Ovo oružje jeste nastalo kao zahtev ratne industrije i racionalizacije koje su se pridržavale i veoma bogate SAD. Popularna mazalica za ulje (grease gun)nastala je kao privremeni naslednik legendarnog automata tompson (“Tommy gun”, “Chicago typewriter”, “trench broom”, odnosno Tomijeva puška, čikaška pisaća mašina, metla za rovove)…a ostala je decenijama u stroju, širom sveta. Dok je tompsonova proizvodna cena bila oko 200 američkih dolara, početna cena M3 bila je tačno deset puta manja – 20 dolara i 41 cent.
Automat je postao poznat ne samo zbog cene, već zbog toga što je njegova konstrukcija predstavljala prvi korak tradicionalne oružarske industrije u SAD ka savremenim tehnologijama – štancovanom, štampanom limu, plastici, zavarivanju i nitovanju. No, ni to nije jedina njegova vrlina.
On je napravljen da u završnim godinama rata popuni prazninu u ponudi automata jer su BAR i tompson sve sporije stizali u trupu. Međutim, napravljen da pobedi Sile osovine, ovaj automat se i danas nalazi u arsenalima nekih armija, beležeći mnogo ratnih iskustava uključujući i čak i rat u Afganistanu.
Nastanak
Mazalica je proizvod timskog rada konstruktora R. Štadlera, Džordža Hajda iz Korporacije za istraživanje vatrenog oružja (Firearms Research Corporation) i Frederika Sampsona iz Unutrašnjeg proizodnog odeljenja Dženeral Motorsa (Inland Manufacturing Division). Često se, zbog obima doprinosa, automat najpre pripisuje Hajdu. To nije čudo jer je Hajd godinu dana ranije, uz podršku Sampsona, napravio polazni model M2 Hajd (M2 Hyde). Njime nisu bili zadovoljni ni on, ni Armija.
Automat je brzo razvijen, pa je u naoružanje uveden 12. XII 1942. godine pod nazivom US automat kalibra 0.45 M3 (United States Submachine Gun, Cal .45 M3). Amerikanci najčešće pišu .045, no mi ćemo ovde pisati po našoj normi, s nulom, radi lakšeg razumevanja. Zatvarač je proizvodila korporacija Bafalo Arms (Buffalo Arms), a ostale delove izrađivalo je, obavljajući i sklapanje, Preduzeće za izradu navigacionih farova i lampi (Guide Lamp Division), deo kompanije Dženeral motors.
Kako je nastao nadimak i kada? Smesta, takoreći. Metalna kapsula s uljem nalazila se najpre na telu automata, s leve strane, a zatim u pištoljskom rukohvatu na prvoj modifikaciji. Njegova sličnost s alatom za podmazivanje automobila i drugih mašina bila je više nego očigledna. Automat radi na klasičan način, ostvarujući automatiku pomoću slobodnog zatvarača. Njegova minimalistička konstrukcija zaista ima malo delova. To su cev, sanduk sa zatvaračem, povratno-udarni mehanizam sa delom za punjenje, izvlačivi metalni kundak s dve paralelne šine, okvir s usadnikom i bravicom i nišani.
Cev je pričvščena za sanduk na najjednostavniji način – navrtanjem tako da se može uz pomoć skinutog kundaka kao alatke odvrtati radi rasklapanja i čišćenja. Zatvarač i udarač su jedna celina. Mehanizam za okidanje je na dnu sanduka i dejstvuje samo automatski. Na njemu je sve krajnje jednostavno. Ručica za povlačenje zatvarača nalazi se s desne strane (na osnovnom modelu) i ona povlači zatvarač aktivirajući istovremeno udarni mehanizam. Na otvoru za izbacivanje čaura nalazi se neobičan poklopac koji nije tu samo radi zaštite od prljaštine, kiše ili blata.
Kada je otvoren, onda je i automat spreman za paljbu. Na dnu poklopca se nalazi zapor koji, kada se poklopac spusti, blokira zatvarač i služi kao kočnica. Najkraće rečeno: spušten poklopac – automat zakočen, podignut poklopac – automat spreman repetiranje i dejstvo. Trupi je bio potreban pouzdan automat za gradske borbe, a ne model za streljačka takmičenja. Tome je sve bilo podređeno. Važno je bilo da puca i ne pravi zastoje.
Na njemu ima viđenih, ali i originalnih rešenja, konstruisanih američki jednostavno, posebno kad je reč o komandama. Utvrđivač okvira sastoji se od velikog, četvrtastog dugmeta koje je uronjeno u zaštitni ram da okvir ne bi slučajno ispao prilikom udarca. Brava kundaka se nalazi s leve strane sanduka, a na samom dnu sanduka se nalazi i ispust u obliku slova U koji može poslužiti da se teška municija 0.45 lakše pogura kada je okvir pri kraju s punjenjem. Deluje neizvodljivo, ali je zamisao upotrebljiva. Levo, na sredini sanduka, u cevastom ležištu, nalazi se pomenuta metalna čaura s uljem.
Modifikacija M3A1 otišla je još dalje u pojednostavljivanju. Uklonjena je polužica za natezanje zatvarača s desne strane sanduka. Umesto nje, strelac je mogao, podigavši poklopac otvora za izbacivanje čaura, da gurne prst u komotno napravljenu rupu na prednjem delu zatvarača i da repetira.
Varijante
- T20: prototip, urađeno je pet komada za ispitivanja.
- M3: serijska oznaka iz 1942. godine.
- U.S. 9 mm S.M.G: modifikacija iz 1944. godine koja je koristila metak 9 x 19 mm. Ova varijanta predviđena je za naoružavanje pripadnika Uprave strateškihslužbi (OSS – Office of Strategic Services). Namenjena je upotrebi u pozadini neprijatelja; zato na njoj nije bilo serijskih brojeva. Napravljeno je samo 1000 komada. Pored toga u fabrikama Rok ajlend arsenal (Rock Island Arsenal) i Bafalo arms (Buffalo Arms Corporation) rađen je konverzacioni set za zamenu kalibara .0.45 i 9 x 19 mm koji se sastojao od cevi, zatvarača, povratno-udarne opruge i adaptera za uvodnik magacina. Tako je oružje moglo da koristi okvire za automat sten. Za OSS takođe je pravljena i prigušena verzija za metak 0.45 ACP. Koristila je prigušivač Belovih laboratorija (Bell Laboratories) u Nju Džerziju.
- M3A1: Uvedena je u naoružanje 11. oktobra 1944. godine, a iz fabrika je počela da izlazi u decembru. Urađeno je oko 45.000 komada. Mogla je da se konvertuje u kalibar 9 x 19 jer je trofejne municije s nemačke strane bilo mnogo. Na njoj su učinjene i već spomenute izmene (uklanjanje zapinjače zatvarača, povećan poklopac otvora za izbacivanje čaura i prebacivanje kapsule s uljem u rukohvat). Jedan takav automat iz plena 1961. godine ministar odbrane Kube Raul Kastro poklonio je ministru odbrane SSSR Rodionu Malinovskom.
- Kinezi su od 1947. godine proizvodili bez licence automat u kalibru 0.45 ACP.
- Od 1948. pojavila se i kineska varijanta za kalbar 9 x19 mm.
- Tajvan je proizvodio svoju verziju koja je mala oznaku Tip 50.
- R.A.M.1: licenca M3A1 za metak 9 x 19 mm proizvođena u Argentini u poznatoj fabrici DMAP u Rosariju. Tehničku dokumentaciju oformio je italijanski oružar Euduardo Sustercic. Prvi primerci počeli su da izlaze iz fabrike 1954. godine. Ukupno je do 1961. godine napravljeno 34.636 komada.
- R.A.M.2: podvaritanta prethodnog modela s novom kočnicom. Od 1963. do 1972. godine prepravljeno je 16.544 komada u kalibar 9 x 19 mm, a R.A.M.2 je proizveden u dodatnoj seriji od 1100 komada.
- M3 SpecOps Generation 2: poslednja i najmodernija varijanta za mornaričku pešadiju FIlipina. Razrađena je 2004. godine i potom ušla u naoružanje. Prefarbana je u kamuflažnu sivo-zelenu boju, dobila je stalni prigušivač i šinu za montažu kolimatorskog nišana ”Simons”, radi noćnog dejstva. Otvoreni nišan je uklonjen. Cena modernizacije 40 komada M3 bila je ista kao kupovina savremenog automata H&K UMP45.
Ko je sve koristio ili koristi ovo oružje?
- SAD: korišćen je tokom Drugog svetskog, Korejskog i početkom rata u Vinetnamu. Tada su ga dužili izviđači i posade oklopnih vozila. Posle toga stigao je u naoružanje FBI i Nacionalne garde. U oklopnim jedinicama ovaj već dugovečni automat zadržao se sve do 2005. godine.
- Argentina: varijante R.A.M.1 i R.A.M.2 nalazile su se u naoružanju sve do devedesetih godina kada su rezerve s čuvanja rasprodate komercijalnom tržištu.
- Belgija: automat je dobila kao deo vojne pomoći SAD i koristila ga je sve do kraja sedamdesetih godina.
- Brazil: kada se Brazil 1942. godine priključio antihitlerovskoj koaliciji počela je da stiže vojna pomoć koja je uključivala i ove automate. Oni su bili osnovno oružje Ekspedicionog korpusa, da bi posle rata M3 i M3A1 ostali u vojsci i policiji sve do sredine devedesetih godina.
- Vijetnam: masovno su ga koristili borci Severnog Vijetnma kao trofejno oružje.
- Grčka: dobila je automat kao deo vojne pomoći SAD i on je ostao u trupi sve do kraja sedamdesetih godina.
- Iran je osnovni model zadržao sve do 1975. godine.
- Nacistička Nemačka je trofejne automate obeležavala kao Maschinenpistole 763(a) i koristila ih do kraja rata.
- Turska je, kao i Grčka, dobila automate iz paketa pomoći i takođe ih je koristila do kraja sedamdesetih godina.
- Savezna Republika Nemačka je po osnivanju Bundesvera dobila veći broj ovih automata pod oznakom MP.52.
- Filipini: tokom Drugog sv. rata izvesna količina je stigla u ruke Filipinaca koji su služili u jedinicama SAD, a posle proglašenja nezavisnosti 1946. godine oružje je ostalo kod njih. Već spomenuta modifikacija se početkom 2005. godine nalazila u naoružanju Mornaričke pešadije.
- Južni Vijetnam: od 11. decembra 1961. godine i on je počeo redovno da dobija ove automate.
- Republika Koreja je dobila automate još pre početka sukoba na poluostrvu. Nepoznato je dokle su se zadržali u naoružanju.
- Japan: koristio je automat u Snagama odbrane i policiji sve do početka osamdesetih godina.
- Severna Makedonija: ni Balkan nije mogao da prođe bez njih! Tokom 1998. i 1999. godine Makedonci su dobili 707 primerka ovog automata.
