Američka mornarica je uvođenjem razarača USS Jack H. Lucas (DDG-125) otvorila novo poglavlje u dugovečnom programu razarača klase Arleigh Burke. Reč je o prvom brodu tzv. Flight III konfiguracije, koja ne predstavlja potpuno novu klasu, ali donosi najdublju modernizaciju površinskih borbenih brodova SAD od kraja Hladnog rata.
Brod je zvanično uveden u službu 7. oktobra 2023. godine i odmah je dobio posebnu ulogu. Odlukom načelnika pomorskih operacija, Jack H. Lucas je određen kao brod za početno operativno testiranje i evaluaciju (IOT&E), što znači da će upravo on služiti kao platforma za proveru i „peglanje“ tehnologija koje će kasnije biti ugrađene u čitavu seriju budućih razarača Flight III.
Za američku mornaricu, ovo nije rutinsko uvođenje još jednog broda, već pokušaj da se produži životni vek konstrukcije stare više od tri decenije i prilagodi savremenom okruženju, u kojem dominiraju balističke, hipersonične i krstareće rakete.
U središtu cele modernizacije nalazi se novi radar za vazdušnu i raketnu odbranu AN/SPY-6(V)1. On zamenjuje dotrajali SPY-1D(V), koji je bio osnova sistema Aegis još od 1990-ih. Prema navodima mornarice, SPY-6 ima višestruko veću osetljivost, znatno veći domet i sposobnost da istovremeno prati veći broj ciljeva, uključujući male, brze i manevrišuće pretnje, kao i hipersonične projektile.
Jedan od članova posade, glavni sonarni tehničar Nikolas Sederblom, slikovito je opisao razliku između starog i novog sistema kao prelazak „sa telefona na preklapanje na pametni telefon“. Suština poređenja nije u marketingu, već u činjenici da SPY-6 ne samo da vidi dalje, već automatizuje procese koji su ranije zahtevali veći ljudski angažman i sporije reakcije.
Međutim, ugradnja ovakvog radara zahtevala je ozbiljne promene ispod palube. Flight III razarači imaju ojačanu strukturu, snažnije generatore električne energije i znatno proširen sistem hlađenja, jer SPY-6 troši daleko više energije i proizvodi više toplote nego prethodni sistemi. Spolja, brod izgleda gotovo identično ranijim Arli Berk varijantama, ali iznutra je reč o znatno drugačijoj platformi.
Operativno, Jack H. Lucas koristi Aegis borbeni sistem u verziji Baseline 10, koji omogućava potpunu integraciju vazdušne odbrane, balističke raketne odbrane i borbe protiv ciljeva na površini mora. Kombinacija SPY-6 i Baseline 10 trebalo bi da omogući bržu obradu podataka i kraće vreme reakcije u uslovima masovnog napada, što je postalo centralna briga američke mornarice.
JACK H LUCAS DDG125, the 1st Arleigh Burke-class Flight III destroyer, was delivered today 27 June to the US Navy fm shipbuilders @WeAreHII Ingalls Shipbuilding. First ship with the SPY-6(V)1 Air & Missile Defense Radar paired with the Aegis combat system https://t.co/xTOR4lwhFe pic.twitter.com/vzR1ZpaTCR
— Chris Cavas (@CavasShips) June 27, 2023
Razarači klase Arleigh Burke su još od kraja Hladnog rata sve više prilagođavani protivraketnoj odbrani. Dok su klasične pomorske bitke između velikih flota postale ređe, broj zemalja koje raspolažu naprednim raketnim arsenalima rastao je. Severna Koreja, Iran, ali pre svega Kina, dramatično su povećali sposobnosti svojih projektila, čime su razarači postali ključni element zaštite nosačkih grupa i pomorskih linija komunikacije.
Upravo Kina predstavlja referentnu tačku za razumevanje Flight III modernizacije. Kineski razarači Tip 052D i posebno Tip 055 danas čine okosnicu površinskih snaga Ratne mornarice Narodnooslobodilačke vojske. Tip 055 se u mnogim analizama smatra najmoćnijim razaračem trenutno u operativnoj upotrebi, sa velikim brojem vertikalnih lansera i integracijom naprednih protivbrodskih raketa, uključujući hipersoničnu YJ-21.
U poređenju s tim brodovima, Arleigh Burke klasa ima objektivne nedostatke. Konstrukcija nije stelt dizajnirana u modernom smislu, nema dvopojasni radarski sistem, a prostor i energetski kapaciteti su ograničeni dizajnom iz 1980-ih. Flight III pokušava da ublaži te slabosti, ali ih ne može u potpunosti eliminisati.
Američka mornarica je toga svesna. Program Zumwalt, koji je trebalo da bude revolucija u dizajnu razarača, završio se kao skup i problematičan eksperiment, sa cenom od oko 9 milijardi dolara po brodu i ozbiljnim ograničenjima u realnoj borbenoj vrednosti. Slični problemi pogodili su i obalne borbene brodove klase Freedom i Independence.
Zbog toga se Flight III često posmatra kao pragmatično, a ne potpuno revolucionarno rešenje. Umesto radikalnog dizajna, mornarica se odlučila za maksimalno unapređenje postojećeg trupa, kupujući vreme dok se ne razvije buduća klasa razarača u okviru programa DDG(X). Prema sadašnjim procenama, taj brod neće biti spreman pre 2040-ih, što znači da će Arleigh Burke ostati kičma američke površinske flote još najmanje dve decenije.
USS Jack H. Lucas je 71. brod ove klase i prvi koji u potpunosti predstavlja novu fazu njenog razvoja. Njegova uloga nije samo borbena, već i eksperimentalna: on je platforma na kojoj se proverava koliko daleko se može ići sa modernizacijom dizajna iz kasnog Hladnog rata u svetu u kojem dominiraju hipersonične rakete, satelitski nadzor i višeslojni napadi.
U tom smislu, Flight III ne predstavlja konačan odgovor na izazove budućnosti, ali pokazuje pravac u kojem se američka mornarica kreće: jača senzore, povezuje sisteme i pokušava da zadrži tehnološku prednost u okruženju gde je ona sve manje garantovana.
