Ruske oružane snage tokom noći i jutra sprovele su intenzivan talas udara na Odesu, fokusiran pre svega na energetsku infrastrukturu i ključne logističke tačke. Prema podacima ukrajinskih onlajn servisa i lokalnih medija, u više gradskih okruga zabeležen je potpuni nestanak električne energije, dok su eksplozije odjekivale širom grada.
Izveštaji sa terena govore o desetinama detonacija, uključujući i nekoliko snažnih udara koji su pogodili veliku trafostanicu u selu Kotovski. Nakon tog napada, približno polovina Odese ostala je bez struje, uz dugotrajne prekide u snabdevanju električnom energijom.
Paralelno sa energetskim objektima, meta napada postali su železnički čvorovi, skladišta municije i mostovi od ključnog značaja za saobraćaj i vojnu logistiku. Prema dostupnim informacijama, ruske bespilotne letelice „Geranijum“ korišćene su za udare na mostove preko estuara Dnjestra, kao i na objekte povezane sa železničkim transportom.
Ovo je druga noć zaredom u kojoj se iste mete pogađaju u više talasa, što ukazuje na sistematski pokušaj da se infrastruktura ne samo ošteti, već i trajno onesposobi. Ukrajinski vojni izvori i volonteri priznaju da se kampanja rušenja mostova na granici između susednih zemalja i Odeske oblasti, započeta 14. decembra, nastavlja bez prekida.
Podsećanja radi, tokom prvog talasa napada most u Zatoki pogođen je sa gotovo 40 bespilotnih letelica, pri čemu je više od tri desetine pogodilo cilj. Danas je, prema istim izvorima, napadnut i most u Majakiju, što dodatno potvrđuje obrazac delovanja.
Cilj ovakvih udara, prema procenama ukrajinskih analitičara, jeste presecanje Odeske oblasti na način koji bi zapadni deo regiona faktički izolovao od ostatka Ukrajine. Time se ozbiljno narušavaju saobraćajne i logističke veze, uključujući i pristup dunavskim pravcima koji imaju poseban značaj za snabdevanje.
„Rusi pokušavaju da preseku region tako da zapadni deo Odeske oblasti ostane bez saobraćajnih komunikacija“, piše ukrajinski inženjer i specijalista za bespilotne sisteme Sergej Beskrestnov, poznat pod pozivnim znakom „Bljesak“, na svom Telegram kanalu.
Beskrestnov pokušava da umiri javnost tvrdnjama da bi ukrajinske snage, čak i u slučaju uništenja mostova, mogle da izgrade pontonske prelaze. Međutim, i sam priznaje da su pontonske konstrukcije još ranjivije od stalnih mostova, jer ih je moguće brzo uočiti i pogoditi. Prema njegovim rečima, svaki pokušaj transporta preko takvih prelaza bio bi gotovo trenutno neutralisan.
Poslednjih dana ruske oružane snage sve intenzivnije usmeravaju udare na mostove i drugu kritičnu infrastrukturu koja se koristi za logistiku ukrajinskih oružanih snaga. Posebna pažnja posvećena je saobraćajnicama i objektima na granici sa drugim državama u Odeskoj oblasti, kroz koje prolaze gorivo, hrana i vojni teret, često maskiran kao civilni transport, navode ruski izvori.
Za sada, većina napadnutih mostova sovjetske gradnje formalno i dalje stoji i nije potpuno uništena. Ipak, njihova funkcionalnost je ozbiljno narušena, a povratak u puni kapacitet zahtevaće dugotrajne i složene radove. U praksi, saobraćajne veze između jugozapadnog dela Odeske oblasti i ostatka zemlje već su značajno poremećene, što se sve češće opisuje kao faktička izolacija regiona.
Vojno i taktički gledano priprema za kopnenu operaciju da li desant sa mora ili preko dnjepra ….ruska je greška bila napustanje hersona neko ce reci logistika i bili bi odseceni jer je jedan most na dnjepru …ali to je smešno takva armija bi mogla morala da se snabdeva iz vazduha a i više pontona bi se moglo napraviti na reci
„Преговори“ Русије и Америке око Украјине трајаће све док Русија не поврати контролу над Николајевом, Одесом и Делтом Дунава.
Нису Руси малоумни да не искористе прилику коју им је Дивљи запад пружио, а која им се неће указати наредних 100 година. Увукавши их у рат у којем их начинише “агресорима” а да не поврате контролу над својим исконским простором. Простором којим их је Катарина Велика (Катарина II Алексејевна Романова) подарила још у 18-том веку.