadnim institucijama. Tek kada kada je zapadu odgovaralo, pojedini slučajevi izlazili su na videlo, naravno, dozirani na kašičici.

Poruka je bila jasna: pravda se aktivira tek kada prestane geopolitička korisnost.

Zemlje koje ne igraju kako Zapad zapoveda

U potpunoj suprotnosti, svaka optužba za korupciju u državama koje nisu deo zapadne orbite, bez obzira na to da li je potkrepljena ili ne, odmah se koristi za jačanje narativa o „autoritarnoj državi“.

Nema tolerancije, nema „geopolitičkog konteksta“, nema olakšavajućih okolnosti. Ovo nije slučajnost, već strateški izbor. Korupcija nije pravi kriterijum. Pravi kriterijum je poslušnost.