Ukrajinska odbrambena industrija ulazi u novu fazu razvoja sopstvenih balističkih sredstava, uz otvoreno priznanje da se deo novih projekata oslanja na tehnička rešenja iz sovjetskog nasleđa. Kompanija Fire Point potvrdila je da je balistička raketa FP-7, namenjena ukrajinskim oružanim snagama, razvijena po aerodinamičkoj i konstruktivnoj šemi raketa 48N6, koje se koriste u sistemima protivvazdušne odbrane S-300 i S-400.
Prema dostupnim informacijama, do kraja 2025. godine FP-7 bi trebalo da dobije kompletnu tehničku i proizvodnu dokumentaciju, čime bi se stvorili uslovi za njenu zvaničnu serijsku isporuku ukrajinskoj vojsci. Time Kijev pokušava da revitalizuje domaće raketne kapacitete, oslanjajući se na dugu tradiciju raketne industrije koja potiče još iz sovjetskog perioda, kada su u Dnjepropetrovsku projektovane i proizvodene interkontinentalne rakete poput R-36M2 „Vojvoda“.
Ipak, višedecenijsko zapostavljanje industrije ostavilo je posledice. Novi projekti napreduju sporije nego što bi se očekivalo, a FP-7 je tipičan primer takvog kompromisnog razvoja. Iako je reč o balističkoj raketi klasične arhitekture, namenjenoj udarima po ciljevima na srednjim daljinama, njen dizajn svesno koristi već proverena rešenja kako bi se uštedelo vreme i resursi.
Kako navode ukrajinski analitičari, kopiranje aerodinamičkih rešenja i osnovne šeme upravljanja raketa 48N6 omogućilo je preskakanje dugotrajnih faza eksperimentalnih proračuna. Istovremeno, FP-7 se razlikuje u ključnim elementima, pre svega u sistemima navođenja i upravljanja letom, koji su u potpunosti prilagođeni zadacima udara po kopnenim ciljevima. Raketa je izrađena od savremenih kompozitnih materijala, što smanjuje masu i potencijalno povećava domet u odnosu na originalne sovjetske konstrukcije.
Prema dostupnim podacima, FP-7 ima domet do 200 kilometara, maksimalnu visinu leta oko 65 kilometara i bojevu glavu mase do 150 kilograma. Brzina leta procenjuje se na oko Mah 4,4, uz kružno odstupanje cilja od približno 14 metara. Raketa koristi inercijalni navigacioni sistem i lansira se sa kopnene platforme na čvrsto gorivo, što joj daje određenu fleksibilnost u izboru operativnih scenarija.
Paralelno sa FP-7, ukrajinska industrija radi na znatno ambicioznijem projektu, označenom kao FP-9. Ova raketa se u Kijevu vidi kao kvalitativni iskorak, namenjen pogađanju ciljeva duboko u protivničkoj pozadini. Predsednik Volodimir Zelenski je početkom decembra izjavio da je Ukrajina već započela upotrebu balističkog sistema „Sapsan“ (Grom-2), a zapadni mediji navode da bi njegova bojeva glava mogla imati masu oko 480 kilograma, uz domet od približno 500 kilometara.
FP-9 bi trebalo da ode i korak dalje. Prema preliminarnim procenama, ova raketa bi mogla imati domet veći od 800 kilometara, znatno veću brzinu leta i bojevu glavu mase do 800 kilograma. Očekuje se da će maksimalna brzina dostići oko 6,5 maha, dok bi maksimalna visina leta iznosila oko 70 kilometara. Tačnost se procenjuje na oko 20 metara kružnog odstupanja, uz maksimalno vreme leta od skoro devet minuta.
Ako se ove procene pokažu tačnim, FP-9 bi po masi bojeve glave i dometu ušla u kategoriju oružja koje se može porediti sa operativno-taktičkim sistemima poput ruskog „Iskandera“. Ipak, za sada nema potvrde da je raketa blizu operativne upotrebe. Očekuje se da bi FP-9 mogla dobiti zvanično kodno ime i jasniji status tek tokom 2026. godine.
Razvoj FP-7 i FP-9 jasno pokazuje pravac u kojem se kreće ukrajinska raketna strategija: kombinovanje sovjetskog tehničkog nasleđa sa savremenim materijalima i prilagođenim sistemima navođenja, uz ambiciju da se u relativno kratkom roku stvore sredstva sa znatno većim dometom i udarnom snagom nego do sada.
Neće imati struje da ih proizvode.
Ви производите немате за хљеба а камоли за те ракете.
Naravno i Rusija je izbacila “nova” oružja al’ razvijena kao ideje iz vremena SSSR-a. Koliko su sovjeti bili ispred vremena pokazuju nova rešenja koja su tek sada mogla biti realizovana. U vremenu sovjeta nije nedostajalo ideja ali tehnologija jeste čak ni na Zapadu nije bilo moguće ih realizovati zbog sofisticiranosti projekta. Danas je to moguće naročito u raketnoj industriji. Taj “Orešnik” je postojao ali tek sada je mogao biti realizovan k’o saga filmova iz naučno fantastike “Rat zvezda”. Opšte je poznato da je deo raketne industrije bio baziran u Ukrajini. Sada se vade stari projekti i ideje realizuju i modernizuju. I to je to.
Vazi!
Juce u EU su definitvno odustali od ludacke ideje izvrsiti najvecu nekim drzavama organizovanu pljacku tudje imovine u istoriji, t.j. kradje zamrzutih ruskih sredstava na Zapadu.
Umesto toga su doneli za ukre razocaravajuce resenje da ce iz opsteg EU budzeta, iliti zajednicke kase izdvojiti na Ukrajinu kao kredit samo 90 milijardi eura i to u toku 2 godine, a danasnjoj Ukrajini je potrebno tih 90 milijardi ovog momenta, ne samo za ratne potrebe vec i za civilne.
Stoga svako sveze “priznanje” ukra je novo krecenje zapadne javnosti.
Сво то своје “развијање” запишите куком на леду!